GE gradi nuklearku u Litvaniji?

Nemački energetski div E.On već je iskazao interes za projekat izgradnje novog nuklearnog postrojenja u Litvaniji koji bi zamenio zastarelu nuklearku Ignalinu, dok su francuska grupa Areva i japanski Micubiši izrazili spremnost za isporuku nuklearnih tehnologija koje bi se koristile za izgradnju novog pogona.

"Premijer Gediminas Kirkilas održao je sastanak s predstavnicima Dženeral Elektrika, koji su izjavili da kompanija želi da učestvuje u izgradnji nove nuklearne elektrane", kazala je portparolka litvanskog premijera.

Litvanija je obećala Evropskoj uniji da će do 2009. zatvoriti nuklearku Ignalinu, koja koristi reaktore slične onima koji su eksplodirali u Černobilu izazvavši najveću svetsku nuklearnu katastrofu.

Kompanije za snabdevanje električnom energijom Estonije, Letonije i Litvanije su nedavno osnovale radnu grupu sa poljskim kolegama da bi razmotrili uključivanje Poljske u projekat izgradnje nuklearke, koja bi zamenila postojeću.

Studija izvodljivosti je predvidela da novo postrojenje neće biti pušteno u pogon pre 2015. i da će nova nuklearka s jednim reaktorom kapaciteta od 800 megavata ili dva reaktora kapaciteta 1.600 megavata zahtevati ulaganje od 2,5 do četiri milijarde evra. Ako se u projekat uključi Poljska, kapacitet nuklearne elektrane mogao bi biti povećan na 3.200 megavata čime bi i konačna cena toga projekta porasla na pet milijardi evra.

Bugarska zatvorila dva reaktora u Kozloduju

Bugari gube 1.5 milijardi dolara zbog zatvaranja

Bugarska, Rumunija i BiH su prethodne zime bile jedine zemlje regiona koje su imale višak električne energije za izvoz.

Ali, ulaskom Bugarske u EU ugašena su dva od četiri nuklearna reaktora u nuklearnoj elektrani Kozloduj, što bi moglo najviše da pogodi zemlje koje su zavisile od uvoza struje iz Bugarske, kao što su Grčka, Srbija, Albanija i Crna Gora.

Bugarska je, naime, bila najveći proizvođač i izvoznik električne energije u jugoistočnoj Evropi. Sa 7,6 milijardi kilovatsati, koliko su proizvodili, njihova proizvodnja spast će na svega 1,5 milijardu, što će, uz ostale oblike proizvodnje električne energije, biti dovoljno samo za njihove potrebe.

Gubitkom tih šest milijardi kilovatsati, Bugarska će gubiti oko 1,5 milijardi evra godišnje, koliko je do sada ostvarivala izvozom. Osim toga, zatvaranje reaktora dolazi u trenutku kad je godišnja potrošnja električne energije u Srbiji, Albaniji, Crnoj Gori i Grčkoj dostigla konstantan rast od pet do šest odsto godišnje, zbog čega mnogi strahuju od mogućnosti poskupljenja cene ovog energenta, ali i restrikcija struje.

Koliko problem za region može predstavljati gašenje nuklearke Kozloduj, najbolje govori i činjenica da je u Bugarskoj koncentrisano oko 50 odsto rezervi struje na Balkanu.

Ipak, izjave čelnika Elektroprivrede Srbije pokazuju da je njihov stav da postupno gašenje bugarske nuklearke neće dovesti do restrikcija u Srbiji i da je moguće nedostatke nadoknaditi uvozom iz drugih zemalja kao što su BiH i Rumunija.

Zbog povećanog uvoza Srbija bi se mogla suočiti s višim cenama ovog energenta, pa su iz EPS-a kao mogućnost najavili gradnju dva elektroenergetska postrojenja snage 700 megavata. EPS razmišlja i o saradnji sa Elektroprivredom Republike Srpske na projektu hidroelektrane Buk Bijela, a zainteresovani su i za kupovinu hidroelektrane Višegrad.