Okrugli sto o Kosovu

Predstavljajući izveštaj, Aleks Anderson iz Međunarodne krizne grupe je rekao da je ekonomska kriza na Kosovu posledica nerešenog statusa Pokrajine, dodajući da Albanci na Kosovu žele nezavisnu državu i da očekuju od međunarodne zajednice da počne proces rešavanja statusa. "Bezbednosna situacija je krhka i Kosovo se suočava s rizikom obnove nasilja ako međunarodna zajednica ove godine ne počne rešavanje statusa", kaže on.

Anderson smatra da se Beograd akcijama iz 1999. ranijih godina diskvalifokovao kao faktor u izgradnji Kosova kao stabilnog i razvijenog društva, ali da se ni Albanci nisu kvalifikovali za to. "Kriminalci su još u sitaciji da određuju planove, a Albanci nisu poslali pouzdane signale da shvataju da Srbi nisu dovoljno zaštićeni", rekao je Anderson.

Anderson se založio za kontrolisanu nezavisnost Pokrajine, uslovljenu tretmanom manjina, i za učešće Beograda u izradi Ustava Kosova.

Majer: Ucenjivački razlozi

Stiven Majer sa Nacionalnog univerziteta za odbranu smatra da su razlozi zbog kojih MKG smatra da treba dati nezavisnost Kosovu ucenjivački. On je rekao da slični argumenti nisu ozbiljno uzeti u obzir prilikom rešavanja sudbine Republike Srpske. "Ako nešto može da deluje destabilizujuće na Zapadni Balkan, to nije transformacija granica, već primer koji bi bio dat popuštanjem pred tom vrstom pritisaka. To bi Srbima u RS ili Albancima u Makedoniji sugerisalo da je pravi način za postizanje ciljeva ogorčenje i nasilje", rekao je Majer.

Server: Zajednička akcija

Danijel Server iz Instituta za mir kaže da problemi na Balkanu mogu biti rešeni samo zajedničkom akcijom SAD i Evropske unije. "Izgleda mi da čitava istorija Balkana pokazuje da stvari uspevaju samo kada ih SAD i EU rade zajedno. To je MKG propustila da istakne. Rešenje može da bude pod mandatom UN, ali su izgledi na uspeh mnogo veći ako je reč o zajedničkom poduhvatu", rekao je Server.

Vesli Klark za nezavisnost Kosova

Vesli Klark

Penzionisani general Vesli Klark se zalaže da se konačni status Kosova reši "pre nego što bude prekasno da se spreči tragedija".

U tekstu objavljenom u "Vol strit džornalu" u utorak, šef NATO snaga tokom rata na Kosovu 1999. godine, piše da nakon šest godina od bombardovanja, Srbi i Albanci na Kosovu još uvek ne mogu da žive zajedno: "Kosovska albanska većina posmatra srpsku manjinu kao petu kolonu i nijedna strana nije spremna za rad na dijalogu. Kosovska se zagonetka zasigurno neće rešiti sama od sebe".

Klark procenjuje da tenzije na Kosovu ponovo narastaju i da se nasilje može ponoviti do kraja ove godine: "Novi sukobi, kao oni sa proleća prošle godine, u kojima je 20 ljudi ubijeno, a 800 ranjeno, mogu dovesti do hitnosti podele kosovske teritorije". U tom kontekstu, Klark optužuje deo srpskog medijskog, sigurnosnog i političkog establišmenta da se nije odvojio od Miloševićevog pristupa problemu Kosova, te da sada radi na provokacijama i izazivanju nasilja, da bi time doveo do podele Kosova.

Za udaljavanje i izbegavanje "grozomornog scenarija" pobune kosovskih Albanaca, koja će dovesti do borbi oko Mitrovice i intevrenciju srpske armije, po Klarku je neophodno da SAD sada preuzmu glavnu ulogu u rešenju statusa Kosova: "Okvir za budućnost Kosova treba da bude sledeće: nema povratka vladavine Beograda, nema podele teritorije i nema ujedinjenja sa Albanijom ili sa bilo kojom susednom teritorijom", kaže Klark u autorskom tekstu u Vol strit džornalu i dodaje da brzinu kretanja Kosova ka punoj nezavisnosti, treba povezati sa odnosom prema manjinama.

Kao deo procesa koji vodi ka nezavisnosti, Klark vidi i potrebu za organizovanjem međunarodne konferencije krajem 2005. godine: "Ako Srbija sarađuje, to će joj obezbediti uticaj prilikom određivanja garancija za Srbe u novom kosovskom ustavu. Međutim, ako Srbija bojkotuje proces i odbije da prepusti suverenitet nad Kosovom, ne treba dopustiti da Kosovo postane talac", kaže Klark i dodaje da ustav Kosova mora sadržavati grancije za manjine i nastavak međunarodnog praćenja procesa.

Ako rezolucija o Kosovu bude blokirana u Savetu bezbednosti UN, Sjedinjene Američke Države treba da sa evropskim saveznicima organizuju konferenciju, podrže referendum na Kosovu za usvajanje novog ustava početkom 2006. i tada priznaju Kosovo kao novu državu".

Trenutno, Vesli Klark je član Međunarodne krizne grupe.