Kako se boriti protiv korupcije

Biće reči o tome zbog čega se ljudi koji su prijavili korupciju ne osećaju kao heroji, već kažu da su razočarani i nezaštićeni.

Milan Tešić je radio u Pravno-birotehničkoj školi u Zemunu i 2004. je dobio otkaz, nekoliko dana pošto je u medijima govorio o zloupotrebama tadašnjeg direktora škole.

"Veliki je naslov izašao, korupcija. Došli su inspektori, utvrdili su da je sve to istina. Ali, ja sam prvo dobio otkaz i niko me nije zaštitio, to je jedna loša poruka. Ispada da neko ko prijavi korupciju, zloupotrebe, u stvari ima problem", objašnjava Tešić.

Direktor je smenjen jer je na ime donacija do 1.000 evra primao učenike posle regularnog upisa. Tešić očekuje da će na sudu dokazati da nije napravio teže radne povrede, kako stoji u rešenju o otkazu, već da je ispao žrtva.

Nada Cerić ne radi već četiri godine. Dobila je otkaz 2003, kada je odbila da tadašnjem generalnom direktoru Slobodanu Raduloviću ustupi akcije na pet godina, a još pokušava da se na sudu izbori za svoja prava.

"Osećam se povređeno, nezaštićeno u ovoj državi, pogotovo posle četiri godine sudskog spora, imam utisak da čovek ne može da odbrani svoja prava, da institucije ne rade, da je sve korumpirano. Stalno smo pokušavali da informišemo sve institucije i da ukažemo na to šta se događa u C marketu, kako se pljačka, kakva je korupcija, još 2004, na bezbroj adresa u državi. C market je poslovao kao banka, mesecima unapred smo plaćali robu, samo lud čovek može da nabavi tako nešto što se neće prodati, što će se otpisati. Sve relevantne institucije u državi imale su papire o tome šta se događa, niko nije reagovao", kaže Nada Cerić.

U policiji kažu da mesečno budu podnete dve do tri krivične prijave protiv korupcije, i to obično urade ljudi lošeg materijalnog stanja. Malo je onih koji korupciju prijavljuju iz moralnih pobuda, a jedan od razloga je strah od posledica i zbog toga su prijave najčešće anonimne.