Razmenjujemo informacije o haškim beguncima

MUP Hrvatske i MUP Srbije u više zajedničkih akcija presekli krijumčarske lance opojnih droga. Rezultat hapšenje većeg broja osoba, zaplena određene količine narkotika i poboljšavanje saradnje dvaju ministarstava unutrašnjih poslova

Najavu da će u skoroj budućnosti MUP Srbije preuzeti od Vojske SCG brigu o zaštiti granica, pa tako i one s Hrvatskom, pozdravio je u intervjuu “Dnevniku” šef hrvatske policije Ivica Franić. Uz napomenu da praktično nikakve saradnje nije bilo između hrvatske granične policije i Vojske SCG, Franić je ocenio da će dolazak srpskih policajaca na državnu granicu doprineti daljem poboljšanju saradnje dvaju ministarstava unutrašnjih poslova.
- Ipak, prava «relaksacija odnosa» nastupiće tek kada hrvatska granična policija bude u potpunosti nadzirala celokupnu hrvatsku teritoriju, što uključuje Šarengradsku adu, Vukovarsku adu, «Principovac» i druga područja ukupne površine od oko 11.000 hektara - kaže Ivica Franić.

Kakva je saradnja dvaju ministarstava kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala?

Policijska saradnja sa Srbijom i Crnom Gorom na planu suzbijanja i borbe protiv organiziranog kriminala odvija se kroz redovnu međunarodnu policijsku saradnju putem Interpola, kao i regionalnu saradnju učestvovanjem u aktuelnim regionalnim inicijativama, posebno Regionalnom centru za borbu protiv prekograničnog kriminala u zemljama jugoistočne Europe. Ona je, takođe, regulisana i bilateralnim ugovorom dvaju vlada o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma, nezakonite trgovine drogama i psihotropnim materijama, kao i drugih težih kaznenih dela. Ujedno valja istaći da je u poslednje vreme bilateralna saradnja između policija dvaju zemalja intenzivirana na planu razmene iskustava u provođenju kriminalističkih obrada, usklađivanja nacionalnih zakonodavstava u skladu s EU standardima, kao i u pogledu pronalaženja optimalnih rešenja za reformu postojećeg policijskog sistema.

U poslednje vreme je bilo nekoliko velikih akcija hrvatske policije i carine u kojima je na graničnim prelazima sa SCG otkrivena značajna količina droge. Da li je sa MUP-om Srbije razrađivana kakva strategija zajedničkog delovanja na suzbijanju šverca narkotika u regionu?
- U proteklom periodu intenzivirana je saradnja hrvatskih policajaca, koji rade na poslovima suzbijanja zloupotrebe i krijumčarenja opojnih droga, sa službenicima MUP-a Srbije. Dobri vidovi saradnje ostvaruju se kroz zajedničko učestvovanje u programima edukacije, koje su organizovale specijalizovane međunarodne organizacije, te zajedničkim učestvovanjem na međunarodnim konferencijama i seminarima. Takođe, održavaju se i periodični radni, operativni sastanci usmereni na razmenu svih relevantnih saznanja o osobama uključenim u međunarodna krijumčarenja opojnih droga na ovim prostorima. Nadalje, realizovano je više zajedničkih aktivnosti u cilju presecanja krijumčarskih lanaca opojnih droga, između ostalih i tzv. «međunarodne kontrolisane isporuke». Te akcije su rezultirale hapšenjima većeg broja osoba i zaplenama određenih količina narkotika. Međutim, najveći broj zaplena koje ste pomenuli, ipak je rezultat samostalnog rada hrvatske policije.

U dokumentima pojedinih organizacija za zaštitu ljudskih prava upravo se granica između Hrvatske i SCG pominjala kao jedna od “najporoznijih” i “najprometnijih” kada je u pitanju trgovina ljudima?
- Jedna od utvrđenih ruta u krijumčarenju preko državne granice, i s tim povezane trgovine ljudima, jeste i ruta koja preko naše zajedničke granice vodi u zemlje Evropske unije. Međutim, pridevi poput “najporoznija” i “najprometnija”» ipak nisu odgovarajući, jer je MUP Hrvatske od 2002. godine identifikovao ukupno 35 žrtava trgovine ljudima (četiri osobe su bile državljani SCG), od kojih je većina u Republiku Hrvatsku došla iz BiH.

Sarađuju li dve države, barem na onom obaveštajnom planu, kada je u pitanju potraga za haškim beguncima?
- Za svim osobama, za kojima je raspisana međunarodna poternica po nalogu Međunarodnog suda u Hagu, u obavezi su tragati sve zemlje članice Interpola. Odnosno, o eventualnom mestu boravka tih lica ili drugim informacijama, koje bi mogle doprineti realizaciji poternica, one su dužne međusobno razmenjivati informacije. Shodno tome, u obavezi su takve informacije razmenjivati i policije Republike Hrvatske i Srbije i Crne Gore.

Odlukom Vlade Republike Hrvatske vizni režim je suspendovan do 31. decembra ove godine. Da li je bilo problema ili ekscesa otkako za prelaz granice vize nisu potrebne?
- Nakon što je privremeno ukinut vizni režim između dvaju država, smanjio se broj državljana SCG koji su zaticani u ilegalnim prelascima državne granice. Tako smo, recimo, 2002. godine, dok je još na snazi bio vizni režim, imali 2.762 slučaja ilegalnog prelaska granice, dok je 2003. zabeleženo 1.537 a prošle godine svega 1.102 slučaja. Međutim, problemi i dalje postoje, a čak bih se usudio reći da su još i veći. Razlog je, naime, neujednačenost viznog režima Republike Hrvatske prema državljanima SCG i onog kojeg imaju članice Evropske unije prema Srbiji i Crnoj Gori. Nama se događaju situacije da državljani SCG legalno uđu u Hrvatsku da bi zatim, prilikom izlaska, ilegalno pokušali da pređu hrvatsku granicu. Najčešće je to slučaj s hrvatsko-slovenačkom granicom. Stoga će se u budućnosti, s obzirom na status kandidata Republike Hrvatske za članstvo u EU i skori početak pregovora o pridruživanju, najverovatnije postaviti pitanje usklađenja viznog režima s onim većine evropskih zemalja.

Kao jedan od najvećih problema za rešavanje povratka izbeglica pominje se njihova sigurnost, pogotovo u nekim kritičnim oblastima, poput Like ili Dalmacije. U kojoj meri MUP Hrvatske realno može da obezbedi imovinsku i ličnu sigurnost povratnika?
- Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, brine za sigurnost svih svojih građana, pa tako i povratnika. U tom smislu sigurnost na područjima od tzv. “posebne državne skrbi”, na koja se najvećim delom građani vraćaju, ima naročit značaj. Inače, ono što je sada najaktuelnije, a reč je o slučajevima prodaje imovine građana srpske nacionalnosti posredstvom Agencije za promet nekretnina sa sedištem u Zagrebu, o njima se vodi istraga na temelju zahteva Državnog tužilaštva Republike Hrvatske. Međutim, s obzirom na to da je istraga još uvek u toku, u ovom se trenutku ne može u javnost izaći sa nekim konkretnijim informacijama o tome dokle je ona stigla.