Komentar: Truckanje ka Evropi

Izgleda je tačno da je mnogo teže napraviti dobar put, nego iskopati rov. Čuli ste da je na samitu EU odlučeno da već u aprilu iduće godine počnu pregovori sa Hrvatskom o pristupanju Uniji. Ove nedelje, na sastanku grčko-nemačke privredne komore, investitori su zaključili da je prednost Srbije baš u tome što neće skoro ući u EU, pa će njihova ulaganja biti unosnija.

Sad mi je jasno na šta je, u stvari, mislio Dobrica Ćosić kada je rekao da je zaostalost naša velika komparativna prednost.

U očekivanju Ulemekovog romana prvenca, „Gvozdeni rov“, koji će definitivno raskrinkati sve kriminalne radnje prethodne vlade, sadašnji parlament radi kao dragstor. Donosi zakone k'o od šale, po 20 komada dnevno. Neki su veoma značajni, kao onaj o porodici, koji izjednačava bračnu i vanbračnu zajednicu, kažnjava nasilje u porodici i olakšava usvajanje dece. Službenici iz nadležnog ministarstva posebno hvale donošenje ovog zakona, kao da je učinjen neki neverovatan civilizacijski pomak. U muzejima se čuva ugovor jedne porodice sa područja Palestine, pisan na glinenoj pločici, star oko 4.500 godina, u kome se kaze: "Ako žena bude imala dece, muž nema prava da uzme drugu ženu. Ako ih ne bude imala, sama će izabrati mužu robinju, a decu tako stečenu odgojiće kao da su njena rođena."

Pohvaljujemo i nagrađujemo vladu, jer donosi zakone kao što je ovaj o porodici. I nije ona kriva sto kasnimo nekoliko hiljada godina za svojim vremenom.

Ali je zato kriva što nije pozvala na odgovornost ljude u RTS-u, koji su jednom takmičaru uskratili učešće u kvizu "Sam protiv svih", jer scenografija nije bila predviđena za njegova invalidska kolica. Zato je sve zdravo, pravo i otmeno bilo na slavi kod Karađorđevića. Tako raznorodna džet-set družina poslednji put je viđena na žurkama kod Endija Vorhola. No, kod Vorhola je sve to više ličilo na okupljanje krema iz epohe sumraka Rimskog carstva.

U Belom dvoru je sve sveto i čestito bilo i milome bogu poristupačno. Tamo su se sabrali na jednom mestu: Tadić, Dinkić i Drašković, sa suprugama, Nenad Čanak i Dragan Marković - Palma, Radmila Hrustanović i Duška Jovanić, bivša rektorka Marija Bogdanović i Bilja iz Pinkovog "Sitija". Nešto definitivno nije u redu sa ovim slavskim portretom. Morala bi biti fotomontaža.

Nisam na slici videla Velju neimara, on je zauzet kapitalnim farbanjem svih 26 aviona JAT-ove flote u nacionalne boje. Odlučeno je, na najvišem nivou, da se repovi jeroplana ofarbaju u crveno, a motori u plavo, a to što su se dva aviona nedavno za malo srušila, nema veze. Sve će to Velja u ime vlade da zafarba i, ako bog da sreće, proda kralju Svazilenda. Kralj ove daleke, ali prijateljske zemlje, hteo je sebi za rođendan da kupi novi avion za 45 miliona dolara, ali su se Svazilenđani pobunili i morao je da odustane. Za utehu je kupio auto za četvrt miliona evra. Jedna trećina njegovih podanika zivi od humanitarne pomoći, a zemlja mu ima najveći procenat obolelih od Side na svetu. Eto, malo da se tešimo. Ko to kaže - laže, da ne pomaže kad vidiš da je drugima teže nego tebi.

Neko me je pitao preko mejla zašto sve toliko mrzim, dal' ima nešto što meni valja u ovoj zemlji, dal' postoji neko koga volim. Ja lično nikoga ne volim. Ne volim vladu, ne volim opoziciju, ne volim pisce, ne volim eksperte, ne volim svestenike, ne volim ulične prodavce. Kao sto vidite, živim i radim u totalnoj negaciji gledajući sa očajanjem šta se dešava. Jel' to ta demokratija i taj kapitalizam za koje smo se borili? Samo da nam se vrati MIlošević, a onda ce život ponovo dobiti smisao i opet ćemo znati za šta da se držimo.

Komentar Svetlane Lukić deo je emisije "Peščanik", koja se reprizno emituje na Radiju B92 u subotu u 16.00 sati