Normalizacija snabdevanja gasom

Posle dvodnevnih problema sa snabdevanjem gasom, kako u Srbiji, tako i u ostatku Evrope, čini se da bi danas situacija delimično mogla biti normalizovana. Ministarstvo ekonomije i saobraćaja Mađarske saopštilo je da je Rusija našla tehničko rešenje da Mađarskoj isporuči količinu gasa predviđenu ugovorom. Kasno sinoć pritisak u gasovodima koji povezuju Ukrajinu i Mađarsku vratio se u normalu.

Generalni direktor Javnog preduzeća Srbijagas Miloš Tomić izjavio je da je od jutros u Srbiji normalizovano snabdevanje potrošača prirodnim gasom, ali da Srbijagas još nema nikakvu pisanu potvrdu da će tako biti i narednih dana.

Ministar ekonomije Mađarske Janoš Koka rekao je da je Rusija saopštila da će isporučiti punu količinu gasa i dodao da planira da telefonom razgovara s kolegama iz Slovačke, Poljske i Češke radi nalaženja zajedničkog stava o situaciji s ruskim gasom, a koji bi sutra predstavili u Briselu. "Treba da pristupimo sporu zbog gasa zajedno, zato se okrećem mojim kolegama", rekao je Koka.

Pored toga, premijer Rusije Mihail Fradkov uputio je molbu EU da utiče na Ukrajinu radi osiguranja kontinuiranog dotoka ruskog gasa u evropske zemlje. Fradkov je poruku uputio predsedavajućem Saveta EU, kancelaru Austrije Volfgangu Šiselu i upozorio da će u slučaju da Ukrajina nastavi da nekažnjeno uzima ruski tranzitni gas nastati realna opasnost od smanjenja isporuka evropskim potrošačima.

Ministar privrede Austrije Martin Bartenštajn, predsedavajući Saveta ministara Evropske unije za energiju, odbacio je, međutim, mogućnost da se EU umeša ili posreduje u sporu Rusije i Ukrajine oko gasa i pozvao te dve zemlje da što pre dogovorom našu rešenje.

Bartenštajn je za austrijski državni radio rekao da je problem oko isporuke ruskog gasa Austriji proteklih dana bio znak upozorenja i da mora biti razmotreno proširenje sistema za isporuku gasa, ukazujući na izgradnju gasovoda preko Turske.

Isporuka gasa iz ruske firme Gazprom, koja je 1. januara prekinula isporuku prirodnog gasa Ukrajini, povećana je u Evropi i očekuje se da će potpuno normalizovana do kraja dana, preneli su jutros ruski mediji. Gazprom je kasno sinoć naveo da će nastaviti isporuku gasa evropskim potrošačima, prenose svetske agencije. "Preduzeli smo sve neophodne mere da Evropa prima gas u punim količinama. Do utorka uveče biće normalizovana isporuka", izjavio je portparol Gazproma Aleksandar Medvedev.

Predsednik uprave slovenačkog Geoplina je saopštio da i Slovenija ponovo dobija dogovorene količine gasa i da ne očekuje nove probleme. U Sloveniji gas u ukupnoj potrošnji energenata učestvuje s 15 odsto.

Srbija nema skladište za gas

Iako se snabdevanje gasom polako normalizuje Srbija bi se u februara ponovo mogla naći u krizu s gasom, ovog puta ne zbog rusko-ukrajinskih odnosa, već zbog toga što nema skladište gasa. Zbog toga je, za razliku od drugih zemalja Evrope, Srbija potpuno zavisna od snabdevanja gasom gasovodom iz Rusije, preko Ukrajine i Mađarske.

Usled činjenice da nema skladište, Srbija već 10 godina gas, preko preduzeća Srbijagas, zimi šalje molbe mađarskom MOL-u da poveća količine gasa sa ugovorenih sedam na 10 miliona kubnih metara dnevno. Međutim, MOL će dodatnu količinu gasa obezbediti samo do 31. januara 2006. ako pregovori o isplati duga, koji su u toku, ne budu uspešni.

Denis Mohorovic iz MOL-a kaže da je taj rok postavljen jer Srbija do sada nije platila kompenzaciju za skladištenje gasa. "To je situacija koja bi što pre trebalo rešiti", kaže on.

Srbija je imala prirodno ležište gasa u Banatskom Dvoru, a to ležište je trebalo da postane i skladište. Međutim, i to je tokom Miloševićeve vladavine uništeno. Jelica Putniković, novinarka, kaže da je tokom devedesetih to prirodno ležište iskorišćeno i propalo jer su eksploatisane veće količine gasa od onih koje su mogle da budu korišćene, a da ostane mogućnost da se tu napravi skladište.

U vreme naftnog embarga iz Banatskog Dvora je izvučen sav gas, a Srbija za novo skladište mora da plati oko 200 miliona evra. Miloš Tomić, generalni direktor Srbijagasa, kaže da  Srbija nema dovoljno novca da ostvari taj plan. "Međutim, uz pomoć strateškom partnera, mi to moramo da uradimo jer smo valjda nešto naučili iz ovog poslednjeg primera", kaže on.

U Srbijagasu kažu i da taj posao mora biti završen ove godine, a kao mogući partneri koji bi finansirali izgradnju skladišta gasa u javnosti se najavljuju upravo oni od kojih Srbija i zavisi, a to su najveći snabdevači gasom, ruski Gazprom i mađarski MOL.

Zavisnost Evrope od ruske energetske politike

Evropska mreža gasovoda (AFP)

Posledice rusko-ukrajinskog spora u ponedeljak je osetila većina zemalja EU, javlja slovenačka novinska agencija STA, jer je isporučena količina gasa bila za makar trećinu manja od uobičajene, a Gazprom je odgovornost za to pripisao Ukrajini, koja, kako tvrdi, deo gasa namenjenog Evropi preusmerava sebi. Predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana je Rusiju i Ukrajinu pozvao da se što pre dogovore o nabavci gasa, dok je njegova portparolka Kristina Gajak izjavila da je Ukrajina spremna da plaća višu cenu gasa, ali da nije saglasna s datumom uvođenja novog cenovnika, javlja STA.

Evropska štampa se danas, na naslovnim stranama listova, detaljno posvećuje rusko-ukrajinskom sporu i posledicama po Evropu, prenosi slovenačka TV POP i dodaje da su komentatori saglasni u tome da je spor ugrozio celu regiju i da se time pokazala zavisnost Evrope od ruske energetske politike, koja očigledno može postati i oružje.

Republika piše da je spor prešao ruske i ukrajinske granice i da je Moskva popustila pod pritiscima EU, ali da je zapretila da neće moći uvek da pokriva ono što Ukrajinci kradu.

Indipendent piše da je odluka o zatvaranju slavine za gas bila politička i da je spor jasno pokazao zavisnost Evropljana od ruskog gasa i probudio Francusku, Austriju, Nemačku i Italiju. Ta kriza je jasno pokazala koliko hitno je Evropi potrebna zajednička energetska politika, piše list.

Liberasion piše da Rusija zahteva tržišne cene i da zato preti zatvaranjem slavine za gas, čime Rusija koristi samo proverene recepte međunarodnog kapitalizma. "Šta možemo da im prebacimo? Gazprom ili Ekson, jednaka borba", piše list i dodaje da će Ukrajina sada morati da od narandžaste revolucije napravi korak u smeru kapitalističke revolucije, a da EU u tom konfliktu samo može da dobije po nosu jer je prevelika evropska zavisnost od ruskog gasa veliki evropski nedostatak.

De Folkskrant piše da bez energije ne funkcioniše nijedna privreda i da se ne kreću točkovi modernog društva, a onaj ko ima gasnu i naftnu slavinu ima u rukama moćno oružje.

Klajne cajtung piše da je za Evropu spor oko gasa ozbiljno upozorenje i da se Evropa, umesto da je potražila energetske alternative, upustila u privredne sporove s Putinom, čija je samovolja poznata.