Jovanović nastavio svedočenje

Jovanović je izjavio da Srbija i Jugoslavija nisu počinile agresiju na Bosnu i Hercegovinu, a da je Slobodan Milošević, tada predsednik Jugoslavije, svoj ograničen uticaj na vođstvo bosanskih Srba upotrebljavao u cilju postizanja mira.

Jovanović, bivši šef jugoslovenske diplomatije, je rekao da su Milošević i zvanični Beograd javno osuđivali granantiranje Sarajeva i zahtevali od vlasti Republike Srpske da napade obustave, a isto je učinjeno i po prijemu saznanja o postojanju logora za nesrbe u RS. "Mi smo za postojanje logora saznali preko stranih medija i kritikovali smo vlasti RS. Oni su nam oni rekli da to nisu koncetracioni logori, već sabirni centri za zarobljenike, ali smo mi svejedno tražili da ih raspuste. Bilo je nekih zloupotreba, ali za njih izgleda nisu znale ni vlasti RS", rekao je Jovanović.

Jovanović je rekao i da su snage bosanskih Srba od početka bile potpuno nezavisne od JNA i Srbije, a da je njihov zapovednik Ratko Mladić nastupao samostalno i kao dokaz za to naveo da je Milošević bio ogorčen, iznenađen i besan zbog nekih akcija VRS, kao što je ona u Srebrenici 1993.

Na pitanje Miloševića zašto je Beograd podržavao bosanske Srbe, Jovanović je odgovorio da je Srbija podržavala pravo na slobodu, konstitutivnost i ravnopravnost srpskog naroda u BiH. "Kad je to obezbeđeno Kutiljerovim planom u martu 1992, Srbija je prihvatila nezavisnu BiH organizovanu po kantonima i to je najbolji dokaz da nije podržavala bosanske Srbe zbog teritorijalnih pretenzija", predočio je on.

Jovanović je rekao da je preuranjeno međunarodno priznanje secesionističkih republika 1991-92. podstaklo rat u bivšoj Jugoslaviji. Jovanović je tvrdio da su zemlje Evropske zajednice, a zatim i SAD, priznale Hrvatsku, Sloveniju i, na kraju, i BiH, na insistiranje Nemačke, Austrije i Vatikana.

Milošević je iz knjige ruske istoričarke Jelene Guskove opširno citirao naknadne izjave zapadnih posrednika, poput lorda Pitera Karingtona i tadašnjeg američkog držvnog sekretara Džejmsa Bejkera, o štetnosti i preuranjenosti priznanja secesionističkih republika kao nezavisnih država. Svedok je potvrdio ispravnost tih zaključaka, kao i sličnih navoda iz memoara bivšeg šefa francuske dilomatije Ibera Vedrina. Sudije su, međutim, odbile da te knjige uvrste među dokaze odbrane, preporučivši Miloševiću da autore i zvaničnike koje su oni citirali dovede kao svedoke.

Zaštita depeša SCG

Na kraju današnjeg zasedanja, iza zatvorenih vrata je vođena rasprava o zahtevu Srbije i Crne Gore za zaštitu diplomatskih depeša koje tužilac Džefri Najs namerava da koristi da pri unakrsnom ispitivanju Jovanovića. Zahtev je sudskom veću obrazložio prvi sekretar Ambasade SCG u Hagu Saša Obradović.

Na koji će način poverljivost tih državnih dokumenata biti zaštićena, sudije će saopštiti u sredu.