MMF odlazi nezavršena posla

U Beogradu je dve nedelje vršena redovna revizija trogodišnjeg finanasijskog aranžmana Međunarodnog monetarnog fonda sa Srbijom i Crnom Gorom, ali su ostala otvorena pitanja potrošnje, tj. kontrola zarada, smanjenja fiskalnog deficita, restrukturiranja javnih preduzeća i rasta zarada, kaže guverner Narodne banke Srbije i šef Misije Srbije i Crne Gore u pregovorima sa MMF-om, Radovan Jelašić.

"Stav naše strane jeste da smo mi sproveli nekoliko mera. S jedne strane drastično smo smanjili budžetski deficit prošle godine, uveli određene restriktivne mere oko potrošnje, prvenstveno u vezi sa potrošačkim kreditima, uveli dodatno rezervisanje za zaduživanje u inostranstvu. Naš stav jeste da svakako treba da sačekamo da vidimo kakvi će efekti biti u januaru i februaru, a sa druge strane ćemo na osnovu tih podataka mnogo bolje proceniti u kom pravcu treba da se kreće makroekonomska politika tokom ove godine", kaže Jelašić.

Jelašić je naveo i da stabilnost dinara prvenstveno zavisi od kontrole zarada i to  ne samo u javnim preduzećima, već i kod budžetskih korisnika, kao i na nivou lokalne samouprave. "To znači čim više bude restriktivnija politika zarada, imaćemo stabilniji dinar i isto tako što se tiče fiskalne politike, to znači ako suma plata ne raste, imaćemo jedan stabilniji dinar, ali u velikoj meri to zavisi od fiskalne politike, odnosno politike dohodaka", rekao je Jelašić za B92.

Inače, potrebno je da misija Međunarodnog monetarnog fonda pozitivno oceni našu ekonomsku politiku, da bi Bord direktora MMF-a krajem aprila ili početkom maja odobrio povlačenje tranše kredita od 190 miliona dolara.

A gde je privredni rast?

Ekonomista Milan Kovaèeviæ (Ekonomist)

I dok predstavnici vlasti veruju u uspeh po svim ovim pitanjima, ekonomista Milan Kovačević sumnja da će Vlada imati snage da sprovede sve što je dogovoreno. On navodi da je privatizacija usporena, da je javna potrošnja veoma velika i očekuje da vlada popusti pod pritisima brojnih najavljenih štrajkova.

"Budžet za ovu godinu i dalje je naduvan, i dalje nema napora da se smanji javna potrošnja. Skoro nema uporedive zemlje sa nama u tome koliko država uzima na sebe, pa daje nazad. Nemamo ni dobru kontrolu kako taj novac teče, za šta se troši itd. Nedavno smo čuli da su budžetski prihodi povećani, što je naravno minus za privredu – što više ima prihoda u budžetu, to je teže za privredu. Nekako se samo govori o deficitu budžeta, a trebalo bi govoriti o ukupnom kvantumu javne potrošnje, koja predstavlja teret za privredu", kaže Kovačević.

Iako se odavno govori o restrukturiranju javnih preduzeća, ekonomista Milan Kovačević ni tu ne očekuje mnogo jer taj proces nije ni počeo. On navodi još neke poteškoće u ekonomskoj sferi: "Drugo što je veliki teret domaćoj privredi jesu domaće kamate, koje su nekoliko puta veće nego u okruženju i razvijenoj Evropi. Treće, mi smo održavali kurs dinara nerealno da bismo tako čuvali domaće cene, a ni to ne može da ide u nedogled. Tako da se bojim da i dalje imao neke nerealne mehanizme koje mislimo upotrebljavati da bi se očuvala domaća stabilnost. MMF je institucija koja je praktično centralna banka čitavog sveta. Njoj je jedino važno da se umiri inflacija, da se postigne stabilnost, a naš bi cilj trebalo da bude ne samo to, nego i da pređemo na privredni rast".