"Talasanje Srbije"

Knjiga je lična priču ne samo o Radiju i ljudima u njemu, već i o jednom vremenu. Autor knjige i jedan od osnivača B92 Dušan Mašić razgovarao je s više od 100 ljudi koji su uticali na razvoj B92 i kaže da je tokom nekih intervjua imao grč u stomaku jer se radi o ljudima koji su naneli mnogo zla i B92 i građanima.

Dušan Mašić kaže da je knjiga njegov doprinos nastavku borbe protiv kratkog pamćenja, a ta borba je bila jedno od glavnih obeležja B92. "Neki koji bi trebalo da se osete posramljenima i postiđenima zbog onog što su radili ljudima u B92 i ljudima u ovoj zemlji, u međuvremenu su postali ugledni članovi društva, i danas rade i bitni su, i kao da se ništa nije dogodilo. Voleo bih kada bi se neko od njih osetio malo nelagodno", kaže Mašić.

Od osnivanja Radija B92 do sada mnogo toga se promenilo, pa i položaj B92, koji se trudi da ostane nezavisan u komercijalnim uslovima poslovanja. Recenzent knjige Nebojša Spaić kaže da komercijalizacija ne mora nužno da bude loša i da je važno u tom procesu očuvati misiju i viziju B92. "Sećate se da je Zoran Đinđić, pomalo cinično, rekao da se za zasluge dobija ordenje, ne i frekvencije. Hvala bogu, B92 je dobio frekvenciju, i radijsku i televizijsku, i jedina je privatna medijska kuća koja ima i radijsku i televizijsku frekvenciju, a mislim da je ova knjiga orden za onu kuću B92 koja i dalje tu negde postoji", kaže Spaić.

Mnogi stari slušaoci zameraju Radiju B92 da je izdao viziju i ideju B92. Mašić odgovara da to isto može da se kaže i za one koji su nekad pili pivo ispred dragstora, a sad su odrasli i imaju svoje porodice i nose odela. "B92 igra neku novu igru, ali se isto zove. Igra je promenjena, ali j B92 uspeo zato što je bio jedini koji je smeo da radi neke stvari, zato je bio jedinstven. Sada svi mogu sve, kada se demokratija u Srbiji pretvara u anarhiju mnogo je teže biti ekskluzivan. Kada bi Radio B92 biti isti onaj od pre 10 ili 15 godina, zaposleni u toj kući ne bi imali šta da jedu. Možda bi tih 100, 200 ili 1.000 slušalaca bilo presrećno, ali ljudi koji prave program ne bi imali šta da jedu", kaže Mašić.