Prokletstvo Sevsovog srebra

Srebrna kolekcija rimskog posuđa, vredna po nekim procenama 200 miliona dolara, ove nedelje je prvi put posle 16 godina izložena za javnost u britanskoj aukcijskoj kući „Bonams”, uz oštro protivljenje mađarskih vlasti koje tvrde da srebrni tanjiri i putiri, poznati kao Sevsovo blago, predstavljaju njeno nasleđe koje joj je nezakonito oduzeto.

Četrnaest dragocenih komada datiranih između 350. i 450. godine posle Hrista, koje su od poslednjeg izlaganja 1990. mogli da vide samo odabrani naučnici po specijalnom pozivu, vlasništvo su engleskog markiza od Nortemptona. On ih je kupio osamdesetih godina prošlog veka po preporuci eksperta iz čuvene aukcijske kuće „Sotbi”, koji je shvatio da je reč o možda najlepšem i najvrednijem, a uz to odlično očuvanom arheološkom blagu iz rimskog doba.

Markiz je odmah pokušao da kolekciju proda Geti muzeju, ali se ispostavilo da je libanska izvozna dozvola falsifikovana. Pri pokušaju aukcije u „Sotbiju” 1990. takođe su nastali problemi. Tri države, Mađarska, Liban i tadašnja Jugoslavija (kasnije Hrvatska) pokušale su sudskim putem da dokažu da su legitimni vlasnici kolekcije, ali su sve tri izgubile parnicu pred Njujorškim sudom 1993.

Imućni markiz, vlasnik 12.000 hektara zemlje i velelepnih zdanja širom Engleske, tužio je svoje pravne savetnike posle otkazivanja aukcije u „Sotbiju” i dobio je nepoznatu sumu na ime obeštećenja. Ali počeo je da tretira kolekciju kao prokletstvo i sada želi da je što pre proda. To, međutim, neće ići lako.

Eva Hajdu, iz mađarskog Ministarstva kulture, koja je zadužena za slučaj Sevsovog srebra, kaže da su pregovori sa markizom propali pre nekoliko godina, ali da mađarska vlada veruje da može da dobije sudsku parnicu, iako još nije preduzela korake u tom pravcu.

Lord Renfru, penzionisani profesor arheologije sa Kembridža i stručnjak za nelegalne antikvitete, izjavio je za „Gardijan” da, iako to skoro niko ne može da dokaže, postoji velika verovatnoća da je reč o opljačkanom blagu i da je ono u tom rangu „robe sa mrljom”.

Na jednom od četiri ogromna tanjira, od kojih svaki ima više od šest kilograma čistog srebra, na latinskom je ugravirano: „Neka ovo posuđe, o Sevso, dostojno služi tvojim potomcima.” Eksperti su zaključili da je Sevso verovatno bio rimski general i kolekcija je dobila ime po njemu.

Traganje za poreklom ove dragocenosti još davno je odnelo jedan život. Prema verziji mađarskih vlasti, mladi radnik u kamenolomu Jožef Šumeg slučajno je iskopao srebro kod jezera Balaton 1978. On je dve godine kasnije pronađen obešen u podrumu gde je navodno krio blago. Doktori su, međutim, utvrdili da to nije bio direktan uzrok smrti.

Većina arheologa veruje da su savršeno očuvani predmeti ilegalno iskopani u Mađarskoj, da su izneti i zemlje i promenili nekoliko dilera pre nego što su se obreli u Britaniji. Neki od tih puteva vodili su preko Beograda i Hrvatske, a pojedini eksperti tvrde da se ostatak Sevsove kolekcije (sumnja se da je Mađar iskopao više od 14 komada) još uvek nalazi u vlasništvu poznatog beogradskog antikvara Antona Tkaleca koji odavno živi u Švajcarskoj.