Finiš rasprave BiH i SCG

U završnici rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, zastupnici SCG su ponovili da BiH nije ponudila nijedan dokaz da je tokom rata izvršen genocid koji se može pripisati Beogradu. Finiš rasprave obeležiće poslednji krug argumentacije o nenadležnosti suda da presuđuje po tužbi BiH.

Zastupnik SCG Saša Obradović odbacio je navode BiH da se obrazac ponašanja srpskih snaga na terenu i rasprostranjenost zločina mogu posmatrati kao alternativa dokazima o nameri da se izvrši genocid. Obradović je rekao da genocidna namera države ne može biti dokazana pozivajući se na zločine koje su izvršili pojedinci, tim pre što ni u slučaju tih pojedinaca, kojima je suđeno pred Haškim tribunalom, nije ustanovljeno da su zločine počinili imajući nameru da unište muslimanski narod u Bosni. "Standardi za dokazivanje genocida u slučaju države ne smeju biti niži od standarda za dokazivanje genocida koji se pripisuje pojedincima", zaključio je Obradović.

Obradović je rekao da su u prvobitnoj tužbi zastupnici BiH insistirali na broju žrtava kao jednom od argumenata, a da su onda odustali od toga pošto se pokazalo da brojevi navedeni u tužbi znatno prevazilaze podatke o stradalima kojima raspolaže Haški tribunal ili koji se pominju u relevantnim istraživanjima. Osim toga, među žrtvama rata u Bosni nalaze se i Srbi, na koje se takođe odnosi tužba. Tu strategiju BiH Obradović je nazvao "igrom skrivanja", objašnjavajući da broj žrtava jeste relevantan za dokazivanje genocida u smislu da on može biti korišćen da se pokaže da li je ubijen "značajan deo jedne populacije".

Odgovarajući na pitanje nemačkog sudije Bruna Zime o redigovanim zapisnicima sa sednica VSO, za koje je bosanski tim tvrdio da govore o odgovornosti Beograda za zločine u Bosni, Obradović je rekao da su dokumenti redigovani u dogovoru s Haškim tribunalom, da se pred tim sudom vode kao poverljivi dokumenti, a u SCG nose oznaku vojne tajne. Kako je proces skidanja te oznake sa dokumenata dugotrajan, zapisnici ne mogu biti korišćeni ni pred Međunarodnim sudom pravde.

U nastavku rasprave profesori Tibor Varadi i Andreas Cimerman ponavljaju argumentaciju o nenadležnosti suda. Prema rečima Varadija, sud ne može presuđivati po tužbi BiH jer SRJ u vreme podnošenja tužbe, 1993, nije bila članica UN, ni potpisnica Konvencije o genocidu, na kojima počiva nadležnost suda. On je ponovio da je SRJ postala članica UN u novembru 2000. i da se ni u pismu tadašnjeg predsednika Vojislava Koštunice kojim se traži prijem u UN, niti u rezoluciji UN kojom se potvrđuje prijem, ne navodi da je SRJ već članica ili da je pre toga bila članica UN.

Varadi je primetio da se argumentacija BIH o tome da je SRJ bila članica UN 1993. podudara s tezom o SRJ kao naslednici SFRJ, koju je plasirao režim Slobodana Miloševića, a razvijao ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović. Varadi je podsetio da o neodređenom statusu SRJ posle rasprada SFRJ govori i činjenica da je svih pet bivših jugoslovenskih republika, a od početka devedesetih godina samostalnih država, plaćalo članarinu UN, a i odluka MMF-a i Svetske banke da ne prihate da je samo SRJ naslednica bivše države.

Usmena rasprava na suđenju po tužbi BiH završava se sutra, kada će se čuti dodatne teze o nadležnosti, posle kojih će glavni zastupnik SCG Radoslav Stojanović zaključiti argumentaciju Beograda. Procenjuje se da će odluka suda o nadležnosti biti doneta u kratkom roku, a da će sudijama, ako se proglase nadležnim, biti potrebno bar pola godine da razmotre sve argumente i odluče da li će SCG postati prva država u istoriji koja će biti osuđena za genocid, ili će odbaciti tužbu BiH.