Tri žene vode ekonomiju Indonezije

Zovu ih tri "dive", mada tri najmoćnije žene Indonezije nikako nisu primadone, već energične žene koje utiču na ekonomiju najvećeg i najdinamičnijeg tržišta jugoistočne Azije.

"Mi se međusobno veoma dobro poznajemo. Među nama postoji neka pozitivna hemija", izjavila je Rojtersu ministarka finansija, inače bivša direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Njih tri se redovno sastaju da bi igrale golf i zajedno ručale. Indravati ističe da joj je izuzetno drago što može da sa svojim dvema prijateljicama razgovara o ekonomskim temama, jer ona inače retko ima priliku da s bilo kim priča o takvim temama.

"Kad ste ministar finansija, osećate se usamljeno. Ako se družite s biznismenima, optužiće vas da ste im previše bliski, a ako se družite sa političarima, reći će da nekog protežirate. Zato čovek mora imati distancu", kaže Indravati.

Indonezija, najmnogoljudnija muslimanska zemlja sveta, imala je tek poneku ženu u krugovima vlasti.

Prva žena predsednik republike, Megavati Sukarnoputri, dobila je funkciju zahvaljujući svom "pedigreu" - otac joj je bio slavni Sukarno, jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih.

Za razliku od Sukarnoputri, koja je ranije bila domaćica, tri sadašnje "dive" su poznata lica MMF-a, Svetske banke i međunarodnih ekonomskih krugova, pa ih pojedini nacionalisti kritikuju da su suviše bliske s tim institucijama.

Za razliku od mnogih njenih koleginica u svetu, zamenicu guvernera centralne indonežanske banke Gultom često citiraju u štampi.

Ona je poznata po tome što stalno kasni, ali ta mana joj je jednom spaslo život - 2003. godine je ostala zaglavljena u saobraćajnoj gužvi zbog čega je kasnila na ručak u hotelu Meriot u Džakarti i izbegla bombaški napad.

Ekonomska politika, koju sprovode tri "dive", dovela je do ekonomskog rasta koji će ove godine dostići 6,3 procenta.

Kada je Indravati imanovana za ministra finansija, ona se obavezala da će iskoreniti korupciju u poreskim i carinskim službama i povećati prihod koji se sliva u državnu kasu.

Bivša profesorka, koja je doktorirala na temu kako muškarci i žene reaguju na poresku politiku, imala je težak posao jer je, prema podacima koje je imala, samo jedan od svakih 170 Indonežana plaćao porez.

Indravati je otpustila korumpirane službenike, a uzornima je povećala platu kako ne bi bili u iskušenju da kradu ili primaju mito. Povratak poverenja u vladine službe postala je za nju opsesija.

I dok se Indravato uglavnom bavi pitanjem poreza, ministarka trgovine Panagestu želi da poboljša indonežanski izvoz.

"Gde bi svet bio danas da nije Indonezije?" - našalila se nedavno Panagestu, ističući da Indonezija ima znatnog udela u izradi upaljača marke Zip, "barbika" i lažnih trepavica.

Panagestu je, inače, "retka vrsta" u vladi, ne samo zato što je žena, već i zato što je ona jedina Kineskinja u vrhovima vlasti.

Posle državnog udara tokom 60-ih godina XX veka, kada su počinjeni stravični zločini nad komunistima (masakrirano je milion ljudi), kineskoj manjini je sve donedavno bilo zabranjeno da govori kineski jezik i da neguje svoje narodne običaje.

Ilijana Rupić

Tanjug