Glasovi za radikale bili glasovi protesta

Nisam toliko iznenađen rezultatima izbora, ali sam malo zaprepašćen prvobitnim naslovima pojedinih zapadnih medija o poslednjim izborima u Srbiji koji komentarišu rezultate kao veliku pobedu radikala i tvrdih nacionalista. CNN je čak Srpsku radikalnu stranku naznačio kao Miloševićevu staru partiju, kaže za Danas Džon Lempi, profesor istorije na američkom univerzitetu Merilend i autor knjige Jugoslavija kao istorija: Bila dva puta jedna zemlja.

Ovaj vrsni poznavalac istorije Balkana i političkih prilika u regionu, koji je nedavno boravio u Beogradu, ističe nekoliko pozitivnih karakteristika prošlonedeljnih izbora. Prema njegovim mišljenju, ovo su bili neosporavani izbori, pa shodno tome nema nesporazuma i svađa oko rezultata na vidiku. Zatim, kako kaže, to su bili izbori posle kojih će se broj žena u parlamentu otprilike udvostručiti, a prvi put u parlament će ući i predstavnici manjina. Lempi ukazuje na činjenicu da Srpska radikalna stranka ima jedno mesto manje nego što je to bio slučaj na prethodnim izborima, a da je demokratski blok, kojem neće biti lako da postane koalicija, osvojio gotovo dvostruko više mesta nego radikali. On smatra da naslovi u listu Danas o pobedi proevropskih snaga i u listu Politika o tome da će DS i DSS morati da obrazuju koaliciju odražavaju tačnu sliku stvari.

- Miloševićeva Socijalistička partija jedva je preživela s liderom za koga su mi rekli da tokom kampanje nijednom nije pomenuo Miloševićevo ime. Ta činjenica možda nagoveštava neku novu socijalističku stranku. Mislim da je dolazak nove Liberalne partije veoma ohrabrujući. U pitanju je mlađi lider i to je jedina partija koja govori otvoreno o realnim izgledima za Kosovo - ističe profesor Lempi. - Evropska unija na ove izbore gleda s vedrije strane. Koalicija demokratskih snaga jeste rešenje broj jedan, ali mislim da vremenski pritisak za formiranje koalicije dolazi zapravo iz Srbije, a ne iz EU ili medija. Voleo bih da verujem da će novoformirana srpska vlada pregovarati o Kosovu, da mora da razmotri izveštaj Ahtisarijeve grupe koji je kako se čini manje jednostran nego što je to bilo ranije - kaže on.

Lempi ne spori da su radikali ipak dobili značajan broj glasova, ali to pripisuje teškoj ekonomskoj situaciji i frustracijama u Srbiji, kao i brojnim izbeglicama koji su glasali za ovu orijentaciju. - Ako se prisetimo francuske politike 1960-ih i 1970-ih, mnogi glasovi komunistima bili su glasovi protesta, tako da na glasove za radikale dobrim delom treba gledati kao na glasove protesta - objašnjava Lempi.

Na drugoj strani, on je uveren da radikali ne žele da učestvuju u vladi, bar ne pre nego što se postigne dogovor o Kosovu. - Koliko znam, jedan deo programa Radikalne stranke jeste da se otplate svi inostrani dugovi kako Srbija nikome ništa ne bi dugovala. To je radila Čaušeskuova Rumunija, koja je bespomoćna i siromašna 1980-ih zaista otplatila sve dugove, a u međuvremenu prihodi stanovništva bili su prepolovljeni kao rezultat otplaćivanja dugova. Stoga smatram da novoformirana vlada mora biti spremna da se suoči s ekonomskim teškoćama koje je očekuju i mora imati pripremljen ekonomski plan za period od 2006. do 2012, što će možda biti i presudno - kaže Lempi.

- Takođe je bitno da Srbija ima vladu koja je spremna da pregovara o rešenju statusa Kosova, a ne vladu koja će odbijati bilo kakve pregovore i nagodbe. Srbija bi trebalo da iskoristi podršku rezultatima izbora koju je ispoljila EU, ne samo kada je reč o formiranju nove vlade, već i u pregovorima o statusu Kosova.