Između Tonge i Paname

Kada je reč o slobodi medija, na poslednjoj listi Press fridoma za 2005. Srbija i Crna Gora našla se na 65 mestu - ispod Tonge i Brazila, a iznad Gane i Paname. I, da se ne upoređujemo s prvoplasiranima - Danskom, Finskom, Islandom, Norveškom - sve države bivše Jugoslavije stoje bolje: Slovenija je deveta, BIH - 33, Makedonija - 43, Hrvatska - 56... Kosovo, posebno rangirano, zauzima stoto mesto. To, doduše, jeste bio skok sa 77. mesta u prethodnoj godini, ali je već sada gotovo izvesno da će SCG (ili Srbija, zavisno od prilika) na narednoj listi ponovo napraviti korak unazad kada je reč o slobodi javne reči.

Ovogodišnji Svetski dan slobode medija SCG dočekuje s mnogo razloga za zabrinutost. Još nisu poznate ubice Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Duška Jovanovića. Ni godinama nakon smrti nisu otklonjene sve sumnje kada je u pitanju smrt Dade Vujasinović. Sumnje da postoji uplitanje politike u rad medija podgrejane su i činjenicom da je (privremeno?) obustavljen rad BK televizije i to tako što je na izvršenje u ekspresnom roku, oko ponoći došla grupa naoružanih policajaca. O načinu dodeljivanja frekvencija rasprava je još u toku.
Dokumenti, često policijski, pojavljuju se u "odabranim" medijima. Izvesno je da političari neke od medija koriste za obračun s protivnicima, doturajući podatke koje su prikupile razne službe... Novinari se svakodnevno degradiraju na najrazličitije načine - od vlastitog materijalnog položaja, pa do šutiranja od strane iznerviranih ministara i uvreda tipa "vi se takvi ne možete udati"...

Obeućena javnost za to jedva da mari, gubeći nadu da svojom snagom može bilo šta da promeni. Jer, kako se navodi u ovogodišnjem Proglasu novinarskih organizacija, "u srpskoj tranziciji jedina sloboda koja je potpuno ostvarena je sloboda političara da mogu sa medijima da rade sve što im je volja. Mediji, zauzvrat, imaju slobodu da bespogovorno služe političarima". Ako neko pri tom strada - sam je kriv.

Sve dok se Dan slobode štampe shvata kao datum važan samo za esnaf (a i to ne preterano ozbiljno), mediji teško da će moći da budu partner javnosti u kontroli vlasti. A upravo to je ono što vlast, po definiciji, želi da postigne.