Prisluškivanje uobičajeno u EU

Teroristički napadi u SAD 11. septembra 2001. godine i strah od terorizma uticali su da vlade evropskih državadonesu zakone kojima se olakšava prisluškivanje gradjana. U drugi plan su stavljene čak i gradjanske slobode. Evropski parlament u decembru odobrio je zakon koji od telekomunikacionih kompanija zahteva da čuvaju datume telefonskih poziva i priključivanja na Internet najmanje šest meseci, u slučaju da to zatreba za istragu.

Italija je država za koju mnogi stručnjaci smatraju da ima najveći broj prisluškivanja u demokratskom svetu. Izveštaj koji je podneo ministar pravde Roberto Kasteli pokazuje da se broj prisluškivanja sa 32.000 u 2001. godini popeo na 106.000 u 2005.

Zakon o terorizmu, koji je u Italiji usvojen posle prošlogodišnjih napada na londonsku železnicu, omogućio je obaveštajnim službama da prisluškuju gradjane kada god procene da postoji opasnost od mogućeg napada.

Sve što je potrebno da bi postavili prislušne uredjaje jeste dozvola javnog tužioca, čak ne i sudije, ali se, s druge strane, tako prikupljen materijal ne može koristiti kao dokaz na sudu.

Slična zakonska rešenja su usvojena i u Francuskoj i Holandiji, a u drugim državama postoje takvi predlozi.

Nedavno je predlog švedske vlade da se dozvoli upotreba skrivenih mikrofona u istragama, što je već duže vreme omogućeno u Italiji, izazvao oštro protivljenje u Švedskoj.

"Te mere narušavaju lično dostojanstvo", izjavila je agenicji AP predsednica švedske Partije zelenih Marija Viterstrand.

Pritužbe u Evropi su relativno blage u odnosu na sve snažnije kritike koje su su pojavile u američkom Kongresu i celom društvu protiv mera Bušove administracije.

Predsednik Džordž Buš dao je zvaničnicima službi bezbednosti pravo da bez sudskog naloga nadgledaju medjunarodne pozive i elektronsku poštu svih gradjana SAD kada se pojavi sumnja za umešanost u terorizam.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava u SAD kažu da Bušov program zaobilazi zakonske odredbe donete 1978. godine koje za prisluškivanje nalažu dozvolu suda.

U Italiji, koja ima dugu tradiciju prisluškivanja još iz vremena borbe s mafijom, prema važećem zakonu, tužiocima sada nije nephodna dozvola sudija da bi nekoga prisluškivali.

"Sistem telefonskog prisluškivanja bez kontrole je neprihvatljiv", kaže milanski tužilac zadužen za borbu protiv terorizma, Armando Spataro.

Prema izveštaju iz 2003. godine nemačkog instituta za kriminalistiku "Maks Plank", Italija se nalazila u vrhu država po broju prisluškivanja, odmah iz Holandije. Lista je sačinjena na osnovu zvaničnih podataka država.

Prema rečima jednog od autora izveštaja, Hans-Jorga Albrehta, prisluškivanje je mnogo više zajedničko državama u kontinentalnoj Evropi nego u SAD i Velikoj Britaniji, gde ima više "institucionalnog nepoverenja izmedju sektora civilnog društva i sudstva iza kojeg stoji država".

Od 11. septembra 2001. godine, nemačka obaveštajna služba AIVD dobila je ogromna ovlašćenja. Tokom 2004. godine nemačka vlada je usvojila mere koje su snizile neophodni minimalni prag za prisluškivanje i prismotru.

Slično je i u drugim evropskim državama. U Francuskoj, tužilac sada može da traži nalog za prisluškivanje još dok je istraga na samom početku, pre nego što uopšte slučaj dodje do suda.

Nedavno je u Italiji, Grčkoj i Portugalu došlo do skandala kada se otkrilo da su prisluškivani telefoni visokih državnih zvaničnika.