Stan na kredit – šansa i rizik

Sve više ljudi odlučuje se da kupi stan na kredit, ali to prate brojni dodatni troškovi i rizici. Praksa pokazuje da, osim  za učešće i depozit, treba imati dosta novca i za prve, propratne troškove. Istovremeno, treba imati i dosta volje i sreće da se nađe stan koji se može priuštiti. Onaj ko odluči da kupi stan počinje prelistavanjem novina i čitanjem oglasa.

Gorica Nešović odlučila je da stan kupi na kredit i to nakon višegodišnjeg podstanarstva. Međutim, od odluke do ulaska u svoj stan dug je put: „Kada nađeš stan koji možeš da platiš, onda on obično nije uknjižen, odnosno uknjižen je delimično ili je predao za uknjiženje, pa sada čeka. Onda neko dođe sa kešom, koga ne interesuje da li je stan uknjižen, pa  kupi stan i ti onda ideš sve ispočetka. To je jako stresno. Onda odeš u opštinu, gde piše ’Radimo utorkom od 12 do 14’. A šta radite ostalim danima?“

Uknjiženje stana jedna je od osnovnih problema na koje nailaze potencijalni kupci jer veliki broj stanova  u Beogradu, ali i u unutrašnjosti, nije uknjižen. A upravo za one koji kupuju stan na kredit to je prioritet. Zašto je to tako objašnjava advokat specijalizovan za nekretnine Daniela Ćeranić: „Bitno je da stanovi budu uknjiženi jer banke traže od dokumantacije najviše to da je stan uknjižen, jer jedan od osnovnih dokumata koji se prilaže je vlasnički list , izvod iz katastra, upravo da bi mogla da se stavi hipoteka, odnosno da se uknjiži založno pravo banke, kao vid tereta i obezbeđenja banke za svoja potraživanja.“

Usput još do 10.000 + 7.300

Ukoliko se nađe stan koji je uknjižen, rešen je deo problema jer preostaje da se plate svi propratni troškovi. Tako, na primeru stana od  50.000 evra, dodatni troškovi iznose 5.850 do 7.300 evra: pet odsto za porez na prenos apsolutnih prava za stari stan (2.500 evra) ili osam odsto PDV-a za novi stan (4.000 evra); zatim, tri odsto agenciji-posredniku (1.500 evra) i dva odsto Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (1.000 evra).

Tu je 100 do 150 evra za izlazak agencije za procenu stana, 500 evra taksa za hipotekarno uknjiženje, do 250 evra taksa za overu ugovora. Sve to ukupno iznosi od 5.850 do 7.300 evra. Na ovu sumu, međutim, treba dodati učešće ili depozit od 20 odsto, a to u našem primeru iznosi još 10.000 evra. I, naravo, otplaćivati mesečne rate za kredit.

Kupovinu stana na kredit Gorica Nešović obrazlaže na sledeći način: „Meni će rata biti 30 evra veća nego što sada plaćam kiriju, što je dolično, ali treba uopšte da dođem u tu situaciju, da jednog dana uđem u stan. Ja se sada ježim, a drugarica mi kaže ’Ti nisi normalna, plaćaš dva stana kroz kamate’. Ja joj odgovoram ’Neka’, ali od ta dva jedna će biti moj, a ovako ništa nije moje.“

Iako je bilo najavljeno da će rad Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita

olakšati uzimanje kredita, ispostavilo se da su  samo povećali troškove, jer to osiguranje umesto banaka plaćaju sada sami građani.

Sutra čitajte o tome kakve su šanse da ovi i svi drugi troškovi u dogledno vreme budu smanjeni i koje su procene o visini kamatnih stopa na sajtu B92.