Razno
Na današnji dan 9. januar
Danas je petak, 9. januar, a ovo su istorijski događaji koji su obeležili današnji datum.
0:03
9.1.2026.
4 h
Četvrtak, 04.05.2006.
18:00
Obavezno recikliranje baterija u Evropi
Proizvođači i prodavci baterija za razne uređaje, uključujući prenosive računare i mobilne telefone, uskoro će biti obavezni da istrošene baterije predaju na reciklažu. Na to će ih obavezati novi zakon koji je donela Evropska unija; osim toga, odredbe zakona će ograničiti i količinu žive i kadmijuma u baterijama.
Proizvođači će morati da se registruju u zemljama u kojima proizvode baterije i da na njima jasno istaknu njihove performanse. Baterije lakše od jednog kilograma neće smeti da imaju više od 0,0005% žive i 0,002% kadmijuma, izuzev u alarmnim sistemima, bežičnim telefonima i medicinskoj opremi.
Trenutno, samo šest od 25 zemalja članica EU imaju sisteme za skupljanje potrošenih baterija. Belgija uspeva da skupi 59% ovih baterija, Švedska 55%, Austrija 44%, Nemačka 39%, Holandija 32% i Francuska 16%.
Novi zakon nalaže minimum sakupljanja od 25% do 2012. godine i 45% do 2016. godine za svih 25 članica. Prodavci će morati da prihvate potrošene baterije, bez obzira gde i kada su kupljene, a vlasti će morati da obezbede mesta za sakupljanje u urbanim sredinama.
Proizvođači će morati da podnesu teret pokrivanja cene reciklaže i odlaganja otrovnih supstanci u baterijama. Cilj koji je EU postavila je reciklaža 65% baterija sa olovom, 75% baterija sa kadmijumom i 50% baterija bez olova i kadmijuma. Ipak, mali proizvođači će biti izuzeti od ovako strogih pravila. Druga važna strana ovog zakona jeste tačan podatak o energiji sadržanoj u baterijama. Od 2009. godine, svaka baterija će morati na sebi da ima precizan podatak o kapacitetu.
U EU se godišnje proda oko 160.000 tona baterija lakših od 1 kg, koje se smatraju prenosivim; osim toga, godišnje se proda i 800.000 automobilskih ili industrijskih akumulatora. U njima često ima olova, žive i kadmijuma, koji spadaju u otrovne supstance. Pored njih, koriste se nikl, cink, bakar, magnezijum i litijum. (B.S.)
U saradnji sa mikro.co.yu
Proizvođači će morati da se registruju u zemljama u kojima proizvode baterije i da na njima jasno istaknu njihove performanse. Baterije lakše od jednog kilograma neće smeti da imaju više od 0,0005% žive i 0,002% kadmijuma, izuzev u alarmnim sistemima, bežičnim telefonima i medicinskoj opremi.
Trenutno, samo šest od 25 zemalja članica EU imaju sisteme za skupljanje potrošenih baterija. Belgija uspeva da skupi 59% ovih baterija, Švedska 55%, Austrija 44%, Nemačka 39%, Holandija 32% i Francuska 16%.
Novi zakon nalaže minimum sakupljanja od 25% do 2012. godine i 45% do 2016. godine za svih 25 članica. Prodavci će morati da prihvate potrošene baterije, bez obzira gde i kada su kupljene, a vlasti će morati da obezbede mesta za sakupljanje u urbanim sredinama.
Proizvođači će morati da podnesu teret pokrivanja cene reciklaže i odlaganja otrovnih supstanci u baterijama. Cilj koji je EU postavila je reciklaža 65% baterija sa olovom, 75% baterija sa kadmijumom i 50% baterija bez olova i kadmijuma. Ipak, mali proizvođači će biti izuzeti od ovako strogih pravila. Druga važna strana ovog zakona jeste tačan podatak o energiji sadržanoj u baterijama. Od 2009. godine, svaka baterija će morati na sebi da ima precizan podatak o kapacitetu.
U EU se godišnje proda oko 160.000 tona baterija lakših od 1 kg, koje se smatraju prenosivim; osim toga, godišnje se proda i 800.000 automobilskih ili industrijskih akumulatora. U njima često ima olova, žive i kadmijuma, koji spadaju u otrovne supstance. Pored njih, koriste se nikl, cink, bakar, magnezijum i litijum. (B.S.)
U saradnji sa mikro.co.yu
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare