U Srbiji oko 1.200 "divljih" zubara

Bez donošenja zakona o komorama, kojim će se oduzimati licence za rad ilegalcima, država ne može da se izbori sa ovom sivom zonom jer su kazne svega 5.000 dinara i najčešće se zavrašavaju samo sudskom opomenom

Da li je nesrećna desetogodišnja devojčica Martina Šćekić iz Berana umrla na zubarskoj stolici zbog alergijskog šoka na anesteziju ili prirodnom smrću, kako su utvrdili sudski veštaci, po svemu sudeći pokazaće obdukcija koja će biti urađena van Crne Gore.

Ovakav zahtev uputili su roditelji maloletne Martine posle nalaza veštaka koji su utvrdili da Martina kod privatnog zubara nije primila injekciju sa anestetikom i da je njena smrt nastupila najverovatnije usled "poremećene električne provodljivosti srčanog mišića."

Otac Milo i majka Jadranka Šćekić tvrde da je zubar Dražen Bojović (koji nije završio ni stomatološki fakultet a ni ordinacija mu nije registrovana) koristio sprej za lokalnu anesteziju, pa im otud nije iznenađujuće što u naknadnim nalazima i medicinskoj dokumentaciji u krvi devojčice nije pronađen anestetik. Porodica Šćekić je uverena u to da je Martininoj smrti doprinela Bojovićeva nestručnost.

Lečenje pod rizikom

Njemu je upravo zbog nadrilekarstva, jer nije završio stomatologiju a radio je kao zubar, određen dvomesečni pritvor, a ono što je posebno zanimljivo jeste izjava crnogorskog ministra zdravlja Miodraga Pavličića da ovo ministarstvo nije nadležno za nelegalne ordinacije. Kako su preneli mediji, on je rekao da je "ambulanta u kojoj je bila devojčica neregistrovana, a stomatolog koji ju je lečio radio je ilegalno, pa to predstavlja kriminalno delo". Samim tim, po njegovom mišljenju je sprečavanje kriminalnih aktivnosti u nadležnosti policije.

Bilo kako bilo, možda je u Crnoj Gori za "divlje" stomatologe - nadrilekare odgovorna policija. U Srbiji je to, za sada, posao zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja, koja, kako saznajemo, često dobija prijave na neregistrovane zubarske ordinacije.

- U Srbiji je registrovano oko 1.200 privatnih stomatoloških ordinacija i otprilike isto toliko ima neregistrovanih. To su najčešće spolja neuočljive ordinacije u koje se ide po preporuci. Nemaju tablu na ulazu i inspekcija ih ne može uočiti, osim po nečijoj prijavi. Ne zna se kakvi su uslovi u njima, najčešće rade nestručni ljudi, pacijenti nemaju odgovarajuću zaštitu i prisutan je ozbiljan rizik, a inspekcija često ne može da uđe u te ordinacije zbog nepovredivosti privatne svojine - kaže dr Miodrag Barjaktarević, član Upravnog odbora Komore privatnih stomatologa.

Dr Danica Mihailović, načelnik zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja, najavljuje za Glas da će ovaj problem biti rešen donošenjem zakona o lekarskim komorama (čiji je predlog sada na javnoj raspravi), jer će ovim zakonom biti predviđena mogućnost da se lekarima zbog nelegalnog rada oduzima dozvola za rad.

- U ovoj situaciji nama je sada otežan rad zbog toga što te privatne stomatološke ordinacije (kojih ima više nego svih drugih) ne možemo da primetimo, osim ukoliko nam neko ne javi, a ljudi najčešće neće da prijave tačnu adresu i ime zubara nego samo nazovu da se požale, najčešće zbog cene, i zbog toga što im je povređen interes. Te ordinacije se najčešće nalaze u stanovima jer je njihova oprema takva da mogu da je stave bilo gde i da rade.

Komšije najbolji doušnici

Pošto ne možemo da ulazimo u svaku zgradu i da proveravamo, zbog nepovredivosti privatne svojine, možemo da reagujemo samo kad nam neko prijavi. Tu su nam najveći doušnici komšije u zgradi koje prijavljuju nelegalne zubare zbog toga što ne vole da im se po zgradi stalno motaju nepoznati ljudi - objašnjava dr Mihailović.

Čak i kad inspekcija sazna adresu ordinacije, kako kaže naša sagovornica, u kontrolu ne može da se ode bez nekih opipljivih saznanja.
- Kad imamo neke valjane dokaze da se tu radi nešto nelegalno, onda dreždimo ispred stana i kad pacijent ulazi uđemo sa njim. Naravno, niko od njih nema papire za rad ordinacije i onda mi izreknemo zabranu rada i podnosimo zahtev za pokretanje prekršajnih postupaka. Međutim, kazne kod prekršajnih sudija su male, 5.000 dinara, a sudije najčešće daju samo opomene - kaže dr Mihailović.