Čudo pod Lovćenom

Za razliku od Srbije, Crna Gora očigledno nema probleme sa tržištem kapitala. Obe berze, Montenegro i NEX, dostigle su popularnost sportskih kladionica ili igara na sreću, a trgovanje hartijama od vrednosti postao je najsigurniji i najunosniji posao. I tek će biti, tvrde stručnjaci.

S druge strane, a takođe za razliku od Srbije, takozvanih kontroverznih preuzimanja, poput C marketa, Knjaza Miloša ili Večernjih novosti, nema. Zakoni o preuzimanju, hartijama od vrednosti i investicionim fondovima, doneti su odavno i, uglavnom, funkcionišu. Ne čame u parlamentu i ne „porađaju” se godinama, kao u Srbiji. Ukupna tržišna kapitalizacija crnogorskih berzi dostigla je 1,35 milijardi evra, što predstavlja čak 81 odsto bruto domaćeg proizvoda Crne Gore i tu državu, po tom kriterijumu, svrstava na prvo mesto u regionu. Uz to, Crna Gora je odmah iza Hrvatske, ako se gleda odnos berzanskog prometa i BDP-a. Ne uključujući privatizacione transakcije, ostvareni promet u odnosu na BDP iznosi 12,2 odsto, što je čak četiri puta bolje nego u Srbiji (gde promet u odnosu na BDP iznosi svega 2,9 odsto).

Otvoreno

Kad se to ima u vidu, nije ni čudo što se za (malu) Crnu Goru tvrdi da je najotvorenije tržište u regionu. Otvorenije čak i od Slovenije koja je već godinama članica Evropske Unije, ili od Hrvatske koja će to verovatno postati pre Srbije i Crne Gore. Dobro je poznato da su iz ugla Evrope i Zapada, oba “oka u glavi”, politički nepodobno tlo. Referendum u Crnoj Gori, saradnja sa Hagom i status Kosova, samo su ključna nerešena pitanja. Znači, obe republike su u istom sosu. Šta li je to onda toliko izdiglo crnogorsko tržište kapitala? Mikro ili makroekonomija, ili pak odlučnost, Crne Gore, da zadrži domaću štednju, uz privlačenje stranog kapitala? Ili, možda, shvatanje političkih krugova da svoju budućnosti nije dobro obezbeđivati kupovinom firmi ispod žita. Srbija godinama ne može da se oslobodi priča da “krojači” zakona o tržištu kapitala odugovlače jer im nisu potrebni domaći investicioni fondovi. Jer, na čelu stranih fondova, koji danas i kupuju to što vredi, kako “off the record” tvrde poznavaoci, upravo i jesu neki bitni, domaći biznismeni. Pa zašto, onda, da sami sebi prave konkurenciju?

Opcije

Kako bilo, Crna Gora je danas sa aspekta pravne sigurnosti, zakona, ali i, što je za kupce osobito važno, (niske) cene akcija, idealno područje za kupovinu, tvrdi u razgovoru za Ekonomist Zoran Đikanović, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Crne Gore.
Preduzeće sa ograničenom odgovornošću može se osnovati za četiri dana za samo jedan evro, za investicioni fond potreban je osnovni kapital od 500.000 evra, za akcionarsko društvo 25.000, a za banku pet miliona evra.

U Crnoj Gori se kapital ne oporezuje dok god je u biznisu. Uz to, ta država ima najniži porez na dobit preduzeća u regionu, devet odsto. Porez na kapitalnu dobit od prodaje vrednosnih papira za pravna i fizička lica je 15 odsto. U Srbiji je, pak, porez na kapitalnu dobit za fizička lica 20 odsto, a za pravna deset odsto. On se, međutim, u Crnoj Gori ne plaća ukoliko je ostvaren prodajom hartija koje je investitor u vlasništvu držao najmanje dve godine, ili ako se iznos kapitalne dobiti reinvestira u hartije u roku od godinu dana od trenutka realizacije te dobiti. Dividenda se oporezuje samo jednom, prilikom isplate u novcu, a iznos dividende se ne uključuje u poresku osnovicu investitora. Ukoliko se dividenda isplaćuje u akcijama, onda se porez na dobit ne plaća što, naravno, stimuliše njeno reinvestiranje.Prema Đikanovićevim rečima, Zakon o preuzimanju definiše obaveznost javne ponude, a potencijalni kupci moraju da ponude otkup svih sto odsto akcija. Poznato je da nedostatak takve odredbe u postojećem Zakonu o preuzimanju u Srbiji najviše “bode oči”. Zahvaljujući tome neke od najatraktivnijih srpskih firmi, poput Vitala, Luke Beograd, ili hotela Moskva, preuzete su sa minimalnom većinom. Jednostavno, koristeći pravo da daju ponudu za kupovinu akcija za 51 odsto kapitala, kupci u Srbiji stiču većinske pakete, bez ikakve obaveze da otkupe i ostale akcije. Kasnije se, naravno, prema malim akcionarima ponašaju se kao da ih nema. Pri tom, u srpskom parlamentu već mesecima stoji nova verzija zakona o preuzimanju prema kojoj je obavezna kupovina svih ponuđenih akcija tokom javne ponude.

Nacionalna zabava br. 1

Tržište u Crnoj Gori okuplja 150 miliona evra (državnih) obveznica stare devizne štednje, akcije 220 kompanija i šest fondova. Samo fondovi i 14 najlikvidnijih kompanija čine dve trećine tržišne kapitalizacije. Oko 20 odsto u ukupnoj tržišnoj kapitalizaciji čini Elektroprivreda, 12 odsto Telekom, a Plantaže sedam odsto. Uz to, uprkos snažnom prošlogodišnjem rastu, vrednost većine akcija na berzama i dalje je potcenjena, i to čak za više od 50 odsto. Akcija Elektroprivrede CG prošle godine porasla je za neverovatnih 1.535 odsto, Luke Bar 950, Budvanske rivijere 571, Jadranskog brodogradilišta 374, Plantaža 366 odsto… Za to vreme crnogorski berzanski indeks Moste oborio je rekorde u regionu i zabeležio rast od 450 odsto, a više od sto miliona evra stranog novca investirano je na crnogorsko tržište kapitala. Poređenja radi, indeks Beogradske berze porastao je 39 odsto, bukureštanske 29,5 odsto, zagrebačke 26, sofijske 30 odsto, a indeks ljubljanske berze čak je i opao (za 7,1 odsto).

Opterećeni pričama o crnogorskom separatizmu građani Srbije verovatno i ne znaju da na berzama u Podgorici mogu trgovati lakše nego na “svojoj”, u Beogradu. Dovoljno je da nekoj crnogorskoj brokerskoj kući pošalju fotokopiju svog pasoša. To, naime, omogućava tamošnji Zakon koji ne predviđa nikakva ograničenja u obavljanju kapitalnih i tekućih transakcija sa inostranstvom. Rezidenti i nerezidenti mogu slobodno i bez ograničenja obavljati poslove, kupovati i prodavati hartije od vrednosti. Verovatno su (i) zato direktne strane investicije prošle godine u Crnoj Gori dostigle značajnih 375 miliona evra. Po stanovniku, to je oko tri puta više nego što je ostvarila Srbija. Uglješa Vučinić, analitičar brokerske kuće Monte Adria, najjače među 12 aktivnih crnogorskih brokerskih kuća (prošle godine ostvarila oko 40 odsto ukupnog prometa), kaže da je sada pravi momenat za kupovinu akcija u Crnoj Gori. Atraktivne lokacije na kojima se nalaze kompanije, posebno hoteli, luke i marine, te potcenjenost njihovih akcija, dovoljno govori zašto, tvrdi Vučinić.

U prilog ovim optimističkim pogledima na budućnost tržišta kapitala Crne Gore govore njegove nedavne prezentacije u Ljubljani i Zagrebu gde su investitori pokazali (neočekivano) veliki interes za ovo područje i nedvosmisleno iskazali uverenje da njegov potencijal ni izbliza nije iskorišćen. Uostalom, samo slovenačke direktne investicije u Crnu Goru prošle godine iznosile su više od 50 miliona evra, ne računajući tržište kapitala preko kojeg je ušlo još najmanje toliko.

Na kraju, kad se govori o meteorskom usponu crnogorskog tržišta kapitala, ističe Zoran Đikanović, treba imati u vidu i makroekonomsku stabilnost. Prošlogodišnja inflacija u Crnoj Gori bila je 1,8 odsto, koliko i budžetski deficit, dok se za ovu godinu očekuje da inflacija neće preći dva odsto. Sve to, zajedno sa ostvarenim rezultatima, ukazuje na razvojne efekte tržišta, podsticanje kulture štednje i investiranja, ali i izmenu stava ljudi o biznisu i stvaranju profita, smatra Đikanović.