Štednja po potrebi

Postoje dva osnovna razloga zašto ljudi štede novac.

Prvi je sigurnosni: da sačuvaju njegovu osnovnu supstancu – da ga zaštite od krađe i svih oblika fizičkog uništavanja, i vrednosnu – od obezvređivanja. Ovo je posebno značajno u vremenima kada se zbog tržišnih turbulencija i obezvređivanja valute u kojoj se štedi „beži” u druge, stabilnije.

Drugi razlog je klasični ekonomski interes – želja da se kapital uveća. U situacijama kada vlasnik novca nema uopšte ili dovoljno dobru ideju i program kako da kapital kvalitetno uposli, bilo u kapitalnim transakcijama, bilo investiranjem u različite poslovne aktivnosti i aranžmane, najsigurniji način je da to prepusti nekome ko ima bolju i ideju i mogućnost za kvalitetno upošljavanje tog kapitala. U tim situacijama kada se ne ide na najprofitabilniju (ali po pravilu, nažalost, i najrizičniju) opciju, nego na najsigurniju, ali koja donosi i prihod, vlasniku kapitala se nudi idealni posrednik – njegova banka, sa svojim štednim proizvodima, savetuje Goran Milićević, član Uprave Komercijalne banke.

Pred vlasnika novca – štedišu u tom momentu stavlja se nova dilema: da li izabrati stalnu raspoloživost novca, ali se odreći povoljnije kamate kakva se nudi za oročene štedne uloge, uz princip što duže oročenje – to viša kamata, ili se opredeliti za višu kamatu (a bombardovani su ponudama visokih kamata na oročenja, iza kojih se međutim često kriju i mnoge skrivalice), ali se svesno odreći mogućnosti da novac u slučaju iznenadnih potreba teško mogu da učine odmah raspoloživim, a neizostavno da se u takvim situacijama odreknu viših kamata na oročene uloge, u skladu sa kojima su se opredelili za štednju.

Za ovu situaciju čini se da je najbolje rešenje modalitet koji vlasniku novca u isto vreme pruža i mogućnost razročenja u svakom momentu, ali i višu kamatu od one koja se dobija na štednju po viđenju. Takav je npr. proizvod stepenasta štednja, koji se sastoji u tome da se štediši nudi mogućnost da nakon određenog perioda štednje automatski dobije bonusnu kamatu, višu od kamate na štednju po viđenju, koju neće izgubiti ako se posle toga odluči za razročenje. I tako štediša, ukoliko ne koristi svoj novac koji je položio na štednju, stepenasto, korak po korak, ide ka toj najvišoj kamati. A u isto vreme zadržava komfor koji se sastoji u tome što mu je novac u svakom momentu raspoloživ.

Šta to konkretno znači, neka pokaže ovaj primer:

Oročenje na 36 meseci, iznos od 10.000 evra.

Posle 36 meseci po viđenju, od 9. februara. 2007. do 9. februara 2010. Neto kamata 355.61 evra (za kamatnu stopu od 1.45 odsto godišnje).

Oročenje na 36 meseci 9.02.2007.-9.02.2010. Neto kamata je 1447.46 evra (za kamatnu stopu od 5.40 odsto).

Zaključak: dobili smo 1.091,85 evra više zato što smo oročili, nego da smo držali po viđenju.

Posle 14 meseci: stepenasto razročenje celog iznosa uloga na 36 meseci posle 14. meseca, neto kamata je 420.69 evra. Avista od 9. 2. 07 – 9. 2. 08. neto kamata je 135,10 evra. Zaključak: dobili smo 285,59 evra više. Posle 25 meseci: stepenasto razročenje celog iznosa uloga na 36 meseci posle 25. meseca i, neto kamata je 896.48 evra.

Po viđenju od 9.  2. 07 – 9. 3. 09. neto kamata je 242,69 evra. Zaključak: dobili smo 653,79 evra više.

Posebno aktuelno pitanje poslednjih meseci je: da li štedeti u dinarima ili stranim valutama? Izuzetno atraktivne kamatne stope na dinarsku štednju, ponuda štednih zapisa NBS, ali i nepostojanje obaveze plaćanja poreza na ostvarenu kamatu u dinarima su bitni faktori, koji su proteklih meseci, uz jačanje dinara u odnosu na evro, definitivno ukazali na prednosti dinarske štednje. Postepeno uravnoteženje kursa i blagi pad kamata na dinarsku štednju, koji su trenutno aktuelni, ponovo ovo pitanje dovode u centar interesovanja javnosti. Ipak, u ukupnim štednim depozitima, devizna štednja učestvuje sa 90 odsto, što ukazuje da ljudi još uvek u potpunosti ne veruju u dinar i više preferiraju štednju u devizama. Ili je pre reč o uvreženim predrasudama, koje će, kao i uvek do sada, najbolje ukloniti ekonomski rezon i interes. I da se na kraju vratimo odakle smo i započeli: vlasnik novca možda može i bolje da investira svoj novac, bilo u hartije od vrednosti, bilo u realne proizvodne ili trgovinske tokove, ali štednja, uz sigurne i povoljne kamate je svakako najsigurniji, najkomforniji i najmanje stresan oblik plasiranja novca. Ovo posebno kada se u računicu uključe i drugi bankarski proizvodi koje banke svojim štedišama nude u paketu, od čega su najčešće kombinacije sa karticama, namenska štednja, kreditna podrška...