Privredna grana koja nedostaje Srbiji

Bacajući otpad na sve trane, Srbija baca novac. Oni koji su daleko bogatiji od nas – i u novcu i u prirodnim resursima – već odavno čuvaju svoja bogatsva reciklažom otpada. Reciklaža je postala ozbiljna privredna grana, ali ne i u Srbiji. Ovde se korisne sirovine gomilaju na deponijama.

Iako je Agencija za reciklažu još 1996. godine osnovana u Srbiji, malo se toga na ovom planu u poslednjoj deceniji promenilo. Gostujući u emisiji "Uvećanje" Radija B92, Direktorka Agencije za reciklažu Gordana Perović iznela je stav da su stvari, ipak, polako počele da se pomeraju. 

B92: Neki pogoni za reciklažu u Srbiji već postoje. Šta se odve reciklira?

Perović: Otpad nije smeće. Otpad se sastoji od dve komponente, to je smeće, znači ono što nema upotrebnu vrednost, i od sekundarnih sirovina, odnosno onoga što ima upotrebnu vrednost. Upravo taj otpad koji ima upotrebnu vrednost je nešto što moramo da sačuvamo, jer to je naš prirodni resurs. Kod nas, najveći stepen reciklaže je papir, ali mi bi mogli mnogo, mnogo više da odvojimo od tog papira. Dešava nam se to da uvozimo papir za preradu. E, zamislite sad apsurd, da mi papir bacamo, da nam na deponijama ima puno starog papira, a da fabrike moraju da uvoze stari papir.

B92: Šta je sa PET ambalažom?

Perović: Produkcija PET-a je neverovatna. Prošle godine mi smo uvezli 34.000 tona granulata za ambalažu PET-a. Ove godine, sada u novembru, to je već 36.000, znači do kraja godine to će biti prilična cifra. Tona PET granulata, sirovine od koje se pravi flaša, košta od 1.000 do 1.200 evra po toni, što znači da smo mi prošle godine dali 40 miliona evra za uvoz tog granulata. A granulat može da se dobije reciklažom starih flaša. Vek raspada pet ambalaže je preko sto godina. Ako krenete po Srbiji, to su neverovatne količine PET-a pobacane uokolo. Mi se jednostavno bahato ponašamo sa tom ambalažom. Zapad slučajno bogat. Zapad ništa ne baca. Oni prerađuju sav taj PET, to je kod njih vrlo unosan posao. Reciklaža je jedna privredna grana i to jedna jako bitna privredna grana, jer ako vi sakupite PET ambalažu, vi možete da je sabijete i prodate. Cena plavog i zelenog sabijenog PET-a se kreće od 150 do 220 evra po toni, a belog od 220 do 300 evra po toni. Znači da ništa ne radite, samo da je prikupite, to je već jedna poprilična cifra.

B92: Uštede nisu samo novčane.

Perović: Primarna uloga reciklaže je zaštita životne sredine. A šta to znači? Ako, recimo, iz drveta želimo da dobijemo papir, mi trošimo količinu energije od sto odosto, bilo da je u pitanju struja, voda, komprimovani vazduh ili nesto drugo. Iz sekundarne sirovine, znači ako je ona već upotrebljena, kada je vraćamo u proces potrebna je znatno niža količina energije, i to je ono što je najbitnije. Ukoliko aluminijumsku limenku dobijemo iz boksita, znači iz rude, trošimo sto posto energije. Ukoliko dobijemo limenku iz stare limenke, znači već popijene Koka kole, koristimo samo pet posto energije. 95 posto je ušteda energije, ynači, ušteda je u novcu, ali i u zaštiti životne sredine, mnogo su manje zagađene otpadne vode, itd. Primarna uloga i misija reciklaže je upravo u zaštiti prirodnih resursa i u zaštiti energije, a tek je onaj ekonomski faktor sledeća...

B92: Da li se to prikuplja negde u Srbiji?

Perović: Krenulo je da se prikuplja. Normalno, da bi uopšte krenuli da prikupljate, kao što sam na početku rekla, vi morate da izvršite edukaciju ljudi i da da im kažete zašto to radite. Mi smo pre tri godine već bili krenuli sa nekim akcijama na sakupljanju PET ambalaže na Ratnom ostrvu na Dunavu u saradnji sa Mladim istraživačima, Zavodom za zaštitu, Sekretarijatom za zaštitu životne sredine grada Beograda. To su bile odlične akcije, mladi ljudi su entuzijasti, mladi ljudi to žele da rade, samo kažem opet, morate da im stvorite uslove da rade, jer nemaju ni s čim, ni gde, ni kako. I mislim da svi mi koji se bavimo ovom problematikom, svi mi u Vladi, ne samo Agencija za reciklažu, nego sva Ministarstva koja na posredan ili neposredan način utiču na ovo, pa mislim i na Ministarstvo privrede, na Ministarstvo finansija, normalno Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, moramo da pomognemo tim mladim entuzijastima. Ta jedna akcija koja je bila kod hotela Jugoslavija je bila odlična.

B92: Ali, da li se radi na izgradnji fabrike za reciklažu?

Petrović: Pre 20 dana u Pančevu imali smo prezentaciju projekta za podizanje fabrike "od boce do boce", koji je uradio Tehnološko metaluški fakultet, u saradnji sa Privrednom komorom i sa Petrohemijom iz Pančeva. Interesovanje bilo veliko sa različitih nivoa, počev od investitora, do generatora, prerađivača, predstavnika lokalne samouprave. Petrohemija ima stručnjake koji znaju šta znači PET, a ima i fabriku u Crepaji, znači ima infrastrukturu gde bi mogla jedna takva fabrika da se postavi.

B92: Koliko bi to koštalo?

Perović: Predračunska vrednost predinvesticione studije, kaže da bi jedna takva fabrika za kapacitet od 5.000 tona godišnje gotovog proizvoda, (znači 7.500 sirovine), koštala oko 6 miliona evra, s tim što bi se fabrika otplatila  za 3,2 godine. To se smatra izuzetno dobro investicijom. Mislim da je prezentacija tog projekta zainteresovala mnoge investitore. U sali je tog dana sedelo 5 investitora iz zemlje, što znači da u našoj zemlji postoje ljudi koji imaju sredstva i koji žele i koji osećaju tu problematiku. Ako je 180 ljudi prisutno na takvoj prezentaciji, to je više nego na bilo kakvom simpozijumu, onda znači da svest raste.

B92: Ljudi cesto ne znaju sta da rade sa otpadom. Gde mogu to da saznaju?

Perović: Mi smo napravili jedan informacioni sistem koji će za dvadesetak dana biti prezentovan u Sava centru. Adresa je www.reciklaza.sr.gov.yu.

Tu će svaki građanin moći sazna informacije sa berze sekundarnih sirovina, i sve ostale informacije, kome može da se javi, koji su to telefoni. Mi smo bukvalno zatrpani pozivima. Nas je jako malo, ima 17 u Agenciji, a problema u Srbiji je jako puno. U 186 opština samo da svratite pa je puno.

B92: Kada je reč o zagadjivanju i neodgovornom bacanju otpada, postoje li adekvatne kazne?

Perović: Naš građanin kada ode u Nemačku, tamo ne sme da svoje ulje iz kola jednostavno ispusti bilo gde, nego mora da ga odnese tamo gde treba da ga odnese. Kada se vraća iz Nemačke, kako je prešao granicu, on ispušta ulje bilo gde, upravo iz razloga što nema kazni. Zakonska regulativa koja sada dolazi, koja mora da bude usklađena sa direktivama EU, zagovaraće princip da zagađivač plaća. Tu se u principu misli na velike zagađivače, ali sigurno i na manje. Grad Beograd je čak doneo jednu uredbu, ne znam da li je gospođa slušala, da svako ko to uradi biće kažnjen. Međutim, mi nemamo dovoljno toliko komunalne inspekcije.

B92: Ni kultura ovde nije na istom nivou kao na Zapadu.

Perović: Obično se kaže nismo dovoljno kulturni, ali ja mislim da je naš narod kulturan. Međutim, da budem iskrena, nismo narodu ni obezbedili uslove da budu kulturni. Da bi neko mogao da se ponaša po pravilima etike, pravilima zaštite zdravlja i životne sredine, morate da mu obezbedite uslove. To pre svega znači da edukujete narod, da ga non-stop informišete šta, gde i na koji način mogu da urade i šta će dobiti od toga, ne samo u materijalnom smislu, nego i u zdravstvenom pre svega. Mislim da smo zadnjih dve i po godine počeli da stvaramo takve uslove, i sada smo, uslovno rečeno, na početku. Puno puta kažemo da će nas Evropska unija naterati na ovo ili ono. Naravno, i to je jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju i to će jako brzo doći, kao jedan od bitnih kriterijuma, ali nas ne treba da natera Evropska unija, mi to moramo da uradimo zbog nas, zbog našeg zdravlja, zaštite životne sredine i svega što nas okružuje.