Znanjem u svet

Projekat „Srpska dečija digitalna biblioteka“ Narodne biblioteke Srbije našao se među 11 najboljih svetskih bibliotečkih projekata na nedavno održanom svetskom samitu Informatičkog društva. Međunarodna bibliotečka asocijacija (IFLA) je tom prilikom pokazala kako bez biblioteka nije zamislivo ni globalno ni lokalno informatičko društvo.

NBS je jedna od tri svetske biblioteke koje nude korisnicima direktno preuzimanje jedinica različite vrste (digitalizovanih knjiga, retkih rukopisa, časopisa, članaka, geografskih karata, muzičkih zvučnih zapisa) iz kataloga na veb-sajtu. Sreten Ugričić, direktor Narodne biblioteke Srbije, za „Blic“ kaže:

„Preko našeg elektronskog kataloga možete da preuzmete 2.000 publikacija, možete da ih štampate od korica do korica ili presnimite. U svetu postoji inicijativa da se što više knjiga u elektronskom obliku nađe na Internetu. Recimo, najveći svetski informacioni Internet servis Gugl sklopio je sporazum sa nekoliko svetskih biblioteka za digitalizaciju miliona knjiga, pre svega engleskog govornog područja. One će uskoro biti dostupne preko Guglovih servisa i sajtova tih biblioteka“. Mislite li da u budućnosti neće biti potrebe za postojanjem klasičnih biblioteka?

- Mislim da su biblioteke kroz istoriju civilizacije pokazale da su vrsta koja odoleva i u svim promenama pronalazi smisao postojanja. Tako će biti i sa ovom tehnološkom inovacijom. U biblioteci knjige dobijate uz simboličnu članarinu, a Internet plaćate. To će biti, čini mi se, ključna razlika, koja će omogućiti opstanak biblioteka. Sa druge strane, siguran sam da će biblioteke umeti da iskoriste sve tehnološke inovacije i da će pronaći potpuno nove servise za korisnike kao nezamenljiv izvor znanja. Uostalom, podaci govore da, od pojave Interneta, produkcija štampanih izdanja u svetu ne da ne opada, nego enormno raste. Za koliko bi godina kod nas mogao da profunkcioniše sistem elektronskih biblioteka?

- U strateškom razvojnom planu NBS prvi zadatak je pun elektronski katalog. Polovina fonda je još uvek na lisnim katalozima. Kada svih pet miliona jedinica ubacimo u elektronski katalog, onda možemo da težimo da se svaka od tih publikacija u celosti može preuzeti na Internetu. Trudićemo se da u narednih par godina sklopimo ugovor sa „Guglom“, „Amazonom“ ili „Majkrosoftom“, tako da će sadašnjih 2.000 publikacija NBS na Internetu za pet godina narasti, nadam se, na dva miliona. U odnosu na ostale zemlje članice Evropske biblioteke, kolika je zastupljenost NBS?

- Veličina našeg jezika i kulture u odnosu na francusku, nemačku ili britansku mora se imati u vidu kada se procenjuje zastupljenost. Tek od prošle godine smo u tom elitnom klubu zemalja koje grade Evropsku biblioteku, ali smo već sada po nekim stvarima isprednjačili. Jedina smo biblioteka koja u Internet izdanju nudi naučne članke, jedna smo od dve zemlje koja je u digitalnom obliku učinila dostupnim dečije knjige, a bićemo tokom 2006. jedna od dve-tri koja će imati svoj dnevni list („Politika“) na sajtu evropske kulturne baštine. Koliko članova ima NBS?

- Tzv. fizičkih članova ima između 11.000 i 12.000 na godišnjem nivou i taj broj ne može mnogo da raste, nažalost, zbog ograničenih kapaciteta naših čitaonica. Jedino ako otvorimo nove, objektivno bismo mogli da povećamo broj korisnika. Ali smo posebno ponosni na virtuelne, Internet korisnike. Naš sajt je najposećeniji kulturni sajt, dnevno ga poseti preko 5.000 korisnika i godinama je na listi 50 najboljih sajtova u Srbiji.