Razno
Na današnji dan, 15. septembar
Danas je ponedeljak, 15. septembar. Ovo su istorijski događaji koji su obeležili ovaj datum.
0:00
15.9.2025.
5 h
Ponedeljak, 07.03.2005.
10:16
Na današnji dan, 7. mart
Rođeni Žozef Nieps i Tomaš Masarik, prvi razgovor telefonom, umrli Aristid Brijan i Stenli Kjubrik, Svetozar Marović na čelu SCG.
1573. Potpisivanjem mira u Carigradu završen rat Otomanskog carstva i Mletačke republike, u kojem su Turci preuzeli Kipar od Mletaka.
1765. Rođen francuski hemičar Žozef Nieps, pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.
1793. Francuska revolucionarna skupština objavila rat Španiji.
1809. Umro francuski konstruktor balona Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. s Džonom Džefrisom prvi balonom preleteo Lamanš.
1814. Napoleonove trupe od 37.000 vojnika pobedile 90.000 Prusa pod komandom feldmaršala Blihera u bici kod Linjija u Francuskoj.
1850. Rođen čehoslovački državnik i filozof Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik Čehoslovačke, od 1918. do 1935.
1876. Prvi razgovor telefonom obavili izumitelj telefona Aleksander Grejem Bel i njegov saradnik Votson.
1932. Umro francuski državnik Aristid Brijan, šest puta premijer od 1909. do 1929, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926, začetnik ideje o ujedinjenoj Evropi.
1936. Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast Nemačka demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor zaključen posle Prvog svetskog rata.
1945. Trupe SAD su u Drugom svetskom ratu zauzele strateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.
1945. Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu, britanska 14. armija ušla u Mandalej, drugi po veličini grad u Burmi.
1945. Posle ostavke kraljevske vlade Josip Broz Tito formirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova.
1951. Jedan verski fanatik ubio premijera Irana Alija Razmaru u džamiji u Teheranu.
1983. U eksploziji gasa u rudniku uglja blizu turskog grada Ereli poginulo 96 rudara.
1989. Iran prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija "Satanski stihovi", u kojoj je islam, prema oceni iranskih verskih vođa, izvrgnut poruzi.
1994. Prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju oboren avion kojim su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vraćali s mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dva predsednika prekinula osmomesečno primirje između plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi talas nasilja.
1998. Italijanski vojni sud proglasio krivim bivšeg nemačkog SS- kapetana Eriha Pribkea za masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima u Drugom svetskom ratu i osudio ga na doživotnu robiju.
1999. U 70. godini u Londonu umro američki filmski režiser Stenli Kjubrik, jedan od najznačajnijih režisera modernog filma. Tokom 46 godina karijere snimio oko 20 filmova, a "Odiseja u svemiru, 2001" smatra se jednim od najboljih fimova svih vremena.
2002. Arijel Šaron postao premijer Izraela.
2002. Na referendumu u Irskoj glasači se izjasnili protiv strogih zakona o zabrani abortusa.
2003. Za predsednika državne zajednice Srbija i Crna Gora izabran potpredsednik Demokratske partije socijalista Crne Gore Svetozar Marović.
1765. Rođen francuski hemičar Žozef Nieps, pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.
1793. Francuska revolucionarna skupština objavila rat Španiji.
1809. Umro francuski konstruktor balona Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. s Džonom Džefrisom prvi balonom preleteo Lamanš.
1814. Napoleonove trupe od 37.000 vojnika pobedile 90.000 Prusa pod komandom feldmaršala Blihera u bici kod Linjija u Francuskoj.
1850. Rođen čehoslovački državnik i filozof Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik Čehoslovačke, od 1918. do 1935.
1876. Prvi razgovor telefonom obavili izumitelj telefona Aleksander Grejem Bel i njegov saradnik Votson.
1932. Umro francuski državnik Aristid Brijan, šest puta premijer od 1909. do 1929, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926, začetnik ideje o ujedinjenoj Evropi.
1936. Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast Nemačka demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor zaključen posle Prvog svetskog rata.
1945. Trupe SAD su u Drugom svetskom ratu zauzele strateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.
1945. Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu, britanska 14. armija ušla u Mandalej, drugi po veličini grad u Burmi.
1945. Posle ostavke kraljevske vlade Josip Broz Tito formirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova.
1951. Jedan verski fanatik ubio premijera Irana Alija Razmaru u džamiji u Teheranu.
1983. U eksploziji gasa u rudniku uglja blizu turskog grada Ereli poginulo 96 rudara.
1989. Iran prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija "Satanski stihovi", u kojoj je islam, prema oceni iranskih verskih vođa, izvrgnut poruzi.
1994. Prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju oboren avion kojim su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vraćali s mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dva predsednika prekinula osmomesečno primirje između plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi talas nasilja.
1998. Italijanski vojni sud proglasio krivim bivšeg nemačkog SS- kapetana Eriha Pribkea za masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima u Drugom svetskom ratu i osudio ga na doživotnu robiju.
1999. U 70. godini u Londonu umro američki filmski režiser Stenli Kjubrik, jedan od najznačajnijih režisera modernog filma. Tokom 46 godina karijere snimio oko 20 filmova, a "Odiseja u svemiru, 2001" smatra se jednim od najboljih fimova svih vremena.
2002. Arijel Šaron postao premijer Izraela.
2002. Na referendumu u Irskoj glasači se izjasnili protiv strogih zakona o zabrani abortusa.
2003. Za predsednika državne zajednice Srbija i Crna Gora izabran potpredsednik Demokratske partije socijalista Crne Gore Svetozar Marović.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare