Intervju sa Pavlom Komnenovićem

O carinama, lošim vozačima na srpskim drumovima i saobraćajnoj policiji g.Komnenović je takođe imao šta da kaže. Uz sve to, naš as će izaći u susret čitaocima sajta B92 i odgovoriti na sva interesantna pitanja koja budete poslali u vidu komentara na ovaj tekst.

B92: Gospodine Komnenoviću, zašto se na našim putevima toliko mnogo gine?

Pavle Komnenović: Prva stvar koja je važna da bi čovek opstao u saobraćaju jeste da ume da vozi, a to za sobom povlači saobraćajno-tehničku kulturu za volanom.

Izuzetno je važna edukacija – vozačka dozvola je "običan papir"; ljudi koji su talentovani sami vežbaju i usvajaju vozačka znanja, a još je važnije iskustvo koje se ne stvara preko noći. Kod nas se mnogo gine jer vozači ne poznaju svoje vozačke limite, kao ni mogućnosti sopstvenog automobila. Ako ja znam odlično da vozim, loši putevi će mi predstavljati samo manji problem. Međutim, većina vozača je prosečnog umeća, i zbog toga je važno da putna infrastruktura bude dobra, a jednako je važna i signalizacija. Kolovozi ne smeju biti prljavi i pokriveni blatom, a udarne rupe su pogotovo opasne. Čak i sa dobrim automobilom koji ima ABS možeš da sletiš sa puta, ako ne znaš da ga obuzdaš.

B92: To znači da ograničenja brzine treba poštovati

Pavle Komnenović: Svakako, ali uz jedno veliko "ali". Putna signalizacija na našim putevima je još iz vremena Josipa Broza. Smatram da je nedopustivo da u nekom selu važi ograničenje brzine od 40 km/h, kada je u prenaseljenom Beogradu dozvoljena brzina kretanja 60 km/h. To znači da gost Beograda prethodnih dana, Carl Luis, može kroz selo u srcu Šumadije da se kreće većom brzinom nego ja sa mojom novom Vectrom.

B92: Kod nas je na auto putu ograničenje brzine 120 km/h, a putarina je prilično skupa. Da li smatrate da bi brzinski limit trebalo da bude veći – recimo, 130 km/h kao u susednoj Hrvatskoj, uz toleranciju saobraćajne policije od 10 km/h?

Pavle Komnenović: Smešno je da limit bude 120-130 km/h danas kada su pneumatici daleko kvalitetniji. Tehnologija je toliko napredovala da je sasvim bezbedno putovati brzinama od 150-160 km/h. Pitam vas, zašto plaćam putarinu tako skupo ako ne mogu da vozim brzo?

B92: Obično se u statistikama navodi da je najčešći uzrok prometnih nesreća prebrza vožnja, pa tek onda vožnja u alkoholisanom stanju. Da li to znači da ste vi opasni po saobraćaj zbog toga što vozite brzo ili su možda opasniji oni vozači koji nisu ovladali tehnikom vožnje u dovoljnoj meri, a voze sporo?

Pavle Komnenović: Brza i sigurna vožnja je ona najbolja vožnja. Brza i opasna, ili rizična vožnja je slučaj kada neko vozi brzo a nije ovladao vozilom u dovoljnoj meri. Spora i opasna vožnja je katastrofalna. Nesiguran vozač usporava saobraćaj i ne samo da u opasnu situaciju dovodi sebe, već i druge učesnike u saobraćaju, koji u dvosmernom kretanju vozila pokušavaju da ga obiđu. Na kraju, preporučujem sporu i sigurnu vožnju, jer ćete samo tako sigurno stići na odredište.

B92: Da li je škola dobre vožnje dobro rešenje, i da li biste vi učestovavali u nekom sličnom projektu?

Pavle Komnenović: Dobro je da ste otvorili tu temu, jer je škola dobre vožnje potrebna našim vozačima. Na primer, BMW – ali i mnogi drugi proizvođači automobila – imaju svoje škole dobre vožnje, jer je potrebno savladati tehniku vožnje i upoznati se sa ponašanjem vozila na ledu, snegu i mokrom kolovozu na specijalnim poligonima, a ne kada to bude kasno i fatalno po život u svakodnevnoj vožnji. Dakle, najvažnija je edukacija, i mislim da sekretarijat za bezbednost saobraćaja mora kod nas da organizuje što pre jednu takvu školu.

B92: Da li su po vama radarske kontrole korisne, jer su u našem narodu prilično omražene?

Pavle Komnenović: Radari jesu korisni, ali oni moraju biti postavljeni tamo gde je kontrola brze vožnje i najpotrebnija. Znači, u tunelima ili na deonicama puta gde ima čestih saobraćajnih nesreća. Smatram da saobraćajna policija ne pomaže vozačima, a morala bi. Na prvom mestu, tu upravo mislim na radare, koje policija postavlja na kraju nizbrdica, kada se automobil vrlo lako zaleti. Policiji je cilj da vam otme pare, a ne da vas edukuje, i zbog toga naši sugrađani opravdano negoduju zbog izbora mesta gde se postavljaju radari.

Uz to, moram da napomenem da saobraćajna policija ne sme da čini prekršaj time što zaustavlja vozilo na putu. Automobil mora da se parkira pored puta, tako da ne ometa saobraćaj, a policija se toga, nažalost, ne pridržava.

B92: Da li se slažete sa profesorom saobraćajnog fakulteta Milanom Vujinićem, koji smatra da nadležnost za izradu zakona o saobraćaju ne treba da pripadne MUP-u već ministarstvu za kapitalne investicije?

Pavle Komnenović: Zakon o saobraćaju morali bi da pišu stručnjaci. Saobraćaj je nauka, i radi se o vrlo ozbiljnom zakonu. Gde "sede" naši najbolji stručnjaci, najmanje je važno.

B92: Mi sumnjamo da se oni nalaze baš u MUP-u.

Pavle Komnenović: I meni se tako čini.

B92: Ko po vama treba da se bavi polaganjem vozačkih ispita – agencija za bezbednost, kao što je slučaj svuda u Evropi, ili MUP?

Pavle Komnenović: Ja nisam ekspert u toj oblasti, pa ne mogu da dam odgovor na ovo pitanje, ali sam siguran da mora da postoji trostruka kontrola.

B92: Da li to kažete zbog toga što je u Srbiji i dalje moguće kupiti dozvolu ili smatrate da toga više nema kod nas?

Pavle Komnenović: Nisam baš siguran da mogu da vam precizno odgovorim na ovo pitanje. Kada sam ja bio mlađi, dozvole su se kupovale, i to su svi znali, ali oni koji nisu naučili da voze nisu mogli ni pomoću novca da dođu do dozvole. Kakva je danas situacija po tom pitanju, zaista ne znam.

Smatram da moraju da se uvedu novi, oštriji standardi. Ne može svako da sedne za volan. Kada bi se samo delimično primenili zakoni iz vazdušnog saobraćaja na drumski, situacija bi se brzo promenila na bolje.

B92: Rekli ste da je, posle vozačkog umeća i dobrih puteva, za bezbednost saobraćaja najvažnije da ima što više modernih automobila na našim putevima, a tu pre svega mislim na vozila koja imaju ABS i vazdušne jastuke. Zar je toliko teško objasniti Vladi Srbije da je neophodno podmladiti vozni park u Srbiji, koji je sada star preko 15 godina?

Pavle Komnenović: Ja mislim da u Vladi to znaju, samo moraju da smisle način kako da to urade što bezbolnije.

B92: Mislite, kako da ispune obećanje koje je dato nakon oktobarskih promena da će uvoz automobila u Srbiju biti liberalizovan sa simboličnom visinom dažbina?

Pavle Komnenović: U pravu ste, svi se dobro sećamo tih obećanja.

B92: Da li smatrate da je visina carine na uvoz automobila od 20% besmislena, kada mi uopšte ne proizvodimo moderne i sigurne automobile koji zadovoljavaju Euro 3 i 4 norme o izduvnim gasovima, a o EuroNCAP testu i da ne govorimo?

Pavle Komnenović: Carina je institucija koja bi trebalo da štiti domaći proizvod, ali samo ako on postoji. Recimo, ako Zastava ne proizvodi dizelaše, zašto onda građani moraju da plaćaju carinu na uvoz takvih automobila, jer oni sigurno nisu konkurencija Jugu, koji ja ne bih nazvao automobilom. Ono što sada proizvodi Zastava je sramota, jer ti automobili ne ispunjavaju ni Euro 2 norme, štaviše ne ispunjavaju ni jednu jedinu normu. To su jednostavno opasna vozila i njima je mesto u muzeju. Svi poreski obveznici finansiraju proizvodnju poluproizvoda u Kragujevcu, i smatram da imam prava da kažem da je pogrešno ulagati u tu rupu bez dna – Zastavu.

B92: Zar ne bi bilo mnogo bolje da se vozačima u Srbiji dozvoli uvoz novih i polovnih automobila sa osetno manjom carinom od, na primer, 5%, umesto što se novim, višim kaznama navodno pokušava smanjiti broj smrtno nastradalih na putevima širom Srbije?

Pavle Komnenović: Smatram da time državna kasa ne bi ništa izgubila, jer bi se ljudi lakše odlučili na kupovinu vozila koja bi bila jeftinija, a pored toga važan je i psihološki efekat jer sada kupac kupovinom automobila kupuje i pola auta državi. Ukupne dažbine su oko 42% na vrednost vozila, jer se PDV obračunava na cenu ocarinjenog vozila.

B92: Da li Zastava po vama ima budućnost?

Pavle Komnenović: Zastava mora da se privatizuje. Onaj ko bude kupio Zastavu mora da razmišlja da li ima tržište za automobile koje bi proizvodio, ili je možda bolje da se u Kragujevcu proizvode delovi za, na primer, Daciu Logan.

B92: Kada ste pomenuli Logan, zar ne mislite da je država omogućila Rumunima (Dacia) i Italijanima (Fiat – Z10) ekstra profit i stvorila nelojalnu konkurenciju na tržištu time što je dozvolila uvoz ovih automobila bez plaćanja carine? Možda bi bilo bolje da je država dozvolila uvoz boljeg Citroena C3 koji ima "srpsku dušu" (ventili se za PSA motore kod nas proizvode) bez carine?

Pavle Komnenović: Slažem se sa vama, ali to će se na sreću vrlo brzo promeniti. Na jesen nas očekuje dalje približavanje EU, a Evropa takvo ponašanje naše Vlade neće tolerisati još dugo.

B92: Nadležni tvrde da bi tada budžetski deficit bio veći, zar vi ne mislite tako?

Pavle Komnenović: Automobili ni izdaleka nisu najveća stavka u budžetskom deficitu. Ako idemo tom logikom, onda bi trebalo stegnuti i kaiš kada je uvoz druge robe u pitanju, koju, na primer, proizvodi naš seljak. Automobili u 21.veku ne smeju biti luksuz već potreba ali ih, nažalost, država tako tretira.

B92: Nažalost, naša realnost su polovnjaci ali, kada je već tako, da li nam možete reći koje su to najskuplje greške koje vozači prave prilikom održavanja automobila?

Pavle Komnenović: Najviše gube oni koji kupuju divlje delove, bez deklaracije. Tu posebno mislim na letve volana i pločice, ali i za ostale vitalne delove.

B92: Donet je novi zakon koji ovo reguliše. Da li se u praksi nešto promenilo?

Pavle Komnenović: Izuzetno je važno što se ove godine potrošači znatno više štite. Zakon o zaštiti potrošača je gotovo perfektan. Po mojim saznanjima, on se za sada primenjuje, i inspekcije zaista rade svoj posao odlično, ali potrebno je nastaviti sa ovim u kontinuitetu.

B92: Da li ćete i ove godine voziti klasu 5 i ako hoćete, u kom automobilu?

Pavle Komnenović: Voziću trke i u 2006. godini, to će biti moja poslednja sezona. Za sada postoje dve opcije – prva je prošlogodišnja Honda Accord sa volanom na pogrešnoj strani, što me je činilo nekonkurentnim na pojedinim trkama, a druga, bolja opcija je nova Vectra.

B92: Zašto je bezbednost na trkama u domaćem šampionatu gora nego ikada i da li će se nešto uraditi po tom pitanju?

Pavle Komnenović: Bezbednost je kod nas na trkama bila na veoma niskom nivou, jer smo se takmičili i na improvizovanim stazama. Toga ove sezone neće biti. Ukida se trka na Ušću, to takmičenje će se održavati tamo gde je znatno bezbednije – na Vršačkom aerodromu, na aerodromu Batajnica i na Kraljevačkom aerodromu.

Inače, pojam bezbednosti na trkama je veoma diskutabilan jer se nesreće događaju i u F1, koja je odlično organizovana.

B92: Malo je kome poznato da ste vi veliki ljubitelj filma. Da li se sećate snimanja filma "Nacionalna Klasa", u kome ste bili dubler Flojda, odnosno Dragana Nikolića?

Pavle Komnenović: Volim dobar film, a "Nacionalna klasa" je antologijski film koji ima veliku vrednost. Sećam se snimanja i danas. Goran Marković je zamolio nekoliko vozača da mu pomognu prilikom snimanja, scene su bile naporne, a Dragan Nikolić je pokušavao da vozi preko svojih mogućnosti.

B92: Dakle, Dragan Nikolić se toliko mnogo uneo u film?

Pavle Komnenović: Da, to je tačno. Nismo mogli da ga urazumimo i objasnimo mu da nije dovoljno brz za neke scene.

B92: Svi se sećamo scene sa Borom Todorovićem u kojoj on kaže da ne može da uglavi đuntu. Da li možete da nam objasnite šta je to đunta?

Pavle Komnenović: Đunta jezglob poluosovine, preteča homokinetičkog zgloba.

B92: Da li gledate prenose F1 na TV B92, i šta mislite – ko će osvojiti titulu ove sezone, a ko će osvojiti drugo mesto?

Pavle Komnenović: Alonso, apsolutno! U Renaultu rade "kao blesavi", a pored toga Alonso je izraženi talenat. Otkriću vam jedan detalj – Renaultov motor troši manje goriva od konkurencije i zato se manje zadržava u boksu. Na manju potrošnju utiče i perfektna aerodinamika Renaultovog bolida.

Drugi će možda biti Michael Shumacher, ali velike šanse ima i Raikonen, mada ne bih isključio ni Battona, kao ni Montoyu. Zapravo, konkurencija za vicešampionsko mesto je zaista velika.

B92: Hvala vam što ste odvojili vreme za nas. bilo je zadovoljstvo razgovarati sa vama. Na kraju, da li biste odgovorili na najinteresantnija pitanja naših čitalaca koji će sigurno poslati brojne komentare na ovaj tekst?

Pavle Komnenović: Biće mi čast i zadovoljstvo. Čekam pitanja!