Srbija je kao maturantkinja

B92: Gospodine Džekson, da li Srbija ima šanse da uhvati priključak za Evropsku uniju zajedno sa Hrvatskom, što bi, kako se govori, moglo biti 2007. godine?

Brus Džekson: Kada govorimo o priključenju Hrvatske Evropskoj uniji, mislim da nije ozbiljno govoriti o 2007. godini. Mislim da Hrvatska zavarava sebe i da bi pravi datum bio oko 2009. ili 2010. Smatram da je vrlo realno da se i Srbija tada pridruži Uniji.

B92: Ukoliko propustimo rok da zajedno sa Hrvatskom uđemo u Evropsku uniju, šta mislite koliko će Srbiji biti potrebno da se ponovo stvori šansa da postane član EU?

Džekson: Mislim da su svi zabrinuti, kao i ja, da će, ukoliko Srbija i Bosna i Hercegovina propuste ovaj datum, morati da sačekaju da Turska završi sve pripreme za pridruženje Uniji, što može biti više od 10 godina. To bi svakako imalo loše posledice za ekonomiju Zapadnog Balkana i mogućnosti za sledeće generacije Srba koji treba da budu deo evropske porodice, a ne izolovani.

B92: Šta mislite, da li je i za Evropsku uniju važno da Srbija uđe zajedno sa Hrvatskom, kako ne bi ostala izolovano ostrvo u Evropi?

Džekson: Ovo je sada veoma velika zajednica – ako govorite o članicama i trenutnim kandidatima, to je oko 750 miliona ljudi. Bez obzira na to koliko vi ili ja smatrali da je Srbija važna sa 7 i po miliona stanovnika – nema pogađanja sa Briselom. On postavlja standarde i oni će ili biti ispunjeni ili ne.

B92: Da li, po vašem mišljenju, Srbija dovoljno radi na stvaranju uslova za priključenje Evropskoj uniji ili jednostavno samo čeka da je neko pozove i primi u Uniju?

Džekson: Srbija se ponekad ponaša kao maturantkinja koja kod kuće čeka da je neko pozove na ples. To u Briselu tako ne funkcioniše. Ukoliko sami ne uradite sve što je potrebno, niko to neće uraditi za vas. Pogledajte primer Ukrajine – novi predsednik zemlje Viktor Juščenko je već sada, prve nedelje na dužnosti, uradio mnogo kako bi se zemlja priključila Uniji.

Ja verujem da je bitno da se istovremeno radi i na ulasku u NATO i na ulasku u Evropsku uniju. Treba se uključiti u sve institucije Evrope, ne selektivno, jer je tako lakše. Mislim da je tu veoma bitno Partnerstvo za mir i sve institucije koje prethode priključenju, kao kvalifikacija za ulazak u Evropsku uniju. Očigledno da je neophodno prevazići glavnu prepreku na tom putu i nadamo se da će, kada tri generala budu izručena Hagu, prve barijere biti uklonjene i da ćete na tom putu sve brže napredovati. Takođe, na neki način treba da počnemo da se bavimo razgovorima o konačnom statusu Kosova, koji treba da počnu ove godine.

Ja verujem da bi to trebalo da bude neka ograničena vrsta nezavisnosti – nezavisnost koja nema atribute državnosti. Zatim će u određenom periodu standardi morati da budu ispunjeni, kao u slučaju Ohridskog sporazuma u Makedoniji. Smatram da bi najbolje bilo da Kosovo pregovara sa međunarodnom zajednicom, a Srbija sa Evropskiom unijom o svom priključenju. Ta dva procesa bi trebalo da teku paralelno i kada Kosovo pronađe svoju budućnost, Srbija bi trebalo da bude članica Unije i tada bi Kosovo trebalo da se priključi Uniji.