Nacionalni parlamenti važni za EU

Članovi Odbora za pravna i politička pitanja Parlamentarne skupštine crnomorske ekonomske saradnje usvojili su danas izveštaj o saradnji zemalja članica te organizacije sa Evropskom unijom, i najavili zajednički plan oklanjanja posledica klimatskih promena.

Govoreći o modalitetima saradnje Ruske Federacije i Evropskog parlamenta, predstavnik Rusije Aleksandar Zasohov naveo je da je ta zemlja formirala grupu od 30 poslanika koja se redovno sastaje sa evropskim parlamentarcima.

Prema njegovim rečima, u okviru parlamentarne saradnje Rusije i EU do sada su formirane četri radne grupe, a uskoro bi trebalo da bude formirana još jedna za energentsku saradnju.

Predstavnik Srbije Srđan Spasojević upoznao je članove Odbora sa ulogom koju Skupština Srbije ima u oblasti evropskih integracija.

Spasojević je naveo da u okviru srpskog parlamenta posluje Odbor za evropske integracije, koji ima veoma značajnu ulogu u procesu pridruživanja Srbije EU.

Iako Srbija nije članica EU, poslednjih godina intenzivno se radi na usklađivanju domaćih propisa sa evropskom pravnom regulativom, istakao je Spasojević i predočio da je za punopravno članstvo Srbije u EU neophodno uskladiti propise u 31 oblasti.

Predstavnici Gruzije naveli su da ta zemlja saradnju sa EU zasniva pre svega na Sporazumu o pružanju pomoći, Memorandumu o saradnji i radu Komiteta za integraciju sa Evropom.

Evropska pomoć Gruziji najveća je u oblasti poljoprivrede, carinske regulative, energentici, obrazovanju.

Asaf Hajijev iz Azerbejdžana je istakao da je u oblasti tehničke pomoći EU do sada Azerbejdžanu obezbedila 116 miliona evra, ali je pomoć stizala i za hranu, obnavljanje teritorija koje su stradale u ratu kao i finansiranje makroekonomskih projekata te zemlje.

Učesnici sastanka razgovarali su i o klimatskim promenama i posledicama koje one imaju na život ljudi i funkcionisanje država.

Usvojene su preporuke kojima se ukazuje da je neophodno da države članice ove organizacije dogovore pravila i suoče se s mogućim ozbiljnim posledicama klimatskih promena.

Takođe, ukazano je na nephodnost izrade mehanizama za što kvalitetniju razmenu informacija, kako bi se unapred došlo do podataka gde i u kojim ciklusima bi moglo da dođe do vremenskih neprilika.