Uskoro Sigurna kuća

Prva sigurna kuća za žrtve nasilja u porodici je izgrađena prema svim preporukama Saveta Evrope i trebalo bi da bude predata na korišćenje Savetovalištu protiv nasilja u porodici za nekoliko nedelja. To gradilište, uz B92 kao domaćine, obišli su predstavnici Saveta Evrope i Vlade Srbije.

Izgradnja prvog skloništa za žene i decu žrtve porodičnog nasilja se polako provodi kraju. Sigurna kuća sastoji od dva identična skloništa. Prvi objekat će biti otvoren za nekoliko nedelja, a drugi mesec dana kasnije.

Kada objekat bude potpuno završen, moći će da zbrine oko 40 žrtva. Zamenica generalnog sekretara Saveta Evrope Mod de Boer Bukiko navodi da je jedan do prioteta te instuticije sprečavanje nasilja nad ženama.

"Savet Evrope je pokrenuo kampanju protiv porodičnog nasilja i pozvali smo naše članice da usvoje sve nepohodone zakone i mere za zaštite žrtava porodičnog nasilja", kaže ona.

Izjave za novinare u Sigurnoj kuæi (B92)

Kuća će biti predata Savetovališu protiv nasilja u porodici. Vesna Stanojević, koordinatorka te organizacije, navodi da je situacije alarmantana.

"Mi radimo sa sigurnim kućama punih sedam godina i zbrinjavamo veliki broj žena i dece. Do sada je zbrinuto preko 1.000 žena i 970 dece", kaže ona.

"To znači i da je ovaj oblik zbrinjavanja vrlo bitan i nepohodan u situaciji u kojoj se nalazimo", kaže ona. Ona je rekla da su ženama omogućeni pohađanje kurseva i program zapošljavanja, pa je tako 92 odsto žena koje izlaze iz Kuće zaposleno i ekonomski zbrinuto.

Veliki problem takvih skloništa je i to što nemaju siguran izvor finansiranja, kaže ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić. U Beogradu postoje tri objekta u kojima su zbrinute 62 žrtve nasilja u porodici.

Ljajić: Sve učiniti protiv nasilja nad decom

Ljajić je izjavio da će Vlada Srbije učiniti sve da stvori ambijent u kome će se poštovati prava deteta i u kojem će se sprečiti i sankcionisati svaki oblik nasilja nad decom.

Na konferenciji za novinare povodom završetka dvodnevne konferencije "Detinjstvo bez nasilja", ministar Ljajić je kazao da su učesnici skupa zaključili da nema tolerancije za one koji na bilo koji način učestvuju u zlostavljanju dece, "bilo fizičkom, seksualnom ili nekom trećem".

Vlada Srbije je, prema njegovim rečima, učinila niz koraka u suzbijanju zlostavljanja nad decom, čime je stvoren širok pravni osnov za zaštitu dece i za sprečavanje nasilja nad njima, ali da to nije dovoljno.

Ljajić, koji je predsednik Saveta za prava deteta Vlade Srbije, najavio je da će do kraja godine biti donet zakon o dečjem ombudsmanu i podsetio da je na planu sprečavanja zlostavljanja dece, između ostalog, donet i Porodični zakon i izmenjen Krivični zakon, koji definišu da je zlostavljanje dece krivično delo.

Ministar je istakao da je do sada procesuirano 237 slučajeva porodičnog nasilja, na osnovu odredaba Porodičnog zakona.

On je dodao da je zlostavljanje dece veliki problem, ne samo srpskog društva, već i ostalih zemalja i da je prema podacima UNICEF-a oko 10 odsto dece stalno pod nekom vrstom zlostavljanja, dok je broj dece koja su povremeno izložena nasilju daleko veći.

Zamenica generalnog sekretara Saveta Evrope Mod de Boer Bukiki istakla je da SE želi da svaka zemlja članica usvoji nacionalnu strategiju kojom će bitu u stanju da smanji nivo nasilja nad decom.

Strategija ne znači da zakonodavac samo donese određene zakone i da samo vlast snosi odgovornost za borbu protiv nasilja, već da društvo u celini počne da se bavi ovim problemom, rekla je Bukiki.

Ona je istakla da je u Srbiji zabeležen ogromni napredak, kako u zakonima koje donosi, tako i u inicijativama civilnog društva da se unaprede prava dece i poštovanje tih prava.

U radu konferencije, koju su organizovali Ministarstvo rada i socijalne politike i Savet za prava deteta Vlade Srbije, učestvovalo je oko 120 strcnjaka iz svih zemalja u okruženju, koji su razmenili regionalna iskustva o zaštiti dece od svih oblika nasilja.

Na konferenciji su izneti podaci da više od 73 odsto dece od dve do 14 godina trpi neki oblik psihičkog ili telesnog kažnjavanja u okviru porodice, od kojih je 51 odsto izloženo lakšim, a sedam odsto teškim oblicima fizičkog kažnjavanja.