Kako umanjiti siromaštvo

Oko 800.000 ljudi u Srbiji trenutno živi ispod granice siromaštva, s manje od 4.970 dinara mesečno po članu domaćinstva. Da bi taj broj za pet godina bio smanjen na 400.000, potrebno je da godišnji privredni rast bude četiri do pet odsto i da bude zasnovan na otvaranju novih preduzeća, uz porast zaposlenosti.

Primena strategije je zvanično počela u utorak u siromašnoj banatskoj opštini Plandište, u Vojvodini. Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji i Crnoj Gori Karolin Junger najavila je finansijsku podršku do 500 miliona dolara projektima koji su u skladu sa Strategijom i Sporazumu sa EU o stabilizaciji i asocijaciji, a reč je o zajmovima i investicionim projektima.

Prema njenim rečima, najbitnije je da dođe do smanjenja broja zaposelnih u javnom sektoru radi podsticanja razvoja privatnog sektora i zaštite ugroženog stanovništva. "Izvanredan podatak je da je 65 odsto onih koji su 2002. smatrani siromašnima uspelo već sledeće godine da izađe iz te kategorije. To je rezultat ekonomskog rasta, međutim, u isto vreme neki drugi ljudi su skliznuli u siromaštvo, a svesni smo i da mnogi nisu uključeni u to istraživanje"

Svi znamo, ali...

Da je siromaštvo jedan od najvećih problema u Srbiji svima je jasno. Vlada već dve godine ima usvojenu strategiju za borbu protiv siromaštva, ali njen potpredsednik, Miroljub Labus priznaje da do sada nije mnogo učinjeno na rešavanju tog problema.

Preživeti mesec dana sa manje od 5 hiljada dinara. To je izazov sa kojim se suočava svaki deseti građanin Srbije. Prema tom statističkom podatku, naša zemlja je, zajedno sa Albanijom i Bosnom i Hercegovinom, vodeća u Evropi. U jednom od najsiromašnijih mesta u Srbiji, banatskom mestu Plandištu, raspravljalo se o načinima da se takvo stanje promeni.

Vlada Srbije nada se da će uz pomoć fondova Evropske Unije i kredita Svetske banke uspeti da do 2010. u prepolovi broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Stručnjaci Svetske banke tvrde da Srbija može da se izbori sa tim problemom samo ako privredni rast bude iznad 4 odsto godišnje. Oni su napravili istraživanje po kome je veliki broj onih koji su u na početku tranzicije bili siromašni uspeo da se izvuče.

Otvarajući konferenciju, Labus je rekao da se Strategija zasniva na razvoju privrede, otvaranju novih radnih mesta, sprečavanju povećanja broja siromašnih i socijalnoj zaštiti ugroženih.

I pored nekih procena da će u restrukturiranju osam velikih javnih preduzeća bez posla ostati od 20. do 50.000 ljudi, Labus je procenio da će taj broj biti oko 13.000 ljudi, što je oko 10 odsto ukupnog broja zaposlenih u tim kompanijama. On je rekao da nijedan radnik iz tih preduzeća neće otići pod prinudnom i da će svakom biti ponuđen socijalni program i mogućnost da se ponovo zaposle.

Labus je naglasio da se bez izgradnji novih fabrika ne može povećati zaposlenost u Srbiji. "Stranim kompanijama je mnogo lakše da privatizuju već postojeće fabrike, nego da sagrade nove", kazao je on i dodao da je to zbog toga što lokalne samouprave imaju komplikovane i dugotrajne procedure za dobijanje građevinskih dozvola. Prema rečima Labusa, to potvrđuje i primer što je američka kompanije "Koka kola" kupila fabriku vode "Vlasinska rosa" i namera nemačke firme "Knauf" da kupi fabriku "Vunizol".

Inače strategiju za suzbijanje siromaštva usvojila je još Vlada Zorana Đinđića, u februaru 2003, mesec dana pre nego što je na premijera izvršen atentat. Potpredsednik Vlade Srbije, Miroljub Labus priznaje da ni Vlada Zorana Živkovića, ni sadašnji kabinet,  nisu učinili mnogo da se ciljevi tog dokumenta ostvare.