Makedonija drugo ime za korupciju

Međunarodna grupa "Kontrol risk", je Makedoniju uvrstila u grupu najrizičnijih država za ulaganja. U toj grupi su Avganistan, Irak, Zimbabve, Ruanda, Kosovo i još neke države i regije. Autori izveštaja su utvrdili da strana ulaganja u tim državama mogu biti žrtva nasilja, kriminala, lošeg rada sudstva i pre svega iskorumpiranih političara. Istovremeno je Institut za standard među makedonskim državljanima izveo anketu. Na pitanje da li su njihovi političari potkupljivi, potvrdno je odgovorilo 62,8 odsto anketiranih. Profesor Nikola Tupančevski je sa tribine Instituta za otvoreno društvo pozvao vlast da organizovanu korupciju smanji na najmanju moguću meru.

Pomenutu anketu je javnost ponovo podgrejala posle nedavne ostavke premijera Harija Kostova. Kao glavni uzrok je naveo da nije mogao da se suprotstavi korupciji nekih ministara albanske Demokratske unije za integraciju, koja čini Vladu zajedno sa Socijaldemokratskim savezom. Posle toga je opoziciona VMRO DPMNE sadašnju Vladu u celini optužila za korupciju.

Za sada se  samo ministar za privredu Stevčo Jakimovski potrudio i odgovorio opoziciji. Odgovor je jako zanimljiv. Radi se o uobičajenom dobitku, pridobijenom zbog promena cene nafte na svetskom tržištu, a ne o korupciji. Premijer koji je dao ostavku brzo je ućutao, iako ga je javno tužilaštvo pozvalo da detaljnije objasni to što je u tekstu ostavke samo pomenuo. A to ne očekuju. Ne samo zbog toga što možda misle da je javnost prihvatila izjave vođa pomenute albanske stranke, da ih Kostov kleveće i da su mu vratili milo za drago tako što su u isti kontekst stavili njegovo zalaganje za priključivanje gasovoda "Makpetrolu", već i zato što takve dokaze očito ne može da sakupi ni premijer.

Optužbe o korupciji su do sada retko pratili opipljivi dokazi, koji bi bili primerni istražnom i sudskom procesu. Još ranije su u ministre sumnjali da uzimaju mito, a nijedan od njih nije otišao u zatvor. To se nije desilo ni nekadašnjem premijeru Ljupču Georgijevskom, kojem je nova vlast pretila i postojale su tvrdnje da je uzimanje mita najveći razlog za pad njegove vlade. Za sada je na sud privedena i kažnjena mnogo niža "garnitura", kojoj pripisuju saradnju s bivšim premijerom. Pokrenute su i policijske istrage protiv guvernera Narodne banke, direktora "Elektrodistribucije", brojnih biznismena, pominjane su na stotine miliona evra, koji su nedostajali u trezorima banaka i drugim blagajnama, a na kraju je sve ostalo bez dokaza. Niko ne pridaje važnost medijima koji objavljuju podatke o velikom bogatstvu, ne samo nekadašnjeg premijera, već stotina ljudi iz vrha bivših i sadašnje Vlade, sudija ili članova upravnih odbora. Od tog uzaludnog posla sve češće diže ruke i antikorupcijska komisija.

Ekonomisti i sociolozi upozoravaju i na druge, mnogo šire posledice korupcije. Ubeđeni su da upravo korupcija najviše doprinosi raslojavanju društva i najviše povećava siromaštvo. Oni, naime, tvrde da državljani nejneposrednije osećaju posledice velikih privatizacijskih poteza. Kao primer se navode dva velika preuzmanja, koje su stranci, prema opštem ubeđenju, izveli potkupljivanjem domaćih vlastodržaca, koji su potpisali kupoprodajne ugovore. Mađarski "Matav" je kupio makedonski Telekom i kroz dve godine digao cene usluga za više od 300 odsto. "Hlelenik-petroleum" je kupio makedonsko naftno društvo i odmah posle toga podigao cene naftnih derivata. Treba znati da su ta poskupljenja lančano izazvala poskupljenja drugih proizvoda i usluga i da donose druge probleme. Novi vlasnici  smanjuju broj zaposlenih, zbog čega je Makedonija s približno 400.000 nezaposlenih na vrhu evropske lestvice. Prema podacima Centra za socijalni rad, oko 23 odsto stanovnika koji žive tamo gde živi i "novi sloj", kod njih često mole za hranu da bi preživeli krajnju bedu.