Na današnji dan, 11. septembar

1524. Rođen francuski pisac Pjer de Ronsar, najznačajniji pesnik renesansne pesničke škole Plejada, koja je izvršila preokret u francuskoj poeziji i utemeljila novi poetski izraz i jezik.

1709. Anglo-holandsko-austrijske trupe pod komandom vojvode od Marlboroa i princa Eugena Savojskog pobedile Francuze u bici kod Malplakea, poslednjoj velikoj bici u Ratu za špansko nasleđe.

1773. Ubijen Šćepan Mali, lažni ruski car Petar III, koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine, od 1767, izmirio plemena, uveo sud, počeo popis stanovništva i imovine i počeo da gradi puteve. Prema predanju, ubio ga sluga, mletačko-turski agent po nalogu skadarskog paše.

1830. Proglašena republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.

1855. Posle 11 meseci opsade, britanske, francuske i
turske trupe zauzele Sevastopolj, najznačajniju rusku bazu u Crnom moru. Time okončana najveća operacija u Krimskom ratu.

1870. Kralj Sardinije Vitorio Emanuele napao Papsku državu u Rimu, a 1871. preselio prestonicu u Rim i uselio se u palatu Kvirinal. Papa se povukao u Vatikan i od tada je njegov suverenitet ograničen samo na vatikanske palate.

1880. Rođen srpski glumac Dobrica Milutinović, prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije ustanovili 1980. nagradu za životno delo u oblasti glume koja je po njemu nazvana Dobričin prsten.

1883. Rođen ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih lidera i organizatora Oktobarske revolucije. Od 1919. do 1926. bio predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan 1936. u Staljinovim čistkama.

1885. Rođen engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji se smatra nosiocem duhovne opozicije viktorijanskim načelima britanskog društva. Njegov roman "Ljubavnik ledi Četrli" skandalizovao puritansko britansko društvo i dugo bio zabranjivan u zemljama engleskog govornog područja.

1917. Rođen filipinski državnik Ferdinand Markos. Jedan od najpopularnijih predsednika Filipina, kada je izabran 1965, zaveo 1972, pre isteka drugog mandata, vanredno stanje i diktaturu u zemlji. Zbačen 1986, umro 1989. u izbeglištvu na Havajima.

1921. Osnovan Jugoslovenski atletski savez.

1922. Liga naroda, uprkos protestima Arapa, potvrdila britanski mandat nad Palestinom.

1962. Britanska pop-grupa Bitls snimila prvi singl "Love Me Do".
1971. Umro ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964. Počeo proces destaljinizacije u Sovjetskom Savezu, a s Josipom Brozom Titom 1955. potpisao Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kojima su normalizovani odnosi SFRJ i SSSR posle perioda Informbiroa.

1973. U Čileu u vojnom udaru ubijen predsednik Čilea Salvador Aljende, prvi levičar-marksista izabran na izborima za šefa države u zapadnoj hemisferi. Vlast, uz podršku SAD, preuzela vojna hunta na čelu sa Augustom Pinočeom, koji je vladao Čileom sledećih 17 godina. Prema zvaničnom saopštenju, Aljende izvršio samoubistvo odbijajući da se preda pučistima.

1979. Tokom posete Moskvi umro angolski državnik i pesnik Agostinjo Neto, prvi predsednik Angole, predvodnik borbe za oslobođenje zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975.

1995. Na hiljade ljudi demonstriralo ulicama Pariza u znak protesta zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku.

1997. Škoti na referendumu prihvatili plan britanske laburističke vlade za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle gotovo 300 godina.

2000. Ruski i američki kosmonauti Jurij Malenčenko i Edvard Lu uspešno okončali šestočasovni izlazak u otvoren kosmos na Međunarodnoj kosmičkoj stanici pošto su spojili dva bloka stanice sa uređajem koji fiksira magnetsko polje Zemlje.

2001. U samoubilačkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu poginulo oko 3.000 ljudi. Zgrada Pentagona znatno oštećena, a dva tornja visine 410 metara u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn srušena. Optuživši Osamu bin Ladena, lidera islamskih ekstremista, koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.

2003. U Švedskoj preminula ministarka inostranih poslova Ana Lind, dan posle teškog ranjavanja nožem u tržnom centru u Stokholmu. Ubica Mijailo Mijailović osuđen 23. marta 2004. na kaznu doživotnog zatvora. Viši sud u Stokholmu preinačio presudu i doneo odluku da je Mijailović mentalno bolestan i da ga treba uputiti na psihijatrijsko lečenje.

2004. U udesu grčkog vojnog helikoptera, nedaleko od Svete gore, poginulo 17 putnika i članova posade, među njima i patrijarh aleksandrijski i sveafrički Petros.