Budućnost

Budućnost

Ne želim da zvućim razočarano, još manje kao osoba bez entuzijazma, ali skorašnja serija skandala u vezi sa povećanjem poslaničkih plata, prosto se nameće kao tema za komentarisanje.

Iako sam svojevremeno na ovim stranicama, kada su poslanici samo najavili svoju nameru da nas oderu do gole kože, izrekla tezu da time država cinično priznaje da se ne obazire na javno mnenje, odnosno, da ga posredno, uzurpira, skorašnji događaji, a posebno argumenti koji su se čuli, predstavljaju ozbiljnu pretnju našoj „budućnosti okrenutoj ka Evropi“.

To što su poslanici sami sebi podigli plate, bez obzira na činjenicu da je ministar finansija ožvalavio objašnjavajući nam kako nema povišica za zaposlene u državnoj službi, otvara više značajnih pitanja. O čemu se zapravo radi? Moguće je da poslanici ne slušaju ministra finansija, a to će reći da posluju samovoljno, vraćajući nas srednjevekovnom obrascu „kadiija te tuži, kadija ti sudi“. Kako će država sa takvim obrascem ponašanja stići do Evrope? Mogućno je da mnogi poslanici koji su glasali za tu sramnu povišicu u stvari i ne žele da se maknemo odavde gde smo, a to bismo mi kao glasači morali da imamo na umu.

Argument da se povišicama sprečava korupcija u vlasti, najluđi je koji su mogli da smisle. Time se prećutno ne samo priznaje da živimo u zemlji u kojoj nemoral, nasilje i korupcija, kao modeli nepoštovanja zakona ne podležu nikakavim sankcijama, već se sa time računa kao najuniverazalnijim modelom ponašanja. Prezentujući svoj posao kao visoko odgovoran, anulirali su društveni značaj lekara, profesora, sudija, skretničara, pekara, taksista i ostalih.

Time su nama koji ne učestvujemo u vlasti, ponovo zadali nizak udarac, pretpostavljajući iz mraka svojih pećina, dovoljno velikih da udome takve moralne patuljke, da smo svi mi, kao i oni skloni korupciji, odnosno, da su krađa i otimačina normalni vid društvene komunikacije.

Njihovo ogoljavanje moralnog, političkog i društvenog brloga u kome se valjaju bila bi samo njihova stvar, da se mi ostali, sa zgražanjem ne pitamo, kakav to svet gradimo za budućnost?