Godišnjica operacije Bljesak

U Hrvatskoj se obeležava pogibija 42 pripadnika oružanih snaga Hrvatske i Ministarstva unutrašnjih poslova u akciji Bljesak. Tokom dvodnevne operacije Bljesak, koja je počela 1. maja 1995. oko 5.00 artiljerijskim napadom na Pakrac, hrvatska vojska preuzela je kontrolu nad zapadnom Slavonijom. U akciji je stradao veliki broj srpskih civila, a oko 30.000 ih je napustilo zapadnu Slavoniju.

Prema izveštaju hrvatskog Helsinškog odbora za ljudska prava, a koji je predstavljen 24. jula 2003, u Bljesku su pripadnici hrvatske vojske ubili 83 srpska civila. Tridesetoro njih ubijeno je u napadima na izbegličke kolone, a 53 u svojim kućama.

Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra Veritas, iz aprila 2003, prvih dana maja 1995. ubijeno je ili nestalo 283 Srba iz zapadne Slavonije.

Dan po početku akcije bivši predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić naredio je raketiranje Zagreba, koje je trajalo dva dana, zbog čega je kasnije optužen i sudi mu se u Hagu. Snage RSK ispalile su na grad 23 projektila i tada je poginulo šest ljudi, a 176 osoba je ranjeno.

Zbog ratnih zločina u akciji Bljesak tribunal za ratne zločine u Hagu pripremao je optužnicu protiv tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, koji je preminuo 1999.

Kao moguć haški optuženik zbog Bljeska pominjan je i načelnik Glavnog štaba Hrvatske vojske, general Petar Stipetić. Njega su u aprilu 2001. u Zagrebu saslušali haški istražioci. Po istrazi, oslobođen je sumnje za učešće u ratnim zločinima tokom akcija Medački džep, Bljesak i Oluja.

Haški istražioci su saslušali i više osumnjičenih hrvatskih oficira, među njima penzionisanog admirala Davora Domazeta, penzionisanog generala Mladena Markača i penzionisanog generala Luku Džanka, koji je komandovao vojnom oblasti Bjelovar, a njegove jedinice učestvovale u okršajima kod Okučana tokom akcije Bljesak.

U martu 2004. Tribunal u Hagu obelodanio je optužniču protiv Mladena Markača za zločine protiv čovečnosti i povrede zakona i običaja ratovanja i on je s haškim optuženikom Ivanom Čermakom dobrovoljno otputovao u Hag. U decembru te godine pušteni su na slobodu do početka suđenja.

Državni tužilač Hrvatske Mladen Bajić potvrdio je da je Tužilaštvo 19. jula 2005. primilo prijavu protiv generala Mladena Kruljca zbog ratnog zločina u zapadnoj Slavoniji 1995. u vreme Bljeska i da je ta prijava prosleđena nadležnom tužilaštvu u Slavonskom Brodu. Protiv Kruljca do sada nije podignuta optužnica.

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je 5. avgusta 2005. povodom 10. giodišnjice akcije Oluja unapredio Kruljca u čin general-pukovnika.

Mesić: Individualizovati krivicu

U Hrvatskoj se obeležava pogibija 42 pripadnika oružanih snaga Hrvatske i Ministarstva unutrašnjih poslova u akciji Bljesak. Programu u Okučanima, koji je počeo polaganjem venaca i paljenjem sveća kod Centralnog krsta u Spomen-parku hrvatskim vitezovima, prisustvovali su predsednik i premijer Hrvatske Stjepan Mesić i Ivo Sanader i predsednik Sabora Vladimir Šeks.

Ivo Sanader je, između ostalog, na skupu izjavio da je akcijom Bljesak Hrvatska dokazala da ima oružanu silu sposobnu da oslobodi okupirane delove hrvatske države i istakao da je ta operacija bila uvod u operaciju Oluja u Kninskoj krajini 1995.

"Domovinski rat i njegove najznačajnije strateške odrednice bile su pravedne, legalne, legitimne i opravdane akcije u kojima je Hrvatska oslobodila svoju teritoriju", rekao je on.

"Ta naša nedavna prošlost je ugrađena u našu evropsku budućnost jer su operacijom poput Bljeska, ukupnom promenom strateških odnosa snaga, stvoreni uslovi za rešenje cele krize na ovim prostorima, a time i za stabilnu izgradnju Evrope mira, sigurnosti i zajedničke evropske sigurnosne i odbrambene politike", rekao je on.

Stjepan Mesić je naveo da je u vojnom smislu operacija Bljesak izvedena po svim pravilima ratovanja i uz poštovanje međunarodnih konvencija.

"Posle operacije je bilo neodgovornih pojedinaca koji su preduzeli neke ekscese i ti ekscesi su za osudu", rekao je on.

"Zbog čistoće Domovinskog rata i pravedne borbe koju smo vodili, moramo individualizovati krivicu. Istorija nas uči da to moramo učiniti zbog generacija koje bi trebalo da se ponose time što smo učinili braneći Hrvatsku", rekao je Mesić.

Tokom svečanosti su održane sportske igre vojnih veterana i svečana misa za sve poginule hrvatske branioce i civilne žrtve Domovinskog rata.

Jelić: Nedopustivo je da za zločine nije niko odgovarao

U crkvi Pokrova presvete Bogorodice u Bosanskoj Gradišci danas je služen parastos Srbima poginulim i nestalim u Bljesku. Na spomen-ploču poginulima u ratu u Zapadnoj Slavoniji od 1991. do 1995. vence su položili premijer Republike Srpske Milorad Dodik i predstavnici kabineta predsednika srpskog entiteta.

Predsednik RS Milan Jelić izjavio je da je nedopustivo da pred Haškim tribunalom ili domaćim sudovima još nije odgovarao niko od naredbodavača i izvršilača zločina tokom Bljeska.

"Ignorisanje tog zločina, što rade hrvatske vlasti koje 1. maj slave kao dan oslobođenja Zapadne Slavonije, neće doprineti stvaranju poverenja i jačanju odnosa među narodima, a posebno povratku Srba u Hrvatsku", rekao je on.