Slovenački medvedi

U Sloveniji živi između 500 i 700 mrkih medveda, sa tendencijom rasta brojnosti, zbog čega se svake godine odstrelom i izvozom ograničava njihov broj. Prve medvede Slovenija je izvezla u susednu Austriju 1993. godine, a sledio je izvoz u Francusku i Italiju.

Prošlog meseca slovenačka medvedica Paloma, kao prva od pet planiranih medveda, izvezena je u francuske Pirineje. Pored njih, iz slovenačkog zoološkog vrta će u zoološki vrt u okolini Liona biti prebačena mala medvedica Čupa.

Već prvi medvedi koje je Slovenija izvezla u Francusku 1996. i 1997.godine izazvali su burna negodovanja ne samo francuskih, već i španskih uzgajivača, jer su im medvedi ubijali ovce. Zbog toga je novi najavljeni kontigent medveda iz Slovenije izazvao višednevne, oštre proteste lovaca, seljaka i uzgajivača ovaca tog kraja u Pirinejima, koji smatraju da će njihova stada, ali i stanovništvo, ponovo biti ugroženi.

Demonstracije koje su žitelji pirinejskog gradića Arbas organizovali postali su čak i nasilni. Demonstranti su na Gradsku kuću bacali petarde, flaše i krv. Gradonačelnik Arbasa je zbog tih događaja najavio i da će napustiti političku stranku kojoj pripada, jer su neki njeni članovi učestvovali na pomenutim protestima. Najavio je i tužbu i zahtevao da bude raspušteno Udruženje za zaštitu nasleđa, koje je proteste organizovalo.

Slovenaèki smeði medvedi (sta.si)

Uprkos pokušajima francuskih vlasti da osvesti tamošnje stanovništvo i ukaže im na potrebu obnavljanja medveđe populacije u Pririnejima i značaj postojanja velikih zveri u tim krajevima, slovenačku medvedicu Palomu su sačekali demonstranti sakriveni u šumi, koji su bukom pokušavali da je uplaše i oteraju. Drugoj medvedici, dovezenoj nedavno iz Slovenije, žitelji su priredili još oštriji doček. U šumi u koju je puštena pronađeno je 12 posuda sa kukuruzom pomešanim sa komadima stakla, što su francuske vlasti ocenile kao skandalozno. 

Ipak ni u samoj Sloveniji, gde se dosta ulaže u informisanje stanovništva o neophodnosti postojanja medveda u prirodi, slovenački seljaci nisu sasvim zadovoljni. Svake godine raste broj zahteva za naknadu štete, koju su uzgajivačima ovaca ili goveda naneli medvedi. 1994.godine je zabeleženo sedam takvih zahteva, dok se pre dve godine broj povećao na 814 zahteva za odštetu. Svake godine se zabeleži i po jedan napad na čoveka. Sa druge strane se društva za zaštitu životinja bune protiv odstrela određenog broja medveda svake godine.

Česti su i slučajevi medveda nastradalih na putevima, iako se Slovenija trudi da prilikom izgradnje novih deonica puteva budu napravljeni i posebni prelazi za divlje životinje, jer je veći deo zemlje šumovit. Uprkos tim merama, do nesreća i dalje dolazi, pa je tako pre dva dana voz zgazio medvedicu i njena dva mladunčeta, koji su noću hodali prugom.

Mede begunci

Poznat po medvedima u Sloveniji je šumovit kraj oko gradića Kočevje. Upravo u tim šumama se je neočekivano povećao broj medveda devedesetih godina, tokom rata u BiH. Stanovnici kočevskog kraja su navikli na medvede i njihovo pojavljivanje čak u naseljima, ali tada su počeli da se pojavljuju medvedi koji su se čudno ponašali. Dolazili su u blizinu imanja, sedeli i čekali.

Upravo to ponašanje je navelo stručnjake da provere o čemu se radi i tako je otkriveno da to nisu "domaći" medvedi, već zapravo begunci. Uplašeni ratom, bukom koji ga je pratio, ali i zaboravljeni od šumara i stručnjaka, koji su se za njih brinuli i po potrebi ih i hranili, medvedi iz krajeva u okolini Bugojna, pre svega iz organizovanih lovišta, napustili su "domove" i u potrazi za hranom i mirnijim životom prebegli u Sloveniju.