Završno odbrojavanje

Srbija i Crna Gora je od početka zajednica sa dva entiteta. Da li će 21. maj biti kraj defederalizovanja Jugoslavije ili početak novog oblika suživota Srba i Crnogoraca? Da li će se 22. znati svi odgovori ili tek slede nova pitanja? O pravim konsekvencama referenduma za Crnu Goru, prepustimo njenim građanima da promisle. Pozabavimo se više onim pitanjima koja će se reflektovati na Srbiju. Idemo redom.

Kampanja: Srbi se ne mešaju u kampanju u Crnoj Gori, osim što ministar Bubalo kaže da „ništa neće biti isto kao pre”, a Vuksanović da će „studenti iz Crne Gore plaćati kao stranci” i što je drugi dnevnik RTS-a vrteo kratkometražni „Prelomi u mozak, Mašane”. Crnogorci su, takođe, bili politički (ne)korektni. Predsednik državne zajednice, Sveto, aktivno učestvuje u njenom razgrađivanju (hoće da bude Stipe Mesić SCG). Krivokapić ide još dalje pa „neće sa gorima od sebe”. „Europski” nego što!

Ishod referenduma: Ako po Lajčakovim uslovima bude 55 odsto – „Da”, Srbiji sledi međunarodno-pravni kontinuitet. Samostalna Srbija će imati sve, osim novog ustava (i granica), a Crna Gora gotovo sve osim pasoša. Malo će se oko toga pomučiti, ali tu su Slovenci da im pokažu „put kojim se ređe ide”. Njegoš postaje strani pisac, Dejo predsednik FSCG, No name će na Evroviziju ili će biti autori himne, „Zeta” će u Ligu šampiona.

Ako u Crnoj Gori pobede unionisti, a to znači 45 odsto plus jedan – „Ne”, Milo će svakako i dalje biti na čelu vlade (dok se ne povuče), osim što na jesen idu izbori na kojima će učestvovati još jedan glasač nezavisnosti – Medojević, i još Lekić, Jovićević, SNP i „narodnjaci”.

Stranke u Srbiji: G17 plus je ionako za samostalnu Srbiju, sa ili bez Labusa. DHSS, takođe, doduše vanparlamentarno. SRS i centralna otadžbinska uprava su dosledno svuda gde su „srpske zemlje”. Koštunica je od izbora za predsednika SRJ u naručje dobio SNP, a sa Narodnom strankom se pismeno sporazumevao još ranije. Tadić je, kao i pre njega Đinđić , bliži DPS-u, a Bogdanović ide u Budvu baš u vreme lokalnih izbora u Crnoj Gori.

DS i DSS će verovatno, ohrabreni spolja, razmisliti o novom ustavu i izborima pre kraja pregovora o statusu Kosova i Metohije. Ako postoje intencije da se pregovori privode kraju do Nove godine, onda možemo naslućivati u kom pravcu i kojom dinamikom se stvari mogu odvijati. DSS bi prekinuo ucene vlade od strane njenih podržavalaca, stabilizovao bi prilike na duži rok i pojačao imidž, naročito spolja. DS bi se vratio u Skupštinu pre sudskih odluka o oduzetim mandatima i nakon konsolidovanja stranke bio bi spreman za izbore i vladu.

Srbija i Crna Gora: Kada svi izađu na crtu, posle izbora u Crnoj Gori i Srbiji, sa novim legitimitetom predstavnici Srba i Crnogoraca moći će da „u ime naroda”sednu za pregovarački sto. Za svaki slučaj, sa evropskim i američkim izaslanicima, jer oni imaju (naj)veću ubeđivačku moć. Odbrojavanje je već počelo. A prebrojavanje već uveliko traje. U Crnoj Gori 33 odsto Srba, u Srbiji oko 200.000 (terazijskih) Crnogoraca. U Crnoj Gori desetine hiljada srpskih turista, u Srbiji desetak hiljada studenata iz Crne Gore. Koliko je automobila sa CG – tablicama u Srbiji? A luka Bar? A carina kod Mehovog krša i kod Brodareva? Ekonomija će se kreativnije čitati i tumačiti od istorije.

Crnogorcima treba priznati jednu stvar. Pre Srba su se svrstali. Nekada je bilo – nas i Rusa trista miliona, a danas – nas i Amerikanaca trista miliona. Verujem da će doći vreme – nas i Srba deset miliona, nas bez Srba pola miliona. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog tržišta i zbog dolara ili evra po glavi stanovnika.

Perspektiva: Boris i Filip će zajedno na svetsko prvenstvo u fudbalu. Milo i Voja će i dalje imati „finu”, „zvaničnu” i „javnu” komunikaciju u zemlji, a naročito u inostranstvu. Filip će u rodni Beograd, Boris kod strica u Crnu Goru. Evrovizija može i bez nas ove godine, a mi ćemo zajedno na „Sunčane skale” i u Guču ili na Egzit. Oli Ren ne treba da bude ljut zbog našeg dugog putovanja u (J)Evropu. Takva su razdruživanja i razbraćivanja u cilju evroatlantskih integracionih procesa. Kad malo bolje razmislimo, svi smo mi pomalo suverenisti i unionisti a ja sam optimista. Srbija i Crna Gora će opstati u singularu ili u pluralu kao zajednica interesa.

I taman pomislim dosta je ćeranja, a onda se setim da posle Ratka ostaje Radovan, a posle Duklje – raška oblast... Ima li kraja ovom nesvitanju?