Web vodič: Italija (1. deo)

Opšti podaci

Puno ime države: Italijanska republika

Površina: 301,230 km2

Broj stanovnika: 57.99 miliona

Očekivana dužina života: 75 godina (muškarci), 82 godina (žene) (UN)

Glavni grad: Rim

Narod: Italijani

Jezici: italijanski, francuski, nemački, srpski, hrvatski

Religije: 84% Rimokatolici, 6% Jevreji, Muslimani i Protestanti

Oblik vladavine: republika

Šef države: Predsednik Carlo Azeglio Ciampi

Šef vlade: Premijer Silvio Berlusconi

GDP: US$1.45 triliona

GDP per capita: US$25,100

Inflacija: 2.6%

Glavne privredne grane: turizam, mašinogradnja, tekstilna, hemikalije, prehrambena, motorna vozila, odeća i obuća

Glavni trgovinski partneri: EU (najviše nemačka, Francuska, Velika Britanija, Španija, Holandija), SAD

Članica EU: da

Vremenska zona : GMT/UTC +1 (+2 leti) (centralnoevropsko vreme)

Pozivni broj: 39

Struja: 230V ,50Hz

Vize

Građanima Srbije i Crne Gore potrebna je Šengenska viza za ulazak u Italiju. Građani EU s pasošem ili ličnom kartom u Italiji mogu da ostanu koliko god žele. Ipak, potrebno je da se registruju u questuri (policijskoj stanici) ukoliko nameravaju da se nastane u Italiji i dobiju permesso di soggiorno (dozvolu boravka za određeni period). Građanima mnogih drugih zemalja među kojima su the SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland, Izrael, Švajcarska i Japan nije potrebna viza ako u Italiji nameravaju da provedu do tri meseca kao turisti. Često se dešava da policija ne udari pečat u pasoš tako da se pravilo o boravku do tri meseca može tumačiti relativno fleksibilno. Ako u Italiju ulazite iz razloga koji nije turizam (na primer, da studirate) ili ako planirate da ostanete tamo duže vremena, insistirajte da vam se udari pečat. Bez pečata možete naići na probleme kad budete tražili permesso di soggiorno. Građani zemalja koje nisu članice EU koji žele da studiraju na univerzitetu ili da uče italijanski u školi za jezike moraju da imaju studentsku vizu, koja se dobija u najbližem italijanskom konzulatu ili ambasadi.

Zdravstveni rizici

Besnilo (jedino na području Alpa), Lajšmanijaza (samo na priobalju), Lajmska bolest

Kada otići

U Italiji je najlepše u proleće (april-maj) i u jesen (oktobar-novembar). Tada je su predeli predivni, temperatura je prijatna i nema mnogo gužve. Pokušajte da izbegnete avgust, jer tada najveći broj Italijana odlazi na odmor, i zbog toga su mnoge prodavnice i firme zatvorene.

Događaji

Italijanski kalendar vrvi od religijskih, kulturnih i istorijskih događaja. Pred-božićni karneval se najviše povezuje s Venecijom; povorke tokom Svete nedelje Uskrsa naročito su upečatljive u Tarantu, Kieti i Siciliji; a Firenca se sva pretvori u vatromet na dan Uskrsa. Festivali kojima se slave svetitelji zaštitnici su takođe značajni događaji; na primer Festas di San Nicola u Bariju i San Gennaro u Napulju, Festa di Sant'Antonio u Padovi. Od ostalih događaja najpoznatiji su Trka sveća u mestu Gubbio (maj), konjske povorke na Sardiniji (maj), Regata četiri drevne pomorske republike (koja se po rotirajućem principu održava u Pizi, Veneciji, Amalfiju i Đenovi, i održava se u junu), Il Palio u Sijeni (jul i avgust) i Istorijska regata u Veneciji (septembar).

Cene i troškovi

Valuta: Euro

Snek s nogu: €5-10

Ručak u restoranu: €10-20

Skuplji restoran: €20-30

Deluxe: €30+

Smeštaj:

Youth Hosteli i jeftiniji hoteli: €8-40

Hoteli srednje klase: €40-120

Visoka kategorija: €120-200

Deluxe: €200+

Ako mate tesan budžet, shvatićete da su hrana i spavanje u Italiji skupi. Mudri bekpekeri će uspeti da se uglave u minimum 40 eura dnevno, pod uslovom da odsedaju u hostelima, prave sendviče, izbegavaju nalivanje alkoholom i ne posećuju previše muzeja. Ako nameravate da odsedate u komfornim hotelima, regularno jedete po restoranima i obilazite mnogo muzeja i galerija, računajte na budžet od najmanje 100-150 eura dnevno; ako nameravate da tokom boravka uzmete rent-a-car, slobodno duplirajte ovu cifru. Budite svesni da luksuznih hotela, skupih restorana i radnji od kojih zastaje dah ima više nego što možete da zamislite. Ako lako padate u iskušenje, imajte u vidu šta vas čeka.

Servis u restoranima je uključen u račun, tako da se bakšiš ne očekuje. Ipak, običaj je da se ostavi mala napojnica. U barovima, Italijani obično ostavljaju sitan kusur, ali to u svakom slučaju nije obavezno. Imajte u vidu da su cene u italijanskim barovima i kafeima duple (nekad i trostruke) ako sednete umesto da stojite za šankom. Čašćavanje taksista nije potrebno, ali hotelski portiri obično očekuju neki sitniš.

Atrakcije

Rim

Teško je reći šta najviše oduzima dah u večnom gradu – izobilja Vatikana, večni Forum, fiće koje jurcaju ulicama, milioni mačaka u Koloseumu, bezuspešni pokušaji da se pređe glavna ulica, ili račun za vaše latte.

Obilaženje atrakcija u Rimu je uzbudljivo i zamorno. Odmah ćete shvatiti da nije izgrađen za jedan dan – samo krenite u obilazak hramova, rezidencija, bazilika, crkvi, palata, piazza, parkova, muzeja i fontana. Sve to plus još i Vatikan!

Obala Amalfi

Duga nekih 50 km duž rta od Sorenta do Salerna, Amalfi je jedna od najlepših obala u Evropi. Put krivuda uz stenovitu obalu i iznad azurno plavog mora dok promiču seoca kao sa razglednica.

Asizi (Assisi)

Zidinama opasani Assisi je čudesan, a i uspeo je da ostane mirno utočište uprkos turističkoj histeriji. Najpoznatije crkve su Santa Maria Maggiore i San Pietro.

Gradom dominira Rocca Maggiore, masivno utvrđenje iz 14. veka izgrađeno na obližnjem brdu sa kojeg puca pogled na dolinu. Tu je 1182. rođen Sveti Francis (Franjo), a radovi na bazilici su počeli dve godine nakon njegove smrti 1228. Ovde možete videti freske koje su naslikali Giotto, Cimabue i Martini.

Firenca

Kulturni i istorijski uticaj Firence je neopisiv. Izbliza, međutim, ovaj grad je jedan od najprijatnijih u Italiji. I dalje je zadržao jak utisak malog centra iz perioda kasnog Srednjeg veka koji je toliko mnogo doprineo kulturnom i političkom razvoju Evrope.

U srednjevekovnom centru grada naći ćete sve – tu su Ponte Vecchio, Duomo, Basilica di San Lorenzo i galerija Uffizi.

Milano

Vredni Milanežani vode svoju uzavrelu metropolu efkasno i sa stilom. Milano je ekonomski motor zemlje, sedište italijanske berze i biznisa. To je istovremeno i svetska prestonica dizajna i rival Parizu kao centru mode.

Milano je ogromna metropola, ali većina atrakcija skoncentrisane su u centru grada. Centrom dominira Duomo, fantastična gotska građevina na čijem vrhu stoji Maddonina (naša mala Madonna), zaštitnica Milana. Nedaleko je La Scala, jedna od najčuvenijih opera na svetu.

Napulj

Napulj (Napoli ako živite tamo) je haotičan, zagađen, anarhičan, zaglušujući, raspadnut i prljav. Ali tu ima i dobrog zezanja. Savršeno pozicioniran u zalivu nasuprot tri ostrva, Napulj ima po malo – često i mnogo – od svega. Obratite pažnju na galamu uličnih prodavaca i njihove karakterne fizionomije.

Istorijski centar Napulja čini piazza načičkana crkvama, kao i zgrade neponovljive arhitekture. Osim uobičajene italijanske kvote zamkova, muzeja i palazzija, na samom svom pragu Napulja je i neprocenjivo blago Pompeje i Herkulaneuma.

Siena

Siena je nekada bila živopisan ekonomski centar gde se u 12. veku najviše trgovalo tekstilom, šafranom i vinom. Mnoge zgrade su sagrađene u to doba, u lokalnom gotskom stilu, zbog čega ovaj grad ima karakterističan stil. Prepustite se čarima kafićima opasanog trga Il Campo i impozantne crkve Svetog Dominika.  

Venecija

Venezia, La Serenissima, Kraljica Jadrana, grad kanala i palata...ili kanalizacija zajedno sa šarlatanima i gomilom turista? Venecija ima uvek dvostruku prirodu: voda i kopno, duga istorija i nesigurna budućnost. Kada ovo dragoceno mesto jednom potone, svet će biti siromašniji. Opustite se i bazajte gradom – izgubite se negde među kanalima i osetićete jedno od glavnih zadovoljstava Venecije.

Po neutabanim stazama

Pestum (Paestum)

Južno od Salerna, u njegovoj neposrednoj blizini, nalazi se Paestum, mesto gde su najbolje očuvane relikvije kolonije Magna Graecia. To je enigmatično mesto, sa tri dorska stuba koji dominiraju travnatom dolinom prošaranom cvećem. Tu su i Neptunov hram, forum, bazilika i gradske zidine.

San Điminjano (San Gimignano)

Od nekadašnje 72 kule ostalo je samo 14, ali ovaj predivno očuvan srednjevekovni grad u Toskani još uvek je poznat kao "San Gimignano - grad tornjeva". Tornjeve su gradili lokalni moćnici koji su time dokazivali svoje bogatstvo.

Zupčasti palazzi i visoke kule okružuju nekoliko gradskih trgova, a najviši je Torre Grossa sa 54m. Romanička katedrala, ruševine zidina, freske u crkvama i neverovatan muzej s umetničkim delima Sijenske i Firentinske škole predstavljaju šlag šarma ovog grada.

Sardinija

Sardinija ima fascinantne srednjevekovne delove i predivne plaže. Tu su i prelepa i relativno neiskvarena obala Costa Verde, i plaže i pećine oko turističke enklave Alghero, treking i tradicionalna kultura pokrajine Nuoro.

Sardiniju su napadali i kolonizovali Grci, Feničani, Rimljani, Đenovljani i Španci. Uprkos ovim pustošenjima, lokalci (poznati kao Sardi) uspeli su da zadrže sopstveni identitet i jedinstvenost.

Sicilija

Ostrvo Sicilija je mesto kontrasta, od veličanstvene prestonice Palerma, do grčkih ruševina u Sirakuzi i pogibeljne planine Etna. Tu su i turistički Lipari, džet-set mesto Panarea i spektakularni Stromboli.

Sicilija je i značajna strateška tačka Mediterana. Kao najveće ostrvo u tom moru, Sicilija je oduvek privlačila horde napadača i kolonizatora, koji su za sobom ostavljali istorijske tragove kao što su grčki hramovi, rimske ruševine, normanske crkve i zamkove, i arapske i vizantijske hramove.

Ostrva Tremiti

Sa poluostrva Gargano u Apuliji možete da uzmete brod do tri glavna ostrva grupe Tremiti: San Domino, San Nicola i Capraia. Ostrva su relativno nerazvijena i gotovo netaknuta, i predstavljaju sjajnu opciju za beg od tempa modernog života. San Domino ima peščane plaže, sa tihim uvalama, stenovitim bazenima i pećinama.

Na ostrvu San Nicola nalazi se crkva Santa Maria, koju su u 11. veku osnovali benediktanski monasi, i u njoj možete videti crnu Madonu, podni mozaik iz 11. veka i vizantijsko raspeće.

Kultura

Poznata pod imenom 'živa umetnička galerija', Italija vrvi od kulture, više nego što možete da zamislite. U suštini, svemu što se može naslikati, odigrati, pojesti, otpevati, izvajati i napisati, Italijani su dali svoj doprinos, i to do vrhunca. Kada je reč o kulturi, svet ima čemu da zahvali Italijanima.

Pisci od Vergilija, Ovidija, Horacija i Cicerona do Dantea, Petrarke, Bokaća, Fićina, Mirandole i Vazarija – svi oni potiču iz Italije. Moderna italijanska umetnost potiče iz 13. i 14. veka, i mahom je nastala od latinskog nasleđa, mnogih dijalekata ove zemlje i dela Dantea, Petrarce i Boccaccia koji su pisali na Firentinskom dijalektu.

Mnoge italijanske regionalne kuhinje i dalje su zadržale svoje lokalne karakteristike, ali su i podlegle pan-italijanskoj fuziji kojom je stvorena svetski čuvena kuhinja. Italijanski kulinarski stilovi prilično variraju, od bogatih i kremastih jela koja se spremaju na severu do ljutih i začinjenih specijaliteta na jugu. U severnoj oblasti Emilia-Romagna nastala su neka od najpoznatijih jela - spaghetti bolognese, lasagne i tortellini – a tu se proizvode i najbolje prosciutto i mortadella. Liguria je oblast gde je nastao pesto. Spektakularna jela od povrća i paste isto su toliko sveprisutna kao i rižoto od žabljih bataka i stek od magarećeg mesa. Sicilija je poznata po desertima kao što su cassata, cannoli, zabaglione, granita i marcipan, a Sardinija po punjenim prasićima. Kafa, pivo i vino su naravno sjajni u čitavoj zemlji.

Film nikada ne bi bio ono je danas da nije bilo italijanskih glumaca Marcella Mastroiannija, Anne Magnani, Gine Lollobrigide, Sophie Loren ili režisera Luchina Viscontija, Roberta Rossellinija, Frederica Fellinija, Michelangela Antonionija i Bernarda Bertoluccija.

Italijani ni u muzici nisu bili amateri; izmislili su i klavir i današnji sistem nota. Monteverdi, Vivaldi, Scarlatti, Verdi, Puccini, Bellini i Rossini – svi su Italijani.

Okruženje

Odmah prepoznatljiva italijanska čizma okružena je Jadranskim, Jonskim, Ligurijskim i Tirenskim morem, i svi su deo Mediteranskog mora. Ostrva Elba, Sardinija, Iskija, Kapri, i Sicilija leže duž obale. Planine su sveprisutne u italijanskoj topografiji, a najviše u graničnom delu od Đenove na zapadu do Trsta na istoku. Kičmu Italije čine Apenini, koji se prostiru od Đenove do krajnjeg juga, Kalabrije i Sicilije. Oko reke Po na severoistoku zemlje formirana je najveća nizija u Italiji, koja je istovremeno najgušće nastanjena i najviše industrijalizovana. Vulkanska aktivnost je očigledna – u zemlji postoje tri aktivna vulkana - Stromboli kod Aeolianskih ostrva, Vezuv kod Napulja i Etna na Siciliji, a i zemljotresi nisu retki, a naročito su bili razorni 1908. i 1980. Italija obiluje lepotom, ali nažalost i zagađenjem, naročito u velikim gradovima i duž obale.

Pre oko 100 miliona godina, tropsko more pod imenom Tethys prekrivalo je oblast koju sada zauzima Apeninsko poluostrvo. Okean je počeo postepeno da se povlači i tu su ostale različite naslage, među kojima krečnjak, dolomit i peščar, kao i veliki koralni sprud na severoistoku od kojeg je kasnije nastao planinski venac Dolomiti. I mada je ranijom vulkanskom aktivnosti već stvorena srž Alpskog venca i drugih planina koje se prostiru ka jugu, ključan trenutak se desio pre oko 40 miliona godina kada su se sudarile afrička i evropska kontinentalna ploča. Zbog sudara su se ivice ploča i deo basena Tethysa savile i podigle, čime je počelo formiranje Alpskog i Apeninskog lanca. Alpi su se izdigli relativno brzo, i u početku su formirali arhipelag tropskih ostrva u moru Tethys. Oba lanca su doživela značajnu eroziju, što je rezultiralo stvaranjem ogromnih naslaga peska, šljunka i gline u njihovom podnožju što je bio početak razvoja niskih oblasti. Pre negde oko dva miliona godina, proces formiranja tog područja kombinovanim pomeranjem kontinentalnih ploča i erozijom završen je i italijansko poluostrvo je dobilo današnju formu.

Italijanska flora je u glavnom mediteranska i dominiraju dve glavne vrste zimzelenog drveća, ilex (ili zimzeleni hrast) i bor. Italijanska priroda bogata je maslinjacima, a masline su najrazličitijih oblika i veličine.

Veliki deo zemlje prekriva macchia (gusto žbunje), što je velika porodica biljaka visokih od dva do šest metara. Bilje kao što je lavanda, ruzmarin i timijan su tipični predstavnici gustog žbunja. Česte su i orhideje, gladiole i irisi.

Nekoliko milenijuma ljudske eksploatacije, uporedo sa omiljenim hobijem lokalaca, lovom, dovelo je do nestanka mnogih životinjskih vrsta koje su nekada bile endemske u Italiji. Uz dosta sreće tu i tamo spazićete mrkog medveda ili risa, a područje Alpa i dalje je stanište vukova, mrmota, divokoza i srndaća. Muflon (divlja ovca) i divlje svinje i mačke mogu se sresti na Sardiniji. Na nišanu lovaca često se nađu sokoli, jastrebi i zlatni orlovi.

Klima u Italiji se prilično razlikuje na jugu i na severu, kao i u nizijama i na planinama. Zime su duge i oštre u Alpima, a sneg pada već od sredine Septembra. Na severu su zime dosta hladne a leta vrela, dok je na jugu klima umerenija. Široko, vreo i vlažan afrički vetar koji duva južno od Rima, uzrok je često vrelim letima.

Italija je u administrativne svrhe podeljena na 20 regioni (regiona), koji manje više odgovaraju nekadašnjim istorijskim oblastima. Regioni su podeljeni na province (pokrajine), a one na gradske comuni (odbori). Pet regiona (Sicilija, Sardinija, Trentino-Alto Adiđe, Friuli-Venecija Đulija i Valle d'Aosta) su poluautonomni ili autonomni, i ustavom su im data specijalna ovlašćenja. Njihove regionalne skupštine imaju sličnu ulogu kao i parlamenti i imaju široka ekonomska i administrativna ovlašćenja. Ipak, preostali regioni predstavljaju najslabiji element italijanske političke hijerarhije. Svakim od njih upravlja giunta regionale (regionalna vlada), a svake četiri godine se održavaju izbori za consiglio regionale (regionalnu skupštinu). Ti parlamenti su stvoreni tek 1970, a regionalne vlade, koje nemaju poreska ovlašćenja, samo su nešto više od administrativne veze sa centralnom državom i lokalnom vlasti. Novac dobijaju od države i imaju vrlo ograničena zakonodavna ovlašćenja. Regioni, s jedva primetnim uspehom, pokušavaju da se izbore za veća ovlašćenja i autonomiju od centralne vlasti.

Kako stići

Za put od evropskih zemalja do Italije, najjeftiniji je autobuski transport, ali on je i najzamorniji. S druge strane, diskontne cene železnice su često konkurentne, a dobra varijanta su često i jeftini letovi.

Ako dolazite izvan Evrope, najjednostavnije je da dođete avionom, iako to uvek možete učiniti i brodom.

Letova do Italije ima bezbroj a cene su konkurentne.

Ako niste u stisci s vremenom, uzmite voz – to je odličan način da iz Evrope uđete u Italiju.

Autobusa koji voze do Italije ima bezbroj, ali oni nikako ne mogu da se porede sa komforom koji pruža voz.

Feriboti povezuju Siciliju sa Napuljom, a do Sardinije možete doći iz Đenove, Livorna i Napulja.

Feribotom u Italiju možete stići iz Grčke, Turske, Tunisa, Malte, Albanije, Hrvatske i Španije.

Kako putovati po Italiji

Imajući u vodu sjajnu mrežu relativno jeftinih autobusa i železnice, obe varijante su odličan i ne mnogo stresan način da se obiđe zemlja – kao i da se putuje na način na koji to čine Italijani. Autobus je manje skup od voza, ali kako postoji veliki broj operatera, može se desiti da morate da presedate. Sopstveni prevoz će vam omogućiti najveću slobodu i fleksibilnost, iako su i benzin i putarine za autostradu (autoput) prilično skupi. Domaći avio saobraćaj može da bude skup i vredi jedino ako ste kratki s vremenom.

Autobusi su brzi i pouzdani, bilo da šparatju lokalnim putevima između malih sela ili zuje po autostradi između velikih gradova. Za razliku od vozova, oni pokrivaju i najmanja sela.

Ako želite da obiđete i najzabačenije delove Italije, rent-a-car je odličan način da prođete neutabanim stazama. Putevi su po čitavoj zemlji dobri, a mreža autoputeva je odlična iako ćete morati da se izduškate za putarine.