Sada BIA u centru pažnje

U saopštenju Tužilaštva se navodi da će u daljem pretkrivičnom postupku biti obavljeni informativni razgovori sa osobama pomenutim u emisiji "Insajder" TV B92.

Tužilaštvo navodi i da će javnost o svemu biti obaveštena.

A BIA demantuje

BIA demantuje navode Vladimira Popovića da je direktor BIA Rade Bulatović arhivu agencije odneo stranoj obaveštajnoj službi. BIA je negirala i da je Bulatović izjavio da je to uradio neko od njegovih prethodnika.

U saopštenju BIA ističe se da "nove neistinite izjave Bebe Popovića predstavljaju nastavak kampanje čiji je cilj da se diskredituje BIA kao važna državna institucija". BIA demantuje optužbe i da je Bulatović predao izveštaj Agencije za 2003. godinu stranoj obaveštajnoj službi. Takođe se demantuje da su "pojedini službenici BIA pokušali da stupe u kontakt sa predstavnicima vlasti kako bi pružili dokaze da je direktor BIA predao poverljiva dokumenta stranoj službi".

"Odgovorno tvrdimo da su u pitanju neistine na osnovu kojih je isfabrikovana medijska kampanja protiv BIA, sa ciljem da se ruinira rad i umanji nesumnjiv značaj rezultata rada Agencije. Tražimo od pravosudnih organa da odmah reaguju i ovaj takozvani slučaj što pre privedu kraju", zaključuje se u saopštenju BIA.

Prelević: Obaveštajna saradnja uobičajena

Bivši savetnik ministra unutrašnjih poslova za pitanja reforme policije i međunarodne saradnje Božo Prelević izjavio je da predavanje informacija inostranim obaveštajnim službama nije krivično delo ako je ostvareno u okviru uobičajene međunarodne obaveštajne saradnje.

Povodom tvrdnji bivšeg šefa Biroa Vlade Srbije za informisanje Vladimira Popovića da je šef BIA-e Rade Bulatović dao informacije američkoj obaveštajnoj službi, Prelević je rekao da treba ispitati da li je reč o špijunaži ili obaveštajnoj saradnji. "Treba utvrditi da li je za tako nešto postojala saglasnost Vlade. Sve obaveštajne službe sveta imaju neku vrstu saradnje i razmene podataka. Mi smo nekada korisnik, a nekada smo i davalac informacija", rekao je Prelavić.

"Znam da su do polovine 2002. određeni podaci dati, i da je to obavljeno na zvaničnom nivou, uz znanje ministra i Ambasade SAD, ali je to rađeno i s drugim službama", rekao je Prelević.

Šutanovac: Da ako…

Član Odbora Skupštine Srbije za bezbednost Dragan Šutanovac kaže da šef BIA na osnovu protokola o saradnji može dati informacije nekoj stranoj službi ako se tim činom ne ugrožava bezbednost države.

U javnosti je posle navoda Vladimira Popovića u "Insajderu" otvoreno mnogo pitanja o iznošenju arhiva DB-a iz zemlje, o tome ko je to radio i zašto, da li su Popovićevi navodi tačni i ko bi i da li bi zbog toga trebalo da odgovara.

Perišić tuži Acu Tomića

Perišiæ na sudu (FoNet)

A u drugom razvoju "špijunske afere", bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić podneo je krivičnu prijavu protiv bivšeg načelnika Službe bezbednosti Vojske Jugoslavije Aca Tomića zbog zloupotrebe službenog položaja.

Kako se navodi u saopštenju advokatske kancelarije Batić, koja zastupa Perišića, krivična prijava podneta Drugom opštinskom tužilaštvu u Beogradu, odnosi se i na hapšenje Perišića, na neovlašćeno prisluškivanje i fotografisanje.

Perišić, bivši potpredsednik Vlade Srbije, 14. marta 2002. uhapšen je u motelu "Šarić" sa službenikom američke ambasade Džonom Dejvidom Nejborom. Vojno pravosuđe optužilo je Perišića za špijunažu u korist SAD.

U saopštenju advokata Vladana Batića navodi se da je Tomić, kao načelnik vojne obaveštajne službe, "neovlašćeno organizovao praćenje, snimanje, fotografisanje i hapšenje" Momčila Perišića. Prema njegovoj oceni, "pojedini vojni organi, imali su za zadatak 'friziranje' događaja i dokaza u cilju stvaranja štetne pravne konstrukcije protiv Perišića".

U saopštenju se dodaje i da je Tomić svojim postupcima "smišljeno išao na diskreditaciju i diskvalifikaciju" Momčila Perišića kao političkog neprijatelja i na "stvaranje afere u kojoj je naneta ogromna šteta ne samo Perišiću, već i Vladi Srbije, u kojoj je bio potpredsednik".

Perišić je kao svedoke u prijavi predložio srpskog premijera Vojislava Koštunicu, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića i bivšeg vrhovnog vojnog tužioca Nikolu Petkovića.