Aktuelno
MLADOŽENJA BIRA ŽENU SVOG ŽIVOTA
Najpopularniji dejting šou na svetu stiže u Srbiju.
17:38
30.12.2025.
5 h
Četvrtak, 13.04.2006.
14:58
Cena čovekovih izleta u kosmos
Uz Svetski dan avijacije i kosmonautike, u sredu je obeleženo i 45 godina od leta sovjetskog astronauta Jurija Gagarina u kosmos, prvog takvog čovekog podviga u istoriji.
Nakon tog leta, koji je tada bio prava senzacija, dve tadašnje super sile, SSSR i SAD, takmičile su se u postavljanju novog cilja, iskrcavanja čoveka na mesec, a za taj cilj su bili vezani najdramitičniji trenuci kosmonautile obeju zemalja.
Američki predsednik Džon Kenedi je zadatak iskrcavanja čoveka na Mesec postavio 1961. godine, a tri godine kasnije lansirana je teška raketa-nosač "Saturn 1". Sovjeti su iste godine doneli odluku "o istraživanju Meseca i kosmičkog prostora". Glavni zadatak bio je iskrcavanje sovjetskog kosmonauta na površinu Meseca u periodu 1967-1968. godine, a povodom 50-godisnjice oktobarske revolucije.
Radove je predvodio Konstruktorski biro pod rukovodstvom Sergeja Koroljova, koji je predlozio nove kosmičke brodove sa pilotima, sada već poznate serije "Sojuz".
Pocetak realizacije tog programa krajem 1966 -spajanje dva bespilotna broda u automatskom režimu- bio je daleko od uspešnog. Prvi brod je iz nepoznatih razloga potrosio celokupno gorivo u motorima za orijentaciju, pa je doneta odluka da se on pre vremena vrati na Zemlju. Međutim, taj brod nije stigao do Zemlje. Najverovatnije je besprekorno odradio sistem za havarijsko samounistavanje.
Lansiranje bespilotnog "Sojuza", planirano za 15. januar 1967. godine, obavljeno je tek 7. februara i "Sojuz" je boravio u orbiti oko dva dana. Tada su zabelezeni kvarovi u sistemu upravljanja i orijentacije, a na delu kočenja u atmosferi progorelo je postolje aparata. "Sojuz" se spustio u Aralsko more i potonuo.
Do danas nije poznato čija je bila inicijativa da posle tri neuspešna bespilotna lansiranja, SSSR donese plan kojim se predviđa istovremeno lansiranje dva "Sojuza" sa pilotima i njihovo spajanje u orbiti.
Čitav plan završio se tragedijom, odnosno pogibijom kosmonauta Vladimira Komarova, aprila 1967. "Sojuz 1" u kome je bio Komarov, trebalo je da se spoji sa "Sojuzom 2" u kome su bili kosmonauti Valerij Bikovski, Aleksej Jelisejev i Jevgenmij Hrunov,ali je sve krenulo naopako od samog početka.
"Sojuz 2" nije ni krenuo u orbitu jer mu je otkazao sistem za upravljanje orijentacijom, ispao iz stroja jedan od registratora a nije se otvorila ni leva solarna baterija. Komarovu je naloženo da se vrati na Zemlju pre vremena, ali pri spuštanju padobran nije izašao iz kontejnera. Potom je izašao rezervni koji se zapetljao oko kočionog padobrana osnovnog sistema.
Rezultat toga je bio sunovrat aparata za spuštanje i njegov udar u Zemlju ogromnom brzinom od 644 kilometra na čas. Komarov je poginuo.
Poznati konstruktor Boris Čertok navodi u svojim memoarima da su prilikom pripreme "Sojuza" tehničke službe veoma žurile, da krovovi padobranskih kontejnera nisu bili izrađeni u roku, i da je pitanje čime su bili pokriveni. Čertok smatra da bi poginuli svi kosmonauti iz obe letelice da je došlo do spajanja dva "Sojuza".
Tri meseca ranije, 27. januara 1967, američka posada koja se pripremala za prvi let sa pilotima po mesečevom programu "Apolo" poginuli su u strašnom plamenu unutar broda u Centru kosmičkih letova "Kenedi". Virdzil Grisom, Edvard Vajt i Rodzer Čafi, bili su prvi su americki astronauti koji su poginuli u kosmickom brodu.
U toku je bio obični trening. Sva trojica su se nalazila unutar kosmičkog broda "Apolo" u čeonom delu ogromnog nosača "Saturn-1". Ni raketa, ni sam brod nisu bili tankirani gorivom, i sva pirotehnička sredstva bila su ili isključena, ili uopšte nisu bila instalirana, ali je požar ipak buknuo i za ciglih 15 sekundi brod sa njegovom kiseonickom atmosferom pretvorio u pakleni krematorijum.
Zbog katastrofe "Sojuza" i "Apola" rokovi pilotiranih letova su pomereni, ali to nije zaustavilo ni SSSR, ni SAD. Obnovljeni program "Apolo" omogućio je čoveku da šest puta kroči na površinu Meseca. Istovremeno, brižljive dorade i isprobavanja "Sojuza" doveli su do stvaranja visokopouzdanog kosmičkog broda koji je našao primenu kao transportni brod za sovjetske dugotrajne orbitalne stanice serije "Saljut" i Međunarodnu kosmičku stanicu.
Sa obe strane Atlantika prave se novi planovi za osvajanje kosmosa, ali taj prostor, kao i pre 40 godina, ostaje neprijateljska sredina za čoveka, u koju se radi političkih ambicija ne sme zalaziti.
(Beta)
Nakon tog leta, koji je tada bio prava senzacija, dve tadašnje super sile, SSSR i SAD, takmičile su se u postavljanju novog cilja, iskrcavanja čoveka na mesec, a za taj cilj su bili vezani najdramitičniji trenuci kosmonautile obeju zemalja.
Američki predsednik Džon Kenedi je zadatak iskrcavanja čoveka na Mesec postavio 1961. godine, a tri godine kasnije lansirana je teška raketa-nosač "Saturn 1". Sovjeti su iste godine doneli odluku "o istraživanju Meseca i kosmičkog prostora". Glavni zadatak bio je iskrcavanje sovjetskog kosmonauta na površinu Meseca u periodu 1967-1968. godine, a povodom 50-godisnjice oktobarske revolucije.
Radove je predvodio Konstruktorski biro pod rukovodstvom Sergeja Koroljova, koji je predlozio nove kosmičke brodove sa pilotima, sada već poznate serije "Sojuz".
Pocetak realizacije tog programa krajem 1966 -spajanje dva bespilotna broda u automatskom režimu- bio je daleko od uspešnog. Prvi brod je iz nepoznatih razloga potrosio celokupno gorivo u motorima za orijentaciju, pa je doneta odluka da se on pre vremena vrati na Zemlju. Međutim, taj brod nije stigao do Zemlje. Najverovatnije je besprekorno odradio sistem za havarijsko samounistavanje.
Lansiranje bespilotnog "Sojuza", planirano za 15. januar 1967. godine, obavljeno je tek 7. februara i "Sojuz" je boravio u orbiti oko dva dana. Tada su zabelezeni kvarovi u sistemu upravljanja i orijentacije, a na delu kočenja u atmosferi progorelo je postolje aparata. "Sojuz" se spustio u Aralsko more i potonuo.
Do danas nije poznato čija je bila inicijativa da posle tri neuspešna bespilotna lansiranja, SSSR donese plan kojim se predviđa istovremeno lansiranje dva "Sojuza" sa pilotima i njihovo spajanje u orbiti.
Čitav plan završio se tragedijom, odnosno pogibijom kosmonauta Vladimira Komarova, aprila 1967. "Sojuz 1" u kome je bio Komarov, trebalo je da se spoji sa "Sojuzom 2" u kome su bili kosmonauti Valerij Bikovski, Aleksej Jelisejev i Jevgenmij Hrunov,ali je sve krenulo naopako od samog početka.
"Sojuz 2" nije ni krenuo u orbitu jer mu je otkazao sistem za upravljanje orijentacijom, ispao iz stroja jedan od registratora a nije se otvorila ni leva solarna baterija. Komarovu je naloženo da se vrati na Zemlju pre vremena, ali pri spuštanju padobran nije izašao iz kontejnera. Potom je izašao rezervni koji se zapetljao oko kočionog padobrana osnovnog sistema.
Rezultat toga je bio sunovrat aparata za spuštanje i njegov udar u Zemlju ogromnom brzinom od 644 kilometra na čas. Komarov je poginuo.
Poznati konstruktor Boris Čertok navodi u svojim memoarima da su prilikom pripreme "Sojuza" tehničke službe veoma žurile, da krovovi padobranskih kontejnera nisu bili izrađeni u roku, i da je pitanje čime su bili pokriveni. Čertok smatra da bi poginuli svi kosmonauti iz obe letelice da je došlo do spajanja dva "Sojuza".
Tri meseca ranije, 27. januara 1967, američka posada koja se pripremala za prvi let sa pilotima po mesečevom programu "Apolo" poginuli su u strašnom plamenu unutar broda u Centru kosmičkih letova "Kenedi". Virdzil Grisom, Edvard Vajt i Rodzer Čafi, bili su prvi su americki astronauti koji su poginuli u kosmickom brodu.
U toku je bio obični trening. Sva trojica su se nalazila unutar kosmičkog broda "Apolo" u čeonom delu ogromnog nosača "Saturn-1". Ni raketa, ni sam brod nisu bili tankirani gorivom, i sva pirotehnička sredstva bila su ili isključena, ili uopšte nisu bila instalirana, ali je požar ipak buknuo i za ciglih 15 sekundi brod sa njegovom kiseonickom atmosferom pretvorio u pakleni krematorijum.
Zbog katastrofe "Sojuza" i "Apola" rokovi pilotiranih letova su pomereni, ali to nije zaustavilo ni SSSR, ni SAD. Obnovljeni program "Apolo" omogućio je čoveku da šest puta kroči na površinu Meseca. Istovremeno, brižljive dorade i isprobavanja "Sojuza" doveli su do stvaranja visokopouzdanog kosmičkog broda koji je našao primenu kao transportni brod za sovjetske dugotrajne orbitalne stanice serije "Saljut" i Međunarodnu kosmičku stanicu.
Sa obe strane Atlantika prave se novi planovi za osvajanje kosmosa, ali taj prostor, kao i pre 40 godina, ostaje neprijateljska sredina za čoveka, u koju se radi političkih ambicija ne sme zalaziti.
(Beta)
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare