Dan sećanja na holokaust

U utorak u Evropi obeležava se kao Dan sećanja na holokaust. Naime, 27. januara 1945. sovjetske jedinice oslobodile su Aušvic, nacistički koncentracioni logor u kojem je ubijeno oko milion i po ljudi, među kojima više od milion Jevreja. Aca Singer, zatvorenik logora Aušvic i predsednik jevrejskih opština u Srbiji i Crnoj Gori, priseća se u razgovoru za B92 najupečatljivijih detalja iz tog perioda svog života: "Pre svega, sećanje na gasne komore... osećam još uvek miris gasnih komora. U Aušvicu su bili posebni uslovi koji su bili realtivno bolji nego u drugim logorima, iako je i tamo bilo strašno. Najstrašnije je bilo u Aušvicu to što se znalo da su tamo gasne komore i da se ide u gas, posle u krematorijum i završavaš kroz dimnjak i ostaje od tebe samo pepeo."

Singer dodaje da je nakon Drugog svetskog rata položaj Jevreja najviše poboljšan upravo u zemljama koji su glavni krivci za njihovo stradanje: "U određenim zemljama, koje su bile glavni krivci, pokazali su osećaj krivice. Pomogli su najviše one koje su stradali u penzijama itd. Najgore smo prošli mi iz istočnoevropskih zemalja, koji smo delimično dobili neku malu nadoknadu, skoro simboličnu, tako da se o nadoknadi za holokaust može govoriti vrlo uslovno."

Povodom Dana sećanja na holokaust izraelska Vlada svake godine dodeljuje medalje pravednika. Prema podacima od kraja 2001. godine, na prostoru bivše Jugoslavije dodeljeno je 247 medalja, a od toga sa prostora Srbije je bilo 113 dobitnika.

Ove godine dodela tih medalja je po prvi put organizovana u Hrvatskoj, za šest hrvatskih državljana koji su tokom Drugog svetskog rata rizikovali svoje živote i spasavali Jevreje koje su progonili nacisti i njihovi saradnici, prenosi dopisnik Radija B92 Zoran Kekić. Odličja im je uručila izraelski predstavnik Jael Rubinštajn naglasivši da je u Drugom svetskom ratu ubijeno oko 6 miliona Jevreja, te da se takav zločin više nikada i nigde ne sme ponoviti. Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić kao pokrovitelj manifestacije podsetio je na grozote holokausta upozorivši na to da je ustaški režim radio isto što i Hitlerovi nacisti, možda manje organizovano, ali ne manje brutalno. "No, kao i posvuda, i u Hrvatskoj je bilo poštenih, a uz to i odvažnih, ljudi. Vidjeli su, a neki i samo naslutili što se događa i pružali su ruku spasa svojim židovskim sugrađanima. Nisu pri tome mislili na sebe, odnosno svjesno su ugrozili vlastite živote", rekao je Mesić.

Dan sećanja na holokaust u Srbiji i Crnoj Gori se ne obeležava. Predsednik jevrejskih opština u državnoj zajednici Aca Singer objasnio je za B92 da se u našoj zemlji obeležava Dan sećanja na 6 miliona jevrejskih žrtava u koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata. Istoričar sa Instituta za savremenu istoriju Milan Koljanin kaže za B92 da Dan sećanja na holokaust treba da opominje čitavo čovečanstvo na zločine koji su se dogodili: "To je ono što se događalo posle Drugog svetskog rata, brojni ratovi koji su sa sobom nosili užase uništenja manjih ili većih razmera, pokazuju izgleda da čovečanstvo nije doovljno izvuklo pouke iz svega onoga što se dešavalo tokom Drugog svetskog rata. Zločin holokausta ostaje kao večita opomena i nešto što uvek čovečanstvo mora da ima na umu da se ne bi ponovilo."

U Stokholmu u toku je konferencija o sprečavanju genocida, u okviru koje je generalni sekretar UN-a Kofi Anana predložio osnivanje posebne međunarodne komisije koja bi pomogla da se u budućnosti spreče masovni pokolji.