Nedelja, 12.01.2003.

12:23

Kontrola stvarnosti

Izvor: Zorana Šuvakoviæ

Default images

Sve se više širi broj ljudi koji ume da govori jezikom Džordža Orvela, i to baš u godini kada se obeležava stogodišnjica rođenja ovog engleskog pisca, i koja je, ne samo zbog ovog jubileja, proglašena "orvelovskom".

Džordž Orvel, čije je pravo prezime (kakva koincidencija), bilo Bler svojom političkom bajkom "Životinjska farma" i antiutopijskim romanom "1984" ostavio je neizbrisiv trag koliko u literaturi, toliko i u političkim naukama pa i u terminologiji za totalitarizam i apsolutizam i sve pojave koje podrazumevaju kontrolisanu realnost vlastodržačkih sistema.

Nekadašnje savezništvo

Orvelovski novogovor, koji je pisac maestralno razradio u "1984" pišući pretežno o pritiscima staljinizma na slobodno mišljenje, oživljava ove godine s pripremom za napad na Irak, piše komentator Pol Fut u londonskom Gardijanu:

"U toku je stalna dvosmislica dok se Okeanija (SAD i Britanija) priprema za rat protiv Iraka. Mi znamo da su pre 15 godina SAD i Britanija bili u savezništvu sa Irakom. Mi znamo da je britanski Forin ofis, stajao na strani Sadama Huseina kad je radio sve one strašne stvari sopstvenom narodu. Mi znamo da je naša vlada promenila sopstvena pravila kako bi Sadamu prodala sve sastojke neophodne za oružje za masovno uništavanje. Mi takođe znamo da će ključna baza za poletanje američkih bombardera koji će ubijati Iračane, biti Saudijska Arabija čiji je režim apsolutističkiji, terorističkiji i divljiji od Sadamovog", piše Fut i pravi paralelu sa kontrolisanom stvarnošću u "1984" i junakom ovog romana Oliverom Smitom, koji je podvrgnut torturi kako bi "ostvario seriju pobeda nad svojom memorijom".

Ali gde ovo znanje postoji, pita se komentator, i odgovara da je ono samo u "našoj svesti". On podseća da "Orvelov veliki roman nije samo satira već i upozorenje". Džordž Orvel koji je svoju "1984" napisao 1949. neposredno pre svoje smrti od tuberkuloze 1950. je ustvari objasnio kako da se prepozna znak za uzbunu, kad vlade svojim izvrtanjem i lažima preko poslušnih medija postižu kontrolu nad stvarnošću.

Na sreću, mirovni pokreti u Velikoj Britaniji i SAD sve su jači, kako ocenjuje ovaj komentator. Još uvek je moguće, citira Orvela, "našu svest pretvoriti u našu snagu" i otresti se ratnih huškača kao što se konj otresa od muva.

Apsolutizam u pripremi čaja

Nekim drugim Englezima savetuje se da se ne bave mnogo orvelovskim političkim proročanstvima. Umesto toga, stogodišnjica rođenja velikog pisca, obeležava se na bezopasniji način, bar kad je o visokoj politici reč. Čitaocima se savetuje da pročitaju Orvelov kratak esej "Lepa šolja čaja" (objavljen u januaru 1946. godine) koji se ovih dana preštampan pojavio u britanskim listovima.

Pisac koji je svoj literarni opus posvetio raskrinkavanju totalitarizma, prilično je autoritaran kada je reč o spravljanju čaja. Bez spremnosti na kompromis ili demokratske devijacije, Orvel propisuje 11 pravila bez kojih, ovaj napitak ne može da se smatra dobrim.

Naročito su zanimljive deseta i jedanaesta tačka njegovih zapovesti. Orvel priznaje da u svakoj britanskoj porodici postoje dve suprotstavljene škole mišljenja o tome da li se prvo u šolju sipa mleko pa čaj ili obrnuto. Ali bez obzira na različite poglede, Orvel nameće svoj kao imperativ: u šolju se prvo sipa čaj, pa tek onda dosipa mleko uz mešanje. To je jedini način da se tačno odredi količina mleka koja neće pokvariti ukus i kvalitet čaja, koji uzgred ne sme da bude kineski, već indijski.

Što se jedanaestog pravila tiče, Orvel još totalitarnije kontroliše svest svojih sunarodnika. U čaj se ne dodaje šećer, kaže Orvel izričito, i tvrdi da je zaslađen čaj, greška istog ranga kao kad bi se u napitak dodavala so ili biber. Čaj je u svojoj biti gorak i takav treba da ostane, zapoveda Orvel, kao i pivo, uostalom. Oni koji tako ne misle, i koji mimo Orvela, u čaj stavljaju šećer, ili u šolju prvo sipaju mleko, "zavedeni su" i na pogrešnom su putu.

Da li je i ovo satira na engleski duh i njihovu isključivost kad je reč o čajevima koje su dovukli iz svojih kolonija i prisvojili kao tipičan nacionalni napitak, ili treba slepo slediti pravila poznavaoca? Čitaoci su pozvani da o Orvelovom čaju daju svoje mišljenje i komentare. Samo da se tu ne provuče, Sadam, Veliki Brat, novogovor i napad na Irak. A ako se i provuče, lako je sve to izbrisati i umesto svega ponuditi "lepu šolju čaja" tek da se obeleži stoleće Džordža Orvela koji se u stvari zvao Erik Artur Bler i rođen je u Indiji 21. januara 1903. godine.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 1

Pogledaj komentare

1 Komentari

Podeli: