Franz Ferdinand

Da li znate ko je bio Franc Ferdinand?

Pol: Da
Nik: Ne

Zašto ste baš to ime odabrali za naziv grupe?

Pol: Bilo je to dobro ime
Nik: Volimo kako zvuči. Zato se u principu i uzima neko ime

Samo zato sto vam je dobro zvučalo?

Nik: Da. Samo nam se dopalo kako zvuči, a i zato što smo imali želju da sviramo u Srbiji, jer smo mnogo toga čuli o njoj.

Odabrali ste ime samo da bi imali priliku da svirate u Srbiji?

Nik: Da, i naravno, u Austriji

Ali Franc Ferdinand je ubijen u Bosni?

Nik: Da, ali ubio ga je srpski separatista.

Šta bi ste radili kad bi se sreli Gavrila Principa?

Pol: To je zaista teško da će se dogoditi.
Nik: Ja bih mu rekao “Zdravo!”… Imam prijatelja u Nemačkoj koji poznaje DJ-a čije je ime zaista Gavrilo Princip, a takođe postoji i škotski sastav pod tim imenom, koji navodno svira verzije naših pesama, ali nisam siguran da li su zaista i obradili neku našu stvar.
Pol: Možda i bolje sviraju od nas.

Da li biste se plašili da svirate na našim prostorima?

Nik: Moram priznati da su nas zvali da sviramo u Sarajevu i bio sam pomalo nervozan zbog toga. Mislim da je Franc Ferdinand ubijen 28. juna, na kad je i planirano da se koncert održi. Zamislite nekog idiota koji planira da uradi nešto glupo zbog toga na našem koncertu. Ipak, nismo se uplašili, jer ponekad se moraš igrati sa vatrom. Pokazali bi mi tim srpskim separatistima.

Kako ste počeli da svirate zajedno?

Pol: Jednostavno smo se jednog dana sreli u Glazgovu i počeli zajedno da radimo.
Nik: Toga se i ja sećam.
Pol: U principu, oformljeni smo kao i bilo koja druga grupa, s tom razlikom što nikad nismo oglašavali u novinama da tražimo muzičare.
Nik: Ti i Aleks niste dali oglas u novine?
Pol: Ne. Nismo to nikad radili
Nik: Jednom sam se javio na oglas u novinama, naravno pre nego što sam njih upoznao i pre nego što sam došao u Glazgov. Bio sam toliko očajan, da sam čak i tako pokušao da pronađem nekog sa kim bih eventualno mogao da sviram. Moram poručiti svima u Srbiji i širom sveta da se nikad ne javljaju na takve oglase. Mislim da je to najgora stvar za muziku.
Pol: Bili smo prijatelji i jednostavno smo počeli zajedno da pravimo muziku. Najbolja stvar u muzici su ustvari ličnosti. Na primer, Bob nije znao da svira nijedan instrument i Alex ga je naučio da svira bas, samo zato što je bio naš prijatelj i mislili smo da bi bilo zabavno kada bi on svirao sa nama. On zaista ima nešto jedinstveno što unosi u naš muziku.

Pole, ti si ranije radio u umetničkoj školi u Glazgovu. Da li možeš to da uporediš sa ovim sto trenutno radiš?

Pol: Da, ja sam radio u umetničkoj školi, dok je Bob tamo studirao. Bilo je to potpuno drugačije od ovog sad. Kod većine poslova uveče odlazite kući, a ovde je to potpuno nemoguće, zbog toga što živite u velikom autobusu i kada se ujutru probudite ne znate ni u kojoj se zemlji nalazite.
Nik: Da. Možda se jednog dana probudimo i u Srbiji
Pol: Uglavnom se vozite dok svi ostali spavaju. Tako da je to potpuno drugačije. Ja sam radio kao model u umetničkoj školi i to je bilo veoma lako. Samo je trebalo da sedim bez ikakve odeće na sebi i za to bih dobijao novac, ali mislim da je ipak ovo što sad radimo daleko bolji način zarade.

Da li volite da svirate na ovako velikim festivalima?

Nik: Apsolutno. Fantastično je kada svirate pred ovako velikim brojem ljudi, to je potpuno čudesno, ta količina moći.
Pol: Pritom imate i priliku da vidite i druge ljude kako sviraju.
Nik: Skroz besplatno! Uspeo sam tako da vidim jako puno dobrih grupa.
Pol: Da, i ja
Nik: Usput vam se pruža prilika i da upoznate izvođače, da se družite sa tim ljudima.

Koga bi voleli da vidite na ovom festivalu?

Nik: Ja sam upravo gledao Hitch. Mislim da su iz Belgije. Oni su nešto između Nirvane i Interpola i zvučali su mi jako dobro.
Pol: Sinoć smo u Kelnu gledali Radio 4 i T.Raumschmiere.
Nik: Želeo bih da vidim Blanche
Pol: Međutim mi moramo da krenemo dalje odmah posle našeg nastupa.
Nik: Možda i ne moramo. Još uvek nisam video The White Stripes uživo i ako smo sa njima nastupali već na nekoliko festivala. Njih bi baš jako voleo da vidim.
Pol: Zato sam ih ja video već par puta. Gledao sam ih jednom u jako malom klubu i bilo je savršeno. Klub bio krcat, a ja sam bio zaglavljen skroz napred tako da sam bio baš ispred njih dvoje i nisam mogao da se pomerim. Način komunikacije između Meg i Džeka i ta količina energija na sceni je dosad neviđena.

O čemu razmišljate dok ste na sceni?

Pol: Najbolji nastupi su kada ni o čemu ne razmišljate. Kad mozgate u toku svirke, mnogo su veće šanse da negde pogrešite. Kada nemam ni jednu misao u glavi, tada znam da se dobro provodim i da stvarno ne moram da brinem.