Ograničenja za Rumune i Bugare

Restrikcije predstavljaju promenu neograničenog pristupa tržištu rada koje su i Britanija i Irska davale državljanima zemalja koje su 2004. ušle u Uniju. Ta sloboda dovela je do velikog priliva stotina hiljada državljana istočne Evrope, naročito Poljaka u ove zemlje.

Britanska i irska vlada su znatno potcenile broj imigranata i sada se nalaze pod političkim pritiskom da ne dozvole novi priliv radnika sa ulaskom Rumunije i Bugarske u januaru 2007.

Irski zvaničnici rekli su da bugarski i rumunski radnici neće imati otvoren pristup irskom tržištu rada najmanje dve godine, dok će se britansko tržište rada od iduće godine postepeno otvarati za državljane novih članica.

Nekvalifikovanim radnicima će u Britaniji biti dozvoljeno da rade samo u poljoprivredi i sektoru obrađivanja hrane i njihov broj će biti ograničen na 20.000 godišnje. Oni će moći da rade samo šest meseci i neće imati nikakve benificije. Školovani radnici neće više imati slobodan pristup britanskom tržištu, već će im biti potrebne radne dozvole koje će ih kvalifikovati kao "visoko školovane imigrante".

Irski ministar trgovine i zapošljavanja Majkl Martin rekao je da njegova vlada mora da bude "oprezna i da se koncentriše na potrebe onih koji su već došli da žive i rade u Irskoj" i da će radnici iz Rumunije i Bugarske morati da traže radne dozvole, ali da će "imati prednost u odnosu na državljane zemalja koje nisu u evropskoj ekonomskoj oblasti".

Evropska komisija izrazila je žaljenje zbog odluke britanskih vlasti dodajući da i dalje smatra da je proširenje EU korisno za privrede evropskih zemalja, izjavila je Katarina fon Šnurbajn, portparol evropskog komesara za zapošljavanje Vladimira Špidle.

Švedska, Irska i Britanija su bile jedine tri zemlje koje su posle proširenja EU 2004. imale otvorenu politiku zapošljavanja državljana iz novih zemalja članica Unije.

Britanska vlada je u avgustu saopštila da je iz tih zemalja u Veliku Britaniju došlo više od 400.000 radnika, što je znatno iznad zvaničnog predviđanja da će godišnje dolaziti između 5.000 i 13.000 radnika.

Taričeanu: Odluka Britanije nije najsrećnija

Odluka Velike Britanije da ograniči pristup Rumuna tržištu rada "nije, na duži rok, najsrećnija ideja" jer je do sada strana radna snaga donela koristi britanskoj ekonomiji, izjavio je rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu.

Vlada Rumunije je više puta od britanskih vlasti tražila da ne uvedu restrikcije za rumunske radnike i nastaviće to i dalje da čini kako bi se skratio period predviđene tranzicije.

Rumunski premijer smatra da ne postoji realna pretnja od velike migracije Rumuna u Veliku Britaniju jer stopa nezaposlenosti u Rumuniji iznosi pet odsto, a zbog brzog ekonomskog rasta očekuje se otvaranje novih radnih mesta. U zemljama EU radi dva miliona Rumuna, posebno u Španiji i Italiji koje su im, kao latinske zemlje, bliže po jeziku, kulturi i mentalitetu.