Loša vest za slovenačke penzionere

Stručnjaci za 2007. predviđaju porast javnog duga države sa 8,276 milijardi na 8,971 milijardu evra, pa je MMF upozorio Sloveniju da pod hitno mora da reformiše penzioni sistem. Ovo je veoma loša vest za zakinute slovenačke penzionere iz Srbije koji više od decenije i po čekaju na isplate iz penzionog fonda Slovenije kome su do 1991, radeći za slovenačke firme, morali da uplaćuju doprinose.

Sistem isplate penzija poslednji put promenjen je pre šest godina kada je povišena starosna granica zaposlenih za odlazak u penziju, smanjena razlika u uslovima za penzionisanje između muškaraca i žena, i uvedeno kombinovanje različitih tipova finansiranja penzionog osiguranja sklapanjem ugovora sa osiguravajućim društvima radi dobrovoljnih uplata za dodatak na osnovnu penziju.

Vlada u Ljubljani tvrdi da će uz restriktivnu politiku penzije biti stabilne možda još 15 godina, posle čega se očekuje teška kriza zbog starenja stanovništva – sve manje je radno aktivnih, a sve više penzionera. EU upozorava Sloveniju da mora radikalnije da zareže u penzije, pa ministar finansija Andrej Bajuk planira izmene u obračunu penzione osnovice – budućim penzionerima uzimaće se u obzir plate u dužem periodu, prosek iz 18 radnih godina a ne 10, kao sada.

Loša vest je i da nema napretka u pregovorima (koji nikako da počnu već petu godinu) radi potpisivanja sporazuma o socijalnom osiguranju, saznaje „Politika” u ovdašnjem Ministarstvu za rad.

Slovenačka strana, tačnije državni sekretar Marko Štrovs, za takvo stanje optužuje „potpuno nezainteresovane nadležne organe Srbije”. Otpravnik poslova Ambasade Srbije u Ljubljani Goran Krajnović za „Politiku” kaže da „Ambasada preduzima sve aktivnosti koje su u njenoj nadležnosti da pregovori oko potpisivanja sporazuma o socijalnom osiguranju između Srbije i Slovenije što pre počnu”. Krajnović otkriva da još nije dogovoren termin sastanka ekspertskih timova dve zemlje ni utanačen zvaničan početak pregovora, dok iz slovenačkih izvora saznajemo da nema šansi da se to dogodi ove, a ni iduće godine, kada će „svi državni službenici biti upregnuti u viši cilj – predsedavanje Slovenije Evropskom unijom”.

To znači da pregovori neće početi pre 2009. i da je Slovenija ipak skinula s dnevnog reda isplate za penzionere iz Srbije. Uz činjenicu da su pregovori između Ljubljane i Sarajeva trajali sedam godina i da sporazum, iako potpisan februara, još nije omogućio bosanskim penzionerima da dođu do svog novca, onda je jasno da perspektiva slovenačkih penzionera, građana Srbije – nije dobra. Slovenački budžet je već sad teško opterećen gradnjom reprezentativnih objekata za predsedavanje Unijom u nacionalizovanoj imovini Karađorđevića (kasnije Titovoj vili) na Brdu kod Kranja, zato bi još i isplate davno zasluženih penzija penzionerima iz Srbije, iako Slovenija planira da obračun za proteklih 16 godina izvrši prema novim, nepovoljnijim propisima, a ne prema onima iz nekadašnje SFRJ – predstavljale novi udarac za javni dug.

Opozicija je u parlamentu potegla pitanje odgovornosti vlade premijera Janeza Janše za ovakvo stanje, jer je bilo predviđeno da će država još 2006. smanjiti zaduženost, a ove godine i budžetski deficit, što se nije desilo. Stanje državnog duga sada je gore nego ikad, pa će prema projekciji ministarstva finansija ukupni budžetski deficit Slovenije u 2007. iznositi 485 miliona evra ili –1,5 odsto BDP.

Analitičari upozoravaju da se javni dug posle smene na vlasti (levičarsku opciju je posle više od decenije na kormilu države 2004. zamenila desnica) povećao za više od dve milijarde evra. Porast BDP-a uticao je, međutim, da statistički udeo dugovanja države izgleda bolje, jer je slovenački BDP 2003. iznosio 24,26 milijarde evra, a ove godine se očekuje skok na 31,92 milijarde evra. Poslovična preduzimljivost slovenačkih privrednika i masivna ulaganja i poslovanje širom Balkana, uticali su da ukupan ekonomski bilans Slovenije nije tako crn, što je slaba uteha za obespravljene slovenačke penzionere u Srbiji.