Roki Balboa - Kad su pucale tikve

Uhvati Kartera, uf, kakav aperkat. Šampioni formule 1: gadno krvarenje, jedno oko zatvoreno. D-Tox? Nokaut; odbrojavanje. Prvi minuti Taksija 3—klinička smrt. Udarci su samo stizali, ali Slaj ih je sve do jednog stoički primao, gurajući svoju tvrdu glavudžu ako treba i u stisak tržišta „isključivo za DVD“; i u ponor francuskih akcijaša, ako plate.

Zagledavši se u ambis sa čijeg dna njegova karijera tužno uzvraća pogled, Stalone se priseti kako se za tu jadnu, izranjavljenu mrcinu izborio pre ravno trideset leta. Pred očima mu se izvrte montažna sekvenca pređašnjih uspeha, ušima se prolomi krik trijumfalnih fanfara, i on odluči da izađe na crtu i od komisije studija MGM zatraži još jednu šansu. Nije li Amerika zato i stvorena? Ne garantuje li Ustav neprikosnovenost „potrage za srećom“, bez obzira na rasu, pol, poreklo—ili životno doba? Ako Klint Istvud i dalje istrajava ispred i iza kamere, zar ne može i ova stara kajla da isprati veterana koji ga je doveo na vrh sveta—onako kako dolikuje?

Istini za volju, već je jednom probao. U ring tad nije ulazio, rediteljsku stolicu prepustio je tvorcu prvog dela, čak je i čuveni plato ispred filadelfijskog muzeja podelio sa pravim bokserom. Nije vredelo: Roki V je kolosalno opaučio o pod.

Iz drugog pokušaja, sa svim koncima u ručerdama, bez rimskog broja u naslovu, u vreme kada dotični sport više nikog ne zanima, Slaj zaključuje priču o razjarenom biku za radničku klasu. Trapavo, traljavo, umorno... Ali, sa dovoljno dostojanstva da ne mora da brine o svom zaveštanju.

Ima momenata da se čovek zgrozi, uglavnom kad Roki nekom drži nadahnuti govor (sinu, bokserskoj komisiji, sâm sebi u ringu), ali, bogami, i dovoljno srčanosti da se opet navija. Samo najzagriženijim fanovima će pri kraju „nešto upasti u oko“, ali ni okorelim skepticima neće biti svejedno, bar kad saznaju odgovor na pitanje koliko je bivših prvaka sveta potrebno da se zavrne sijalica.

Jedan pogled na Rokija dovoljan je da se shvati kako ni njega život nije mazio. Ostarilo se, kosti su krhke, ne prija im novembarska magla. Artritis zaseo za vrat, a lice italijanskog pastuva šeće se po ivici žileta koji razdvaja teritoriju Mikija Rurka od neke sasvim nove dimenzije ružnog.

Ustaje u cik zore, po navici. Uradi tek pokoji zgib, preko volje. Nahrani kornjačice, samo su mu one ostale. Sa sinom japijem ne može da se sporazume, jaz je prevelik. Jedino što ga drži je restorančić u kom Meksikanci kuvaju italijansku hranu, bivši suparnici peru sudove, njegovi posteri vise sa zidova, a on razgaljuje društvo pričajući o danima slave, uvek u istom, ogavnom, bordo sakou. Roki otaljava sumornu kolotečinu. A zašto?

Život mu je pre četiri godine zadao najteži udarac, mnogo gori od bilo kog kojim ga je Ivan Drago počastio. Adrijana, njegova muza, njegovo sidro, njegova nada, umrla je. Roko ne može da preboli. Svake godine obilazi stara mesta na kojima je njihova romansa klijala i tinjala. Sreća te ga prati njen brat i dugogodišnji prijatelj Poli, da nam olakša muke uz malo starog, dobrog, sindikalnog humora, inače bismo se već u prvih deset minuta udavili u patosu, šmrcavom groktanju, nežnim klavirskim akordima.

Njegov kraj izgleda jednako oronulo koliko i on; kontejneri neispražnjeni, šut neraščišćen, kafići s one strane sanitarnog kôda. U jednu takvu rupčagu, punu uspomena, ulazi sada potpuno sâm, pošto se i Poliju smučio, i u licu konobarice prepoznaje devojčicu koju je, kao mladi delija, pratio kući. Ali, prepoznej u njoj i ponešto od prostodušne čistote svoje Anabel Li. U nadolazećem druženju sa „malom Mari“, Slaj pokazuje da još uvek ima par spisalačkih kečeva u rukavici, a Roki pronalazi zatureni šmekerski šarm i srce u junaka. Zbliživši se sa njenim sinom, smogne snage da razreši napetosti sa svojim. Kupi čak i novo, polovno kuče.

Drugi se raduju mirovini i vijagri, ali ne i Roki. On zna da njegova mangaška njuška najbolje sija pod svetlima arene. „Ima još toga, u podrumu“, pokušava on da se izrazi dok ga Poli potkopava. Zna se šta to znači. Još jedna runda za staroga brunda.

Staloneova kritika trenutnog stanja boksa je začuđujuće lucidna. U filmu aktuelni šampion, Mejson Dikson, koga igra pravi donedavni kralj poluteške kategorije Antonio Tarver, ne može da naplati svoj status. Stoga ne čudi da jedna televizijska senzacija, kakva je kompjuterska simulacija borbe između njega i Rokija u najboljim godinama, uzburka javnost. Agenti njuše pare, Tarver priliku da povrati naklonost fanova, Roki šansu da ono iz podruma izvuče u ring. Govor koji boksersku komisiju Nevade obrlati da dinosaurusu dâ dozvolu za makljanje bez sumnje bi delovao i u stvarnom svetu. Ako ti je san da zagineš na konopcima, što da ne, samo nemoj nikom uvo da odgrizeš. Ono oštećenje mozga iz prethodnog dela se ovde, doduše, ne pominje—ali, sve i da ga ima: šta još Rokiju može da se ošteti? Centar za govor? Okej, to je bilo ispod pojasa. Staloneovo mrmljanje nikad nije bilo razgovetnije.

Ipak, kada se—napokon—oglasi tema Bila Kontija, a Roki navuče kapče, starke i pohabanu trenerku za džoging, postavlja se pitanje da li je možda sve ono do tada bila brižljivo sprovedena taktika. Možda je Slaj namerno hteo da nas izmara prvih deset rundi filma, kako bi nas trijumfalne fanfare utoliko jače trgnule iz stupora?

Nezaobilazna montaža pripremanja za meč je blistavi spoj minimalizma, najvećih hitova i blago podsmešljivog odmaka: na ispijanje jaja se čovek, očito, nikad ne navikne, polutke u hladnjači pružaju otpor, tegovi više nisu tako laki, treba uhvatiti dah dok se trči uz stepenice čuvenog muzeja.

Ali, on se u Vegasu pojavljuje u top-formi. Dok tamnoputi šampion izlazi uz hip-hop, Rokijev izlazak prati stara Sinatrina stvar. Čak mu se i lice prolepša. Avaj, ne zadugo. Jer ako nešto o njemu znamo, to je da će ga, pre nego što uopšte zada prvi volovski kroše, protivnik temeljno pokidati.

Antonio Tarver je dobar bokser, a za filmsku magiju idealan sparing-partner, jer ne zna kako da glumi šibanje—mnogi od onih udaraca su stvarno ošamutili Stalonea. Sem što mu nedostaje jedno 10 kila da bi zaista izgledao kao prvak teške kategorije, on je taj koji u borbu unosi svežu dozu realizma. Utisku samo dodaje to što je meč snimljen kao televizijski prenos na HBO-u. (Tek u sekvenci koja pokriva središnje runde Slaj malo podivlja sa crno-belim kadrovima po kojima pljusne crvena, ubačenim slikama iz života da shvatimo kako Roko rašćišćava podrum, i, u odsudnom trenutku, nepotrebnim unutrašnjim monologom.)

Dok Mejson Dikson praši, Roki Balboa, s druge strane, nikad nije bio ovako trom. Više ne može da pleše, zaboravio je sve lekcije kojima ga je Apolo Krid podučio u trećem delu sage, uključujući i onu da u boksu postoji nešto što se zove „kombinacija“. Naginje se dok udara, i začuđujuće retko pokušava da Diksona raspali po labrnji. Međutim, kada ga baci u ćošak i onako carski nabode u rebra, čak će i poslednji redovi bioskopske sale početi da skandiraju: „RO-KI! RO-KI! RO-KI!“

Uskoro će dve omiljene filmske trilogije postati kljakavi kvarteti. Harison Ford, stariji i od Šona Konerija kad mu je ovaj igrao oca, još jednom će natući šešir Indijane Džonsa na glavu, da prikrije kozmetičke tretmane na kosi. Brus Vilis, 52 godine star i ćelav k’o Homer Simpson, opet će igrati najvećeg akcionog heroja svih vremena, onog što kaže „Điha, drkadžijo!“ i jedva čeka da se skine u siledžijku. Švarci je posle pristojnog Terminatora 3 karijeru oživeo u republikanskom blokbasteru, zajahavši državnu službu. Fali samo da Džon Vejn ustane iz groba i upuca Klinta Istvuda zbog Pisama sa Ivo Džime. Šta bi sa našim kaubojima? Da li je uistinu bolje izbledeti nego sagoreti?

Zato bi bilo divno da je Slaj ovim filmom stavio tačku na ono što je imao da kaže, ostavio legendu da i dalje inspiriše, i otišao u penziju da, u nekom od restorana Planet Hollywood, anegdotama uvesaljava goste. Avaj, čujem da i dalje namerava da snimi biografiju Edgara Alana Poa, a u pripremi je i Rambo IV. Život očito počinje u šezdesetoj.

Ali neke stvari je možda ipak najbolje ostaviti u podrumu.

Scenario i režija: Silvester Stalone
Uloge: Silvester Stalone, Bart Jang, Antonio Tarver, Džeraldin Hjuz, Majlo Ventimilja, Džejms Frensis Keli III