Kako se zaposliti

Pri traženju prvog posla teško je osloboditi se predrasuda da se svi poslovi dobijaju preko veze, da je oglas raspisan „pro forme“ i sl. Firme nemaju obavezu da raspišu oglas, pa poziciju ne bi ni oglašavali ako zaista ne nameravaju nekog da zaposle. Ovo se naročito odnosi na konsultantske kuće koje se bave ljudskim resursima koje kompanije upravo odlučuju da angažuju da bi izbegle nepotizam i slične pojave i da bi proces selekcije bio objektivniji. Prošlo je takođe i vreme referenata za sve i svašta tako da će Vas teško neko zaposliti ukoliko mu zaista ne odgovarate.

Na početku treba dobro razmisliti šta je to što tražite. Ako nemate iskustva, sigurno je da niste u prilici da birate i vrlo je pohvalno što želite da se prihvatite bilo kakvog posla.

I tu međutim, treba biti oprezan i razmisliti u kom pravcu želite da se razvijate, jer je kasnije često teško promeniti sektor, pa čak i u okviru iste struke. Ako ste završili ekonomiju, pa se zaposlite u revizorskoj kući, šanse da se vratite u marketing su mnogo manje nego da se razvijate u finansijama, ne samo što ćete imati manje poziva na razgovor već i što nekad ni sami nećete imati volje/vremena da se dokazujete u drugoj oblasti. Ovde je problem i naše školstvo koje ne nudi mnogo praktične nastave i profesionalne orijentacije, pa i diplomu dočekamo neopredeljeni za posao kojim želimo da se bavimo.

Kada krenete u posao traženja posla, iskoristite sve moguće izvore informacija: novine, internet stranice na kojima se poslodavci oglašavaju da biste imali pregled svih slobodnih radnih mesta.

Bitno je ne gubiti entuzijazam nakon eventualnih poèetnih nespešnih razgovora

Ništa Vas međutim ne sprečava da pošaljete svoj CV i onima koji nemaju trenutno potrebu za radnicima ali na svom sajtu imaju stalno otvoren odeljak u te svrhe, kao i konsultantskim kućama za ljudske resurse koje imaju uvek više otvorenih pozicija, mada i mnogo veću bazu kandidata koji traže posao. U poslednje vreme su učestali i sajmovi zapošljavanja na kojima poslodavci prikupljaju biografije te je nemali broj ljudi i tako dobio prvi posao.

U procesu traženja posla najlakše se pored vremena potroši entuzijazam. Posle tri neuspešna razgovora, na četvrti se često odlazi ili nervozan ili potpuno rasterećen, a najčešće već potpuno bezvoljan, što će neko ko vas vidi prvi put protumačiti kao loš znak, jer niko ne želi da primi nemotivisanog radnika. Zato je bitno pripremiti se za svaki razgovor kao za prvi, a mala trema na razgovoru će uvek biti prihvatljivija od nadmenosti i nonšalancije.

Sigurno je da kad pošaljete biografiju na deset mesta, a ne dobijete nijedan poziv za razgovor, ne možete da ne posustanete, ali je realnost da se na svaki oglas javi minimum pedeset kandidata i uvek postoji šansa da je neko zaista imao i bolji prosek od vas, ili relevantnije radno iskustvo; naročito zato što su oglasi često uopšteni, a naknadno je nijansiran profil željenog kandidata.

Kod samog prijavljivanja treba imati mere i javljati se na adekvatne pozicije, ali se sa druge strane kandidati često i potcenjuju, pa se ne javljaju na oglase u kojima se traži dve godine iskustva, a oni imaju jednu i sl. U ovakvim slučajevima se svakako treba prijaviti jer se često kriterijum tokom selekcije promeni ili se ista baza prijavljenih kandidata koristi za neku sličnu poziciju u bližoj budućnosti.

Prosek tokom studija se ne uzima kao jedini kriterijum...

Osim javnih sredstava informisanja, razvijte i sopstevnu mrežu kontakata. To ne znači da treba dosađivati svakom koga poznajete, ali raspitati se o mogućnostima za zaposlenje sigurno nije greh i svakako treba pokazati inicijativu u svakoj prilici.

Što se tiče volontiranja, jasno je da nisu svi u prilici da volontiraju, ali ako imate tu mogućnost iskoristite je, jer ćete znanje koje steknete na nekom poslu sigurno moći kasnije da unovčite. Priliku za volontiranje ne morate čekati već pokušajte da je sami stvorite preporučujući se firmama koje se bave delatnošću koja vas zanima.

Radeći bilo koji posao i u toku studija ili učestvujući u delovanju raznih organizacija razvijate određene kompetencije koje velike kompanije sve češće ispituju prilikom selekcije, naročito za ulazne pozicije.

Često su ovi procesi selekcije zbog toga komplikovaniji, duži i strožiji nego za više pozicije, jer se kandidati ne mogu rangirati po iskustvu, a prosek tokom studija se ne uzima kao jedini kriterijum te se metodama selekcije ispituju i kompetencije kao što su timski rad, analitičke sposobnosti, orijentisanost ka rezultatu i slično (praktično sve ono što možete steći radeći bilo kakav posao) kao i potencijal određenog kandidata za adaptaciju korporativnoj kulturi i sposobnost usvajanja novog znanja.

I ono što je najvažnije, na svakom poslu se učimo odgovornosti, poštovanju rokova, autoriteta, saradnika, a to je ono što će svaki ozbiljan poslodavac znati da ceni.