Tadić završio posetu Kosovu

Tadić je na kraju posete održao konferenciju za novinare u Kosovskoj Mitrovici i rekao da su praktične posledice njegove posete pokretanje pitanja privatizacije na Kosovu, zahtev UNMIK-u da postavi bezbednosne punktove na mestima gde se Srbi ne osećaju bezbedno i nastavak razgovora o snabdevanje enklava električnom energijom.

"Nije moguće da jedan deo Evrope postane, osim geografskog, i deo političkog kontinenta, dakle Evropske unije, a da  neki ljudi u tom delu Evrope imaju takve uslove za život, koji su stvarno ispod svakog, ispod svakog minimuma.“

Tadić je rekao da Srbija nastavlja da radi na pitanjima decentralizacije, da su u školstvu i zdravstvu na Kosovu postignuti rezultati, ali da problem ostaju lokalna bezbednost i sudstvo.

Tadić je rekao da je njegova poseta bila poseta visokog rizika, posebno za Srbe, a da je od UNMIK-a i KFOR-a tražio pojačanje bezbednosti za srpske enklave posle njegovog odlaska, za B92 javlja Peđa Obradović.

Dve strane

Adem Demaæi

Poseta Borisa Tadića Kosovu, prva poseta nekog predsednika Srbije od 1999. godine, izazvala je različite reakcije.

Predstavnici kosovskih institucija ocenili su Tadićeve izjave, tokom boravka u pokrajini, kao "politički marketing", uz konstataciju da Kosovo nikada neće biti deo Srbije. Bivši kosovski političar, Adem Demaći, sa druge strane, kaže za B92 da je Tadićeva poseta Kosovu Albance probudila iz sna, jer je, prema Rezoluciji 1244, Kosovo i dalje deo Srbije. „Mnogi Albanci nisu verovali nama koji kažemo da je ova vlast samo prividna, samo formalna, a da Rugova i drugi samo varaju ovaj narod. Ovaj dolazak je od velike koristi, jer veliki deo ljudi se tek sad probudio iz sna. Sad je potpuno jasno da je UNMIK partner sa Srbijom, to su partneri, a objekt ove politike je Kosovo“, kaže Demaći.

Predsednik Koordinacionog tela za Kosovo Nebojša Čović ocenjuje da je Tadićeva poseta Kosovu otvorila mogućnosti za novi pristup rešavanju problema u Pokrajini. „Međunarodna zajednica može da proceni koliki je nivo bezbednosti, posle napada na kolone, jajarenja po kolonama, kamenovanja kolona u kojima se nalazio predsednik Srbije. Mislim da su Tadićeve poruke vrlo dobre, vrlo pozitivne i otvaraju mogućnost za nešto drugačiji pristup koji moramo zajedno da postignemo, kada je Kosovo i Metohija u pitanju“, smatra Čović.

"Poseta je dobra, Tadić je imao dobar nastup, s dobrim porukama koje otvaraju mogućnosti za novi pristup, a sada je neophodno da se okupimo oko novog jedinstvenog pristupa u vezi s Kosovom", rekao je Čović.

Vanredni sastanak

Šef UMNIK-a ocenio je da je Kosovo posetom predsednika Srbije Borisa Tadića dokazalo da ima umereno, demokratsko i otvoreno drtuštvo.

Jesen-Petersen je predstavnike kosovskih institucija i lidere kosovskih opozicionih stranaka u odvojenim susretima upoznao o dvodnevnoj poseti Kosovu predsednika Srbije Borisa Tadića. "Zadovoljan sam i o poseti ću izvestiti Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija", kazao je Jesen-Petersen novinarima i ocenio da je izveštavanje albanskih medija o dvodnevnoj poseti Tadića Kosovu bilo dobro.

Albanski rukovodioci su, posle susreta sa šefom UNMIK-a, različito komentarisali Tadićevu posetu. Predsednik Kosova Ibrahim Rugova je izjavio novinarima da će Kosovo "biti nezavisno" i pozvao je SAD i EU da mu što pre priznaju nezavisnost.

Predsednik Skupštine Kosova Nedžad Daci je ocenio da je, gledano sa političkog aspekta, dobro što je "jedan predsednik posetio drugu susednu državu" ali i dodao da sadržaj poruka srpskog predsednika ne pomaže srpskoj manjini na Kosovu. Daci je istakao da je status Kosova pitanje "Kosova i međunarodne zajednice". Predsednik kosovskog parlamenta je zatražio od Jesen-Petersena da u Savetu bezbednosti izvesti i o izjavama predsednika Srbije tokom posete Kosovu.

Lider vodeće albanske opozicione stranke Demokratske partije Kosova Hašim Tači ocenio je da poseta Tadića ne može da ima posledice na procese na Kosovu. Prema njegovim rečima, poseta je mogla doneti više poruka razumevanja i međuetničke tolerancije na Kosovu.

Solana: Bilo dobrih znakova

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je u Briselu da je poseta Borisa Tadića Kosovu bila "dobar početak za pokretanje pregovora Beograda i Prištine". 

Visoki predstavnik EU je, takođe, primetio da bi on "više voleo" da se Tadić na Kosovu sastao i sa liderima političkih partija i administracije u Prištini. "Uprkos tome, mislim da cela poseta uopšte nije bila neuspeh. Bilo je dobrih znakova tokom Tadićeve posete Kosovu. Kao što znate, ja sam uvek činio sve što mogu da se uspostave kontakti vođstva u Beogradu i Prištini", naglasio je Solana, odgovarajući na pitanje novinara kako gleda na to što je Tadić "odbio da se sastane s liderima kosovskih Albanaca" i što Albanci, kako je rekao novinar, to komentarišu kao provokaciju.

Montgomeri: 2005. kritična

Vilijem Montgomeri kaže da, kao ambasador Sjedinjenih Američkih Država, nije uspeo da ubedi međunarodnu zajednicu da Beogradu direktnije uključi u razgovore o budućnosti Kosova, čemu je doprineo i neadekvatan nastup zvaničnika u Srbiji.

Bivši američki ambasador u SCG rekao je za B92 da je 2005. godina kritična za sudbinu pokrajine i regiona u celini: "Vaš predsednik je u pravu što je zabrinut. Pitanje je kako će cela situacija biti razrešena. Ovo je kritična godina za taj proces i veoma se brinem da li će međunarodna zajednica imati mudrosti da nađe rešenje koje će doprineti uspostavljanju stabilnosti u celom regionu."

Komentarišući posetu Borisa Tadića Kosovu Montgomeri primećuje da nerešeno stanje na Kosovu podstiče nacionalizam u Srbiji. "Kako se međunarodna zajednica, korak po korak, kreće ka definisanju konačnog statusa za Kosovo, to tera umerene političare u Srbiji da daju ekstremnije izjave. To smo videli prilikom posete predsednika Tadića Kosovu. On je nateran da se tako ponaša zbog situacije na terenu", ocenjuje Montgomeri.

Server: Prihvatljiv pritisak

Analitičar Instituta za mir Danijel Server rekao je da je dobro što je predsednik Srbije posetio Kosovo. "Voleo bih da se Tadić sreo s predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, a bilo bi adekvatno da se sastao i s premijerom Ramušem Haradinajem", rekao je Server.

Server sumnja da će Tadićeva poseta doneti trenutne rezultate u smislu poboljšanja položaja nealbanaca na Kosovu. "Suština je da se Kosovo kreće napred i da mora da korektno tretira manjine. Mislim da pritisak iz Srbije nije najvažniji činilac u procesima na Kosovu, ali je taj pritisak prihvatljiv i nema ničeg lošeg da Srbija traži korektan tretman Srba na Kosovu", rekao je on, javlja Beta.

"Ima mnogo stvari koje treba rešiti, a nadam se da će o pitanjima kao što su bezbednost, sudbina nestalih, dokumentacija i drugim u budućnosti biti direktnih razgovora Beograda i Prištine. Konačan status Kosova će biti utvrđen u procesu koji još nije ni počeo. Formalno sam saglasan s tim da je Kosovo deo Srbije i Crne Gore, sa suverenitetom utvrđenim rezolucijom 1244, ali vidim i potrebu donošenja odluke o statusu Kosova koja može ali i ne mora da očuva taj suverenitet", rekao je Server.

Majko: Kosovo izgubljen slučaj

Pandeli Majko i tadašnji premijer Kosova Bajram Redžepi 2002. (FoNet)

Komenatrišući posetu Borisa Tadića Kosovu, ministar odbrane Albanije, Pandelji Majko, kaže da je Kosovo izgubljen slučaj za Srbiju. On smatra da stabilnost Balkana ne bi bila ugrožena ako bi Kosovo steklo nezavisnost.

Majko, osvrćući se na Tadićevu izjavu da je, za njega, nezavisno Kosovo neprihvatljivo, kaže da se sudbina Kosova sada određuje u Prištini, a ne u Beogradu. Majko smatra da je budućnost Kosova, kao i čitavog regiona, u Evropskoj uniji. Tadić je, međutim, na svojoj poslednjoj konferenciji za novinare, pred povratak u Beograd, izjavio da ovakvo Kosovo ne može u Uniju.

Rim ne podržava ni nezavisnost Kosova ni povratak unazad

Italijanska vlada smatra da bi nezavisnost Kosova izazvala "veliku destabilizaciju" regiona, ali istovremeno se protivi povratku unazad, izjavio je portparol vlade Paskal Teračiano.

"Stav Italije je da, pre razmatraznja problema statusa, treba regulisati pitanje kvaliteta standarda. Ostaje veliki broj problema koji još nisu rešeni... Nezavisnost Kosova bi sada bila veoma destabilizirajuća za region", rekao je Teračiano.

Italija "ne prihvata ni povratak unazad, kada Kosovo nije imalo nikakvu autonomiju", dodao je Taračiano, nedelju dana pred posetu šefa italijanske diplomatije Đanfranka Finija SCG, Makedoniji i BIH.

Prema Teračianovim rečima, Rim smatra da definitivno rešenje za status Kosova treba da bude "kompromis između ova dva ekstrema, sa perspektivom evroatlantske integracije".

"Delo": Stereotip

Ljubljansko "Delo" piše da Srbija nema jasnu političku strategiju za Kosovo. Taj nedostatak strategije nadoknađuje se stereotipom koji je na susretima sa svojim sunarodnicima ponavljao Tadić, a glasi da da Kosovo nikada neće biti nezavisno jer ga se Srbija nikada neće odreći.

"Delo" u članku o Tadićevoj poseti piše da je uverenje da kosovski problem nije moguće rešavati bez kosovskih Srba i Beograda prevladalo tek u poslednje vreme, pre svega po zasluzi slovenačke diplomatije.

Ustav Kosova

Predsednik Kosova Ibrahim Rugova je izjavio i da je tim međunarodnih pravnika napisao Ustav Kosova. Rugova je rekao novinarima da mu je vođa tima pravnika, Amerikanac Pol Vilijams, "predao kopiju Ustava nezavisnog Kosova".

Predsednik Kosova je najavio da će se tekst Ustava uskoro uputiti parlamentu na razmatranje i usvajanje. Vilijams, koji je sačinio ustave više zemalja u svetu, kazao je da je Ustav sačinjen na zahtev Rugove i dodao da je "potreba za Ustavom ključni element za nezavisnost Kosova".