Rosi, sreća, znanje i treća titula

Norman Vajtsajd je postao najmlađi čovek koji je igrao na završnicama SP, prvi put posle 22 godine branilac titule je izgubio na otvaranju prvenstva, a izvesni sovjetski sudija Stupar (asistirao mu Riječanin Matovinović) poništio je četiri gola Francuzima u duelu sa Kuvajtom. Ipak je bilo 4:1.

Prvenstvo će se pamtiti i po najvećem broju učesnika u kvalifikacijama, pobedi Mađara nad selekcijom Salvadora i bizarnom ulasku u teren jednog od šeika iz Kuvajta. Broj učesnika bio je, prvi put, 24, pa je u kvalifikacije krenulo 106 reprezentacija. U tim kvalifikacijama je tim koji je predstavljao SFRJ na šampionatu bio ispred kasnijih svetskih prvaka, Italijana, ali je u Španiji nastup bio tragičan. Prvi duel sa Severnom Irskom završen je bez golova, u drugom je naš tim oštećen iako je cela priča u međuvremenu uveličana do ‘mitske pljačke’.

Gudelj je postigao gol, danski sudija Serensen dosudio je jedanaesterac posle faula Zajeca na sedamnaest metara od gola Pantelića, posle odbrane golamna ‘palvih’ tražio da se šutira ponovo i dozvolio, suprotno pravilima, da se izvođač promeni. U tih pet minuta utakmice sa domaćinom smešteno je sve što je kasnije poslužilo kao objašnjenje za neuspeh. U poslednjem kolu pobeđen je Honduras, a zahvaljujući neočekivanom porazu Španaca od Severnih Iraca Miljanić je ekipu poveo kući umesto u drugi krug.

Zbog mnogih okolnosti (loša igra, loša atmosfera, za to vreme neobično mnogo priča o novcu koji zarađuju fudbaleri) bilo je onih koji su iskreno žalili fudbalere Hondurasa koji su jedini poraz doživeli od Jugoslavije i vratili se kući tužni. Dočekani su kao heroji.

Lokalni heroji, slučajni učesnici i gubitnici završili su takmičenje, a četiri polufinalne grupe bile su ‘kao nebo i zemlja’. U tri obične igrali su Nemci, Španci, Englezi, Poljaci, Francuzi, Belgijanci, a u četvrtoj selekcije Italije, Argentine i Brazila. Italijani su se provukli u drugi krug, nisu pobedili selekcije Perua, Poljske i Kameruna, ali ih je gol razlika odvela dalje.

Onda su Tardeli i Kabrini postigli golove za pobedu nad Argntinom, Maradona, već tada zvezda, nije se video, Brazil je dobio lokalni derbi i ostalo je da Italija i Brazil odluče o tome ko će u polufinale. Najbolju utakmicu u karijeri odigrao je Paolo Rosi, postigao tri gola i odveo svoj tim u polufinale. Zasluženo.

U završnicu su stigli i Poljaci, iz slabašne grupe, Nemci ispred Engleza i Španaca i Francuzi, predvođeni već velikim Platinijem. Jedno polufinale odlučio je Paolo Rosi, postigavši još dva gola, a drugo je trajalo satima. Posle 45 i 90 minuta bilo je 1:1, Francuzi u produžetku poveli sa 3:1, Nemci (k’o Nemci) izjednačili i odlučivali su penali. Francuzi su stekli prednost, a Harald Šumaher odbranama odlučio, bilo je 8:7.

U fianlu Nemačka sa povređenim Rumenigeom, Italijani sa pojačanom odbranom, a posle 56 minuta opreza Rosi postiže svoj šesti gol u poslednje tri utakmice na šampionatu. Pa Tardeli i Altobeli, uz počasni gol Brajtnera za titulu Italijama. Treću na svetskim prvenstvima.

Tim je vodio Enco Bearcot, a prvu posleratnu titulu na Apanine doneli su Zof, Đentile, Širea, Kolovati, Bergomi, Kabrini, Orijali, Tardeli, Konti, Gracijani (Altobelli, Kauzio) i Rosi.

Španija 1982, rezultati, strelci, sastavi...