Đelić: Izvoz je zabrinjavajući

Otvarajući Prvi samit izvoznika Srbije, on je upozorio da, što se tiče spoljnotrgovinske razmene, Srbija ulazi u zonu opasnosti, jer deficit tekućih plaćanja sada dostiže 15 odsto bruto domaćeg proizvoda i preti da ugrozi makroekonomsku stabilnost zemlje što bi moglo da dovede do smanjenja deviznih rezervi i ugrožavanja dinara.

"Nema razloga da do toga dođe, jer srpska privreda ima resurse i poslednjih nekoliko godina izvoz je rastao 30 do 40 odsto godišnje", rekao je Đelić i dodao da to nije dovoljno.

On je ocenio da nema budućnosti za Srbiju ukoliko ne postane zemlja snažnih izvoznika i poručio izvoznicima Srbije da se ujedine, formiraju udruženje i nateraju vladu da se bavi njihovim problemima.

Đelić je rekao da će u tom cilju Vlada predložiti da se dva garantna fonda koja postoje za podstrek izvoza spoje i da se dokapitalizuju u iznosu od 50 miliona dolara.

Na bazi te garancije, koju će davati te državne institucije, Narodna banka Srbije bi trebalo da izuzme iz obrtne obavezne rezerve kapitala banaka te kredite kako bi naši izvoznici imali jeftinije izvore finansiranja i bili konkurentni, rekao je on i dodao da taj sistem već funkcioniše u domenu stambene izgradnje.

Srbija po glavi stanovnika izvozi devet puta manje od Hrvatske, 18 puta manje od Mađarske i čak 72 puta manje od Holandije.

Kovačević: Za veći izvoz je potrebno vreme

Profesor Ekonomskog fakulteta, Mlađen Kovačević, ocenio je za B92 da Srbija ne može preko noći povećati izvoz, mada je on u poslednje dve , tri godine dinamično rastao, kao i da je potrebno vreme i promena u našoj privredi.

"Koliko je vest, da je parafirala sporazum sa EU, vrlo povoljna za Srbiju toliko je nepovoljna vest, koju je pre nekoliko dana objavio Svetski ekonomski forum, da je Srbija na rang listi zemalja po konkurentnosti pala na 91. mesto, sa prošlogodišnjeg 87. To govori da je naša privreda još uvek vrlo nekonkurentna i da treba što šta u sferi ekonomije i društvu da se promeni. Trebalo bi organizovati tim istraživača koji bi sagledao gde mi to najviše zaostajemo i šta može da se uradi da bi Srbija povećala konkurentnost i popela se na toj listi, jer ta konkurentnost određuje i izvozne rezultate", kaže on.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mlaðen Kovaèeviæ

Na pitanje koliko je naša roba konkurentna da bi bila plasirana na evropska tržišta, Kovačević je naveo da u našoj strukturi izvoza dominiraju primarni proizvodi, kao što su obojeni metali i proizvodi crne metalurgije, poljoprivredni proizvodi, čije je povećanje cena na svetskom tržištu doprinelo da njihov izvoz dinamično raste.

"Nezgodno je što nemamo dovoljno poljoprivrednih proizvoda i velika je šteta što proizvodnja nije bila veća, ali i slabost u sferi ekonomske politike u vezi sa poljoprivredom doprinela je da i proizvodnja bude manja nego što je realno moguća, a samim tim i izvoz", kaže on i dodaje da je US Stil naš prvi izvoznik.

Kovačević je naveo da Srbija može da izvozi meso, kao i da ispunjavamo samo petinu kvote za izvoz, koju nam je odredila Evropska unija.

"Jednostavno poljoprivredni proizvođači su vrlo destimulisani zbog politike valutnog kursa, precenjene vrednosti dinara. Destimulisani su i stočari. Takođe, i proizvođači malina, koja je proizvod po kome je Srbija bila prepoznatljiva, gube interes, zbog valutnog kursa koji je takav kakav je, dok su troškovi proizvodnje sve veći. Zato mislim da je izuzetno važno da se politika valutnog kursa promeni", rekao je on.

Kovačević je istakao da deficit i dalje fantastičnom brzinom raste.

"Tačno je da izvoz brže raste od uvoza, ali je vrlo mala razlika, jer je u startu uvoz dva puta veći od izvoza. Kada poraste izvoz za 35, a uvoz za 30 odsto to automatski znači da je deficit porastao. I u prvih devet meseci ove godine spoljnotrgovinski deficit je porastao za 35 odsto tzv. deficit tekućih transakcija, tekućeg platnog bilansa, je povećan za čak 83 odsto i nema nikakve dileme da će ove godine biti i jedan i drugi deficit rekordni", ocenio je on.

Bubalo: Menjati strukturu izvoznih proizvoda

Bubalo: Da bi Srbija u narednom periodu ostvarila privredni rast od sedam odsto, izvoz bi minimalno morao da raste 17 odsto godišnje

Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo izjavio je da Srbija ne ostvaruje zadovoljavajući nivo izvoza sa svetom i da bi trebalo prilagoditi strukturu domaćih izvoznih proizvoda zahtevima inostranog tržišta.

Analize iz nekoliko proteklih godina ukazuju na to da je u Srbiji sve rađeno protiv izvoza, jer su subvencije bile male, kurs nije bio naklonjen izvoznicima i izostala je finansijska podrška izvoznicima u vidu jeftinih kredita, ocenio je ministar.

On je rekao da je u poslednjih pet godina izvoz rastao, ali ne dovoljno, jer dostignut nivo nije zadovoljavajući. U 2005. godini izvoz Srbije je iznosio 580 dolara po glavi stanovnika, dok je u Makedoniji bio 2020, u Bugarskoj 1470 dolara po glavi stanovnika...

Bubalo je istakao da u strukturi srpskog izvoza učestvuju proizvodi od čelika, obojenih metala, poljoprivredno-prehrambeni, hemijski i farmaceutski proizvodi i naglasio da se po strukturi izvoza Srbija svrstava u grupu nerazvijenih zemalja.

On je dodao i da je za povećanje izvoza potrebno izvršiti strukturno prilagođavanje izvoznih proizvoda potrebama inostranih tržišta, raditi na izgradnji i pozicioniranju nacionalnog brenda i usvojiti nacionalnu Strategiju o povećanju izvoza.