Slede značajne klimatske promene

Panel od oko 2.500 stručnjaka iz 130 zemalja, koji su radili pri Ujedinjenim nacijama u Međuvladinoj ekspertskoj grupi o klimatskim promenama (IPCC), predviđaju da će do kraja veka prosečna temperatura porasti za najmanje tri stepena, nivo vode će se podići, a led na Arktiku istopiti. Oni navode da je to najviša temperatura stotinama hiljada godina unazad.

Takođe, stručnjaci su zaključili da će se posledice otopljavanja osećati stotinama godina. Već danas veliki glečeri nestaju, a led na okeanima se topi. Suše muče Afriku, Južnu Aziju i Australiju, a zbog rastućeg nivoa mora nestaju čitave plaže i ostrva.

Prosečna temperatura će do kraja veka verovatno biti viša između 1,8 i 4 stepena Celzijusa, dok bi nivo okeana mogao da se poveća između 19 i 58 centimetara, upozorava se u izveštaju koji je objavljen u Parizu.

Prema njihovim procenama, nivo mora će se povećati najmanje od 19 do 37 centimetara, a najviše između 28 i 58.

U izveštaju IPCC-ja, organizacije koja od 1998. godine prati klimatske promene, upozorava se na mogućnost da sa Arktika do 2100. godine nestane led, kao i da budu mnogo učestaliji vreli i kišni talasi.

Posledice današnjeg tornada na Floridi (Beta)

Direktor programa UN-a za životnu sredinu Ahim Štajner naglasio je da će analize koje budu predstavljene staviti tačku na sve rasprave o uzrocima globalnog zagrevanja.

U prethodnom izveštaju IPCC-a iz 2001. navedeno je da su ljudske aktivnosti "verovatno" povezane sa globalnim zagrevanjem.

Ima i nekih američkih naučnika koji žele da preporuče nove tehnologije zvane geoinženjering. Jedna od ideja je upotreba džinovskih ogledala, kako bi se neki od sunčevih zraka odbili pre nego što stignu do Zemlje.

Radeći na projektu koji finansira NASA, profesor Rodžer Endžel sa univerziteta Arizone istražuje korišćenje malih diskova da bi se stvorila velika "senka" u svemiru.

Ali, te ideje se i dalje smatraju poslednjim utočištem. Većina naučnika veruje da svet mora da se posveti smanjenju emisije štetnih gasova pre nego što se okrene alternativama.

No, možda je planeta već stigla do tačke bez povratka, indonežanski ministar ekologije upozorio je da bi, zbog rasta nivoa mora, od 2.000 od 18.000 indonežanskih ostrva moglo da se nađe pod vodom do 2030. godine.

Vlade da učine što više

Neki od stručnjaka za pojedine oblasti, koji su učestvovali u istraživanju, kažu da rezultati pokazuju "da je globalno otopljavanje realnost i da ne sme više da se žmuri nad tim".

To znači da sve države sveta, odnosno njihove vlade, treba da preduzmu korake da se zagađenje smanji.

U Evropskoj uniji se već razmatraju načini da se dodatno smanji emisija štetnih gasova, a kao jedan od načina pominje se i uvođenje velikih poreza na gorivo za aviokompanije, čemu se za sada niskobudžetne aviokompanije protive.

Direktor beogradske kancelarije Regionalnog centra za životnu sredinu Milan Dacić kaže za B92 da sam izveštaj po sebi ne obavezuje članice UN.

"Međutim, izveštaj čini osnovu za dalji pregovarački proces pod Konvencijom o klimi i pod Kjoto-protokolom, koji mogu da obavežu na nešto konkreniju redukciju", kaže on.

"Posle izveštaja da je veoma evidentno da je čovek uzročnik klimatskih promena, nada je velika da će pod Kjoto-protokolom u sledećem periodu, koji je obavezujući period za redukciju emisija od 2013. do 2017, biti još strože norme koliko pojedine države mogu da emituju gasova koji su uzročnici efekta 'staklene bašte'", kaže on.

"Tu leži ključ mogućnosti da se spreči dalje uništavanje klimatskog sistema", rekao je Dacić.

O klimatski promenama možete čitati i komentarisati i na Blogu B92, ovde.

Ekstremno visoke temperature u Srbiji

Šetnja Beogradom... (Fonet)

"Temperature u januaru bile su ekstremno visoke i značajno su premašile prosek uobičajen za to doba godine”, izjavila je klimatologinja Hidrometeološkog zavoda Srbije Jasminka Smailagić.

Ona je agenciji Beta kazala da su u januaru na sedam mernih stanica u Srbiji prevaziđeni apsolutni ekstremi do sada, a temperature su od prosečnih odstupale od četiri do sedam stepeni.

Prema njenim rečima, do sada izmerene temperature premašene su i u Negotinu, Vranju i Smederevskoj Palanci, Zaječaru, Kruševcu, Dimitrovgradu i Leskovcu.

Smailagićeva je navela da je toplotni talas bio izuzetno dug i da je trajao između osam i 22 dana, u kome je bilo puno izuzetno toplih dana.