Gvozdena zavesa oko Rusije?

Spoljnopolitičke rubrike većine svetskih glasila bile su minulih dana ispunjene nagađanjima o tome da li je svet suočen s novim hladnim ratom ili se radi samo o američkom pritisku na Rusiju da deo energetskih resursa podeli. Svi ozbiljni komentatori slažu se u ocenama da više neće biti hladnog rata, ali da je više nego očigledno da se svet ponovo nalazi u trci za naoružanje. Vojna prevlast trebalo bi da omogući preraspodelu rezervi energetskih resursa na našoj planeti. To je decidirano tvrdio i ruski predsednik Vladimir Putin u godišnjem govoru naciji 10. maja, naglasivši da je prerano govoriti o prestanku trke u naoružanju. Ona se ubrzava i to na višem tehnološkom nivou, smatra Putin.

Kraj aprila i početak maja doveli su do javnog zaoštravanja odnosa između Moskve i Vašingtona. Ovoga puta nije reč o novinskim i tv kritikama, već o govorima političara na najvišim funkcijama. Seriju verbalnih napada započeo je američki potpredsednika Dik Čejni. On je, po mišljenju nekih eksperata slično Čerčilu pre 60 godina kada je počeo hladni rat, upozorio Moskvu da se “vrati načelima demokratije, ukoliko ne želi da ponovo postane neprijatelj.”!

Na takve reči drugog čoveka američke administracije odmah je reagovao poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov, ocenivši da je to mešanje Bele kuće u unutrašnje stvari Rusije. Ruska glasila su odmah preuzela obe izjave i počela da istražuju šta se krija iza ovih i drugih oštrih poruka s jedne i druge strane. Komentator ruskog dnevnika “Kommersant” Mihail Zigar konstatuje da je, neodmerenim kritikama na račun Moskve, američki potpredsednik zapravo poručio zemljama baltičkog i crnomorskog regiona da su sada one te od kojih se očekuje da podignu novu “gvozdenu zavesu” oko Rusije.

Reč je o zemljama koje su bile deo SSSR ili samo članice nekadašnjeg komunističkog vojnog bloka – Varšavskog ugovora. Posle raspada komunizma, njih je Rusija pokušala da okupi u Zajednicu Nezavisnih Država. One se, međutim, u ime demokratskih reformi, udaljavaju od Moskve. Otvoreno optužuju ruske vlasti za ukidanje privilegovanih ekonomskih veza i naplaćivanje visokih cena za isporučenu energiju.

Nemački ekspert za spoljnu politiku Aleksander Rar tvrdi u komentaru “Ruskoj gazeti” da na globalnom planu Rusija i SAD ne mogu više biti neprijatelji. Hladni rat je okončan i on ne može biti oživljen, smatra ovaj ekspert nemačkog Saveta za spoljnu politiku. Po njegovom mišljenju oštre kritike Čejnija na račun Moskve trebalo bi shvatiti kao “zavidljivost i konkurenciju”.

To takođe može da znači da je prošlo vreme partnerstva Rusije i SAD u borbi protiv međunarodnog terorizma. Nabrojano je više elemenata koji u ruskoj politici nisu po volji Vašingtona i ponašanja Bele kuće koja zabrinjava Kremlj: Rusija je zabrinuta zbog daljeg jačanja i proširenja NATO do samih granica Rusije; jedna za drugom bivše članice komunističkog bloka postaju članice NATO i primaju na svoje teritorije američke baze; očigledno je da je došlo do nadmetanja Rusije i SAD oko uticaja na postsovjetskom prostoru. Sasvim je prirodno da Moskva brani taj prostor, dok Vašington nastoji da dođe do energetskih i drugih bogatstava zemalja tog regiona.

U tom i takvom nadmetanju, smatraju ruski komentatori, Vašington ne gleda blagonaklono na ponovno jačanje ruske države. Čuveni američki strateg Zbignjev Bžežinski je, još pre pobede narandžaste revolucije u Ukrajini, govorio da Rusiji treba oduzeti Ukrajinu i Sibir. Rusija bez Ukrajine prestaje da bude evropska sila, a bez Sibira, prestaje uopšte da bude sila.

Ruski predsednik Putin pokušava da, raznim merama koje izgledaju nedemokratske, ojača državne institucije. Istovremeno povećanim izvozom nafte, koja je skupa i konjukturna roba, prikuplja kapital za oživljavanje svih grana privrede i poboljšanje standarda ruskih žitelja. U svom poslednjem govoru Putin je kao prioritet postavio i vojno jačanje Rusije, pošto ona danas izdvaja za naoružanje 25 puta manje od SAD. Samo zemlja koja je ekonomski jaka može da se nosi s američkom politikom koju je uporedio s vukom iz bajke o tri praseta.

Komentator “Rasijske gazete” Segej Karaganov smatra da Bela kuća kritikuje demokratske procesa u Rusiji s namerom da zaustavi afirmisanje ovog deklarisanog naslednika SSSR, kao energetsku silu koja se mora pitati u međunarodnim političkim i privrednim odnosima. Ovaj komentator tvrdi takođe da ni sama Amerika ne poštuje dosledno ljudska i druga prava koja tako svojski brani kada se radi o Rusiji ili Kini.

Karaganov primećuje da u poslednjoj seriji napada na rusku unutrašnju i spoljnu politiku učestvuju pored podpredsednika Čejnija i državni sekretari Kondoliza Rajs i Donald Ramsfeld. Po njegovom mišljenju oni, kritikujući Putina, zapravo štete svom predsedniku DŽordžu Bušu. NJihove kritike rikošetiraju i umanjuju vrednost dosadašnjeg nastojanja predsednika Buša da, jačanjem antiterorističkog fronta, istovremeno jača i demokratske procese u svetu. Buš je, smatraju ruski komentatori, svojom politikom zasenio opozicione demokrate u SAD jer je realizovao sve ono o čemu su oni mogli samo da maštaju.

Komentator “Rasijske gazete” konstatuje da bi izjave koje pomućuju postojeće odnose između Rusije, SAD i Evropske unije trebalo izvagati i iz ugla budućih predsedničkih izbora. Mnogi već sada kalkulišu s “penzionisanjem” DŽordža Buša, Vladimira Putina, Tonija Blera i Žaka Širaka. Za dve - tri godine svet će voditi neki novi lideri. Buš i Putin su uspostavili ne samo prijateljske međudržavne odnose već i dobre lične odnose.

Oni uvek mogu otvoreno da razgovaraju čak i kada misle različito. “Nezavisnaja gazeta” tvrdi, pozivajući se na pisanje “Vašington posta”, da Dik Čejni pokušava da identifikuje među ruskim političarima “demokratskog vrhunskog lidera” s kojim bi se Vašington ubuduće dobro razumeo. Prema istraživanjima ovog ruskog glasila, čini se da je izbor pao na nezavisnog deputata Vladimira Rižkova, koji se nedavno sastao u Vašingtonu s Čejnijem i demokratskom senatorkom Hilari Klinton. Rižkov navodno uživa u Vašingtonu kredibilitet “vrhunskog demokrate”.