Postoji treća sila

Na političkoj sceni Srbije vidljiva je treća snaga, uticajnija od dve suprotstavljene

Srećom, u Srbiji postoje tri demokratske političke sile. Dve upravljaju političkim životom, a treća služi za korekciju kursa. Srpskom političkom scenom ne dominiraju samo dve nepomirljive, iako demokratske, nepopustljivo suprotstavljene sile. Srbija kao treću snagu ima međunarodnu zajednicu na svojoj strani. Već dve godine nije sama i izolovana.

Ipak, u delu ovdašnje javnosti još se održava stereotip u mišljenju da nas strani interes primorava na ponašanje koje mu odgovara. Manje je onih koji su spremni, barem javno, da zastupaju stav da nas međunarodna zajednica primorava da činimo to što nam odgovara.

U najnovijem zapletu oko izbora predsednika, međutim, iz dana u dan postaje jasno da ponašanje tipa "ovog puta idemo do kraja" nikome neće doneti dobro, pa međunarodni pritisci da se postigne politički dogovor dve sukobljene strane izražavaju i istinski interes svih građana Srbije.

"Kohabitacija je moguća, ako postoji regulator", izrekao je pre nekoliko dana predsednik Koštunica. Ta nezgrapna strana reč odomaćila se u našem političkom jeziku, baš kao što se "strani faktor" odomaćio u našem političkom životu.

Tri trećine

Najnovije međunarodne analize, koje su ambasadori nekih zapadnih zemalja voljni da diskretno saopšte u prijateljskoj razmeni misli, nastale nakon završetka dva kruga predsedničkih izbora, u osnovi se svode na postojanje tri različite trećine biračkog tela: svaku od dve demokratske opcije podržava otprilike po jedna trećina, a treća vuče ka prošlosti i povratku na prethodno stanje.

Problem nastaje ako dve demokratske trećine ne mogu međusobno da sarađuju ili barem da "kohabitiraju". U takvom političkom ambijentu lako dolazi do poremećaja. Sukob na demokratskoj strani političke scene može da ojača njen retrogradni deo.

U skladu sa poslovicom "dok se dvojica svađaju, treći se koristi". Zato je, kažu ove analize, potrebno uvođenje na scenu treće demokratske snage koja će svojim uticajem obezbediti "koegzistenciju" ili "suživot" (termini koji znače isto, ali su neupotrebljivi jer asociraju na neposrednu prošlost) prve dve.

Dostizanje kohabitacije, nastavlja analiza, svodi pitanje izbora predsednika na drugorazredno, dok u nestabilnoj situaciji ono može postati presudno za dalji tok događaja.

Verovatno zbog svega ovoga neki ambasadori zapadnih zemalja u Jugoslaviji pojavljivali su se na konferencijama za novinare i u izbornim štabovima kandidata u oba izborna kruga. U prvom krugu, za ambasadore bilo je "in" da se pojave u Medija centru pred proglašenje prvih rezultata CeSID-a. Toga dana šestorica su pratila konferenciju za novinare. I oni, kao i novinari, pokušavaju da prigrabe prve nagoveštaje budućih događaja.

Najupornije vredi poimence spomenuti: rezultate u oba kruga ispratili su ambasador Grčke Mihael Spinelis i ambasador Evropske unije Džefri Baret, a u štabu predsednika Koštunice oba puta je viđen ambasador Austrije Hanes Porijas.

Strani konsultanti

Nedovoljno upućeni čitalac treba da zna da je za nas važno i korisno što međunarodna zajednica neposredno učestvuje u političkom i društvenom životu zemlje. Taj manir započeo je, moglo bi se reći, 6. oktobra 2000. godine.

Od tog trenutka savetnici i eksperti stranih vlada počeli su da rade u ministarstvima, organima uprave i drugim državnim institucijama, sa osnovnim zadatkom da olakšaju komunikaciju i međusobno razumevanje do tada izolovane zemlje i međunarodne zajednice. Ove eksperte plaćaju međunarodne organizacije ili vlade zapadnih zemalja, u skladu sa međunarodnim ugovorima koje je naše zemlja potpisala.

Praksa svih zemalja u tranziciji jeste da prihvate pomoć međunarodnih eksperata, a kod nas je i ranije, uoči godina razgradnje, bilo pokušaja uvođenja međunarodnog znanja u domaće tokove. Najpoznatiji je bio krajem osamdesetih, kada je savezni premijer Ante Marković za savetnika angažovao ekonomskog eksperta Džefrija Saksa.

Danas u Srbiji, po sličnom principu, radi oko 250 stručnjaka: u republičkim ministarstvima, javnoj upravi, finansijama, oblasti energije. Najveći deo, oko 200, nalazi se na platnom spisku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), zatim po brojnosti slede eksperti koje plaća Ministarstvo inostranih poslova Velike Britanije preko Direktorata za međunarodni razvoj (DFID) i eksperti koje plaćaju Švedska i Norveška.

Taj podatak samo je još jedan u nizu koji pokazuje da je proces integracije u međunarodne tokove odmakao u Srbiji. Baš zato je potrebna intervencija "treće demokratske sile" u trenucima kada u rivalstvu dve postojeće prevlada provincijski mentalitet parničenja koji pitanje ko je u pravu hoće da pretpostavi tome šta nam je istinski potrebno.